Народна скупштина

НАРОДНА СКУШПТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

СТРАНА Ш

трошарина. Онда то пије ни требало стављати у закон. Мени се чини, ако добро разумем, излиишо је дч улази у закон. 0 тога моли, г. министра. да пзволи да објасни овај став. Миниотар Финансија М. В. Вујић — Господпн Вукашин нп.је схватио добро смисао овог члапа с тога, што је ои разумео тако, да је то почетак овог става, да то значи производе, који се у земљп пзрађују, производе којп су у продаји и иогрошњи у земљп. Тај члан значи то : да у самој нашој земљи, кад неко производи за своју домаћу, личну иотребу неке ироизводе, као свеће, сдиун или друго, па то не ппнта у промет, не продаје другима, онда ти ироизводн не подлеже трошарипи. Димитрије Ђирковић — И ја сам хтео да објаспим ову забуну у овом члану, алп је то већ учипио госнодии мпнистар. Милутин Гарашанин — Пптање је сад ту, хоће ли закон бпти јасан: ја сам схватио министра, а и разумео сам, и шта је цељ ове етране, о којој је Вукашпи говорпо, и питао за објамт.ењс; на кад јој је то цељ, онда треба, да се то и изрази јасно, да се зна одмах, шта се хоће, а не да се мора тумачитп. Дозволићете мн и то, да смо ми сви иителнгеиција овде, па ииак па првом кораку иађе се незгода, као пгго је его сад било; за то је потребио, да се објаснн, јер доцпије, кад се ово буде у примени вршило, ко зна, да ли ће се разумети. Миниетар Финансија Мих. В. Вујић — Мпслпч, да је довољно п ово, ппо сам објаснпо, а иа послетку пристајем и на то, ако се нађе каква јаснија и боља форма за редакцију овог члана, али опет кажем, да ипак може неко крпво разумети и тумачиги, парећи: у место „у земљи", псгрешно „у земљу." Милутин Гарашанин — За нас је граматика врло јасна. И за нас је јасно да ли је било иаписано у „земљи" илн у „земљу" ; алп они, којн нису са грамлтиком познаги, ти могу да се збуне, јер се врло често чује да говоре многи „у земљу" место „у земљи", н>има је потпуно свеједно. Они, који иримењују закон, за њпх ово неће бити јасно, јер н они врло често говоре „у земљу" место „у земљн", а ми треба да то избегнемо, иначе би се морало тумачити, јер фактпчки из читања самог става пе може да падне на памет прави с.мисао тог члана. Ми треба овде да објаснимо тачно тај члан, да кажемо, да су то они предмети, којн подлеже потрошњи, а производе се у земљи за нриватне домаће потребе, а не излажу се иромету, те за то и неће бпти подвргнути трошарпнп. Тако од нрилике треба та мисао да се пзнесе у том члаву. Министар привреде Раша Милошевић — Знало се то, п до сада често пута се кубуруло, да лп ће да се наплаћује трошарипа на санун, свеће, ликере који се пзрађују за своју лпчну унотребу или не, јер је то лежало у ненодпуностп старога закона, и ми смо онда наредбом миппстарском наредили, да се на оно, што неко сиравља за своју личну упогребу и не продаје, не наплаћује трошарина. Овде је то поправљено п казано. Дакле, ако тај иредмет не улази у јавну иотрошњу земаљску, онда се на њега иеће ни наплаћивати тротарина. Али, ако ко год пропзводи у намери, да то прода, онда ће се на то наплаћивати трошарпна у тренутку, кад се на нродају изнесе. У прошлом закону тога није било, а сад се налазп, н министар је морао то наређивати мимо закон. Ако се случајно нађе који чиновник, да ову законску одребу не разуме, као што ни господа предговорницн неће да разуме.ју, ов ће се обратиги надлежном министру, н он ће му то објаснитп. За нас, којп смо примењивалп и прпмењујемо закон, ово је иотпуно јасно. Овом законском одредбом хоће се, да се за предмете, које ироизвођач производп за своју личну употребу не плаћа трошарина, а трошаринскп предмети, који се у нродају уносе — плаћају трошарину.

Одговорпи уредиик Ранко Петрови!

Стојан Новаковић — Ја сам читао овај члаи два три пута. Впдим да су речи српске, сложене по српској граматицп, али, шта ее хоће њима да каже, то не знам. 11а кад ја не разумем то, онда сумњам да ће разуметп и ђумрукџије на Вршкој Чуци, Мокрој Гори, Дешчаном Кладенцу и т. д. Мепп се чпни, да би за ту мисао, која се хоћедакаже, гребало још толико речи употребити, па тек онда да се разуме. Овде има неколико термпиа, као што су: улаз, провоз, потрошња у земљи, производња у земљи и на странп, има више категорија и мисли, које треба једну од друге раздвојити и по вези једиу за другом иовезати. Ја сам за го да се јасно каже, а не да буде после чуда и нокора. Г. министар привреде нам каже, да ће го да објасни надлежни министар, али тешко нама, ако ми будемо градили зако' , који без министра не може нико да разуме. Шта ће на.* онда Народно Преставништво, шћа ће нам срнски језик, на пгго радимо овде ? Министар привреде Раша Милошевић — Ја опет изјављујем : за оне чиновпике, који су примењивали овај закон, п који га примењују, да они потпуно и разумеју значај овога предлога, а и ви, господо, морате ирпзнати да је ово јасно за свакога. И ја анелујем на г. Вукашина Петровнћа и иитам да ли ои разуме ту ствар овако како је објашњена. Милутин Гарашанин — Није питање овде, шта је јасно за г. Вукапшна. Шта је за нас јасно, мало ире сам казао и то је сигна ствар. Мп нисмо то били разумели, и ја да не ласкам себи, мислим да нисам глуп човек, иа оиет без објашњења г. минпстра но бих разумео то онако како г. министар каже да разумети треба. Нисам могао то да погодии, јер као што Је ка;ао г. Стојан Новаковпћ, ту треба више нових идеја, па да се објаепп она мисао, него што је у иредлогу исказано. Зашго народ да се бавп са ребусима? Јер законом тим неће да се занимају само министар и чиновннци него п осталп грађанп а њпма не бн овај члан био довољио јасан. Ја не разумем за што је толика иротивност овде у Народном Представншнтву; нарочиго не разумем г. мннистра народие привреде, за што је нротпван да се учпнн непгго јаснпм, што је неразумљиво. Кажс се, да ми разумемо овај члан, али да пе признајемо да то разумемо. Заисга, госиодо, ми разумемо то, али тек носле објашњења господ. минпстра финаниије. Па, пошто верујем да тако нсто још неко неће разумети, то бих вас ја молно да исправпмо овај члан и да нримимо онако како ће га сваки разумети. Драгомир Рајовић — Ја баш држим, да ова реч „улазс" у другој тачци, нпје српскн унотребљена, за то и јесте реченица нејаепа. И мене је сваки пут бупила реч „улазе", јер сам држао да је то са стране, и мислио сам да је то због антрнота, па да есиаии унесени у антрнопе плате трошарнну пре док се не предаду радп потрошње у зелљи. То ме је једнако бунило, јер држим да се не каже „улазе у трошарину", „у трговнну", него греба да се каже; „ако се продаје неки предмет да се онда излаже плаћању трошарине", а не треба да етоји „улазе". Ево прочитајте, па" ћете впдеги. Овде се каже „ако они у продају и погрошњу у земљу не улазе". То, господо, није српски речено, већ требало је казати, „ако је предмет трговине, ако се прода.је, ако се трошп", то је српски, и онда баш због тога свакога наводи на мисао да су то есиапи, који су донети са стране, а не који се пропзводе у земљи. И кад се захтева тачнпја редакција тога члана, ја не знам, за што управо толнка одвратноет: нека се врати у одбор или нека иредложи неко од господе, па да редигујемо овај члан, како би био за свакога јасап. (Наставиће се)

Штампа српско-краљев. државне штампарије