Народна скупштина

НАРОДНА СНУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУИШТИНСКОГ РАДА Г1РЕТПЛАТУ ПРИМА СРНСКО-КРАЛ.ЕВСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА II СВЕ ПОШТЕ У С РБИЈИ

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ : ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА ЗА СТРАИЕ ЗЕМЉЕ ТОЛИКО ИСТО С ДОДАТКОМ ПОШТАРИНЕ

УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ РАНЈ^О ПЕТРОВИТу

Б1РОСГ 1 е

НЕДЕЉА 4 ЈУЛ.А 1893

ГОДИНА III

19 САСТАНАК 25 Ј у н а 1803 у Веограду ИРЕДСЕДАВАО ПОТНРЕДСЕДНИК, Дим. КатиЂ СЕКРЕТАР, Милош МарковиЈ (НАСТАПАК) (М. Мили^евиК о трошарини). Може се рећи да имамо новчане неприлике зато, што имамо впше војске и што смо дужни, али ја тврдим да то није узрок нашим новчагшм неприликама према опоме колико ми данас плаћамо; јер треба зватп да ми по буџету за 1891 год. имамо прихода 57У 2 милпона дин. и од те суме имамо да платимо 20 милиона годишње на зајмове, а за војску 10 милиона годишње, ове две цифре нећемо мељати за то што ону нрву неможемо смањити, а ону другу нећемо смањити, ако је нећемо и повисити, и пргма томе нама остаје 27 ] / 2 милиона динара на чисте наше упутрагање потребе и то је нама мало. Одвуда је је то тако ? Да вндимо како см I до сада руко^али са нашим имањем, па ћемо оида видети где је нрави узрок нашим финацискпм неприлпкама. Ми смо 1867 год. имали буџет од 29,200.000 гроша пореских, а то је пспод 12 милиона динара. Од те суме грошено је на војску око З 1 /^ милиона динара; од остатка у 8 милиона динара уштеђено је 661 787 гр и дато је за турска добра 1,400.000 гроша порескпх, то је око милион динара, а остатак од 7 мплиона динара доста је било да плаћамо све нагае чпновнике и све нагае потребе ,иа чак да платимо и данак порти. А колико данас трогаимо за наше унутрагање ствари? По буџету од 1891 год. ми трошимо 27'Х милиона дипара на унутрагање ствари, а то је 20 1 у милиона динара вигае но што смо трогаили 1867 год., а то је 4 пута онолико колико смо пре трогаили. Излази да од 1867 и 1870. год. ми нпшта друго нисмо радили, него смо само заводили чииовнике и чиновничка звања. Ето од куда је наша финациска тегакоћа. Смањимо ми број наших цивилних чиновника на половину, па онда они гато остану радиће свој посао и нећемо имати финанциске неприлике. Можда ће се на то казати: па пре је било лако, ннје било оволнко земље и сад нам треба више. И ја велим да нам сад треба впше, нека нотрошимо два пута и три пута више но пре, нека буде 21 милион, опет ће нам остати 9 милиона динара. Па и ако свако дете код нас зна да имамо више чиновппка но што треба — у место једног

имамо два и три — онет сад г. министар финансија у овом предлогу тражи једну суму од 60.000 дин. да јога неке чииовннке установп. А ја велпм и кад би се ова трошарина одобрпла као што ће се извесио и одобрити, опет ни једна пара није иотребна да се одобри на те чиновнике, јер и вих има свуда доста. Дакле иа крају крајева излази то да ми повишавамо порезу само зато да буде вигае чиновника и господе. Најзад ја не бих био противан овом предлогу. и ја бих био за то да се ова трогаарпна усвоји, али с тим да она доће на место једне друге теже порезе, која износи ово 450000 дин., а то је да се укине пореза на утрине и јавне испусте, иначе ја ћу гласати против овога предлога. Михаило Поповић. — Ја сам устао једино у тој намери, гато ми се чини, да се захтев г. предговорника не може да задоволл, по коме је тражио да се овај предлог врати у одбор. Немајући у начелу нигата против самога закона, г. предговорник тражи да иде овај предлог у одбор. Ради чега? Ради тога, да се извесне одредбе доведу у међусобну сагласност, а истичући само један једини члан, по коме му се чини да је овај закон заснован на врло неправедној основи. Мени се чини, да то није био начелан говор, него да је то говор о нојединостпма и мислим да би све то требало задржати, кад се пређе на појединости, па да се код појединпх чланова важе све, гато се има рећи. Јер, узмпмо, да се овај предлог врати у одбор, гата би одбор имао да ради. ? Он је код одбора био и одбор га је већ једном расмотрио, и гата би могао друго да ради, него ово гато је сад учинио. Одбор може нешто да мења тек онда, кад Скупгатина донесе вакво решење и обелсжи правац, у коме треба измене учинпти. То гато жели г. предговорник, чланом 69 пословника све то може да постигне, пре но што се дође до коначне одлуке; јер у чл. 69 каже се: „Скупштина, пре но гато нриступи коначном гласању, упућује предлог одбору ради прегледа и поправке редакције као и ради довођења у сагласпост његових измењених и допуњених одредаба и т. д." Дакле као гато видите све то гато жели предговорник може да се изврши кад се пређе на доношење коначне одлуке. Говор г. Милана Милићевића, носио би у неволиво варактер начелног говора. После онако лепе његове жеље ја не бих пмао пгга да кажем до то, да бих и ја желео да будемо ослобођени не само ове трогаарине него кад би било могуће, да се ослободимо и непосредне, порезе; јер збиља колико бп било згодно стање без трогаарине, било би још згоднпје без порезе. Незгодно је само ово, што кад се већ износи од ирилике нека мисао као поуздана, да се много троши и да би се могло мање да утроши, што се та мисао не ослања на што је могуће