Народна скупштина

19 САСТАНАК — 25 ЈУНА

СТРАНА 127

т. д. тај ннкакве везе нема са осталим члаиовима овог законског предлога. Закону није задатак да нас учи, рецимо, шта је трошарина. Закон не мора да иочиње са тпм објашњењем. Ја држим да садања Скуиштина нити треба нити може да обвезује н будуће Скушитине да раде оиако како ми сад хоћемо. Ако ми имамо ирава да ударимо трошарину па извесне лред мете, ми ћемо то и учинити, кад за сходно нађемо; можемо додније ако се потреба укаже. Други који после нас дођу могу ударпти трошарину п на сено и на јечам, или како се у овом закону предвиђа, и на пиће сточно т. ј. воду. Први члан говори о пићу и о храни сточној и људској, а ја не зиам шта друго ппје стока до воду. Можемо, дакле, доцније, ако хоћемо, и водоиој стоке оптеретити трошарипом, али ми сад немамо иотребе да обвезујемо доцније Скупшгине, шта ће оне да раде. С тога ја бих, господо, предложио, како да се ово поправи. Ако хоћемо смнслено да радимо, не везујући се ни за једно ни за друго од извесних мишљења, ми морамо сви признати да овај први став не може издржати критику. Довољно би било, кад би се овај члаи свео само на ове речи : „Који ће предмети и у колико потпасти под државну трошарину, одредиће се овим законом." За тим после ће следоватп, пгга ће се овим законом са трошарином онтеретити. Молим 10 посланика да ме у овом мом предлогу потпомогну. (Потпомажу га). Министар винанеија М. Вујић — Господа ми неће замерити, нгго ћу одмах у иочетку говора напоменути, да ово за мене пије нпкакво важно ннтање, а међу тим од њега је створеио тако важио нитање, да су све и тешке батерије нзвучене да се оио и брани и напада. Одмах морам признати да не прегендујем ни иа правничко ни на философско знање. Прва замерка овог законског предлога, која је пала одмах у иочетку, бнла је та, што у одбору, који га је проучавао није био правник, а сад се опет примећује да иије било ни једног филолога и да због тога овај предлог ваља вратпти нгтраг у одбор, који опет треба попунити са једним правником и једним филологом, те да се боље дотера и стилпзује. Ја не велим да у овом законском предлогу не може бити и неких погрешака, и без сумње их за сгнлизаторе и има, и свака поправка, која се учпни, добро је дошла јер би се тим закон што боље доторао и био потпунији и ја снији, али ове замерке што су сада учињене: као да у одбору за проучавање овог иредлога није били нп једиог правнпка ни филолога п да га зато ваља вратити одбору, нису ни у колико и нпчпм оправдане и г. г. правницн и филолози из опозиције заборављају да је примедба о „Сточној храпи" нрво пала од г. Томе Бојичпћа, којп није ни правпнк ни филолог, па су тек после остала господа пз опозиције прихватила и даље је развијала. Ја понављам само у главном ово, и наводим разлог, којп је и мене руководио, да нздвојимо ова ошпта начела, јер је незгодно, да се побројавају сви и најситнпјп артикли у иочетку. И сем онога осталога, што је било у пређашњем закону, а њега овде сад нема, јер је ушло у монополе шпиритуса од 40 гради; иначе би се одмах у ирвом члану морали побројавагп ти и ти артиклн, а то су спирити и т. д. То је једно. Даље, незгодно је и то, да се наглашава хоће ли ово остати овде на овом месту или на другом, незгодноје, велпм, нарочито, кад се то набројавање артикала чини одмах у почетку. Мислим, да је боље и згодније, да остане општа одредба за то, што је то практиковано не само већ одавно код нас у нашим законпма, него је то практиковано и у другим земљама. И напослетку, ту школску, теориску дефпницију имају махом и већнна закона других држава и закони ио свима струкама. Свуда, то је истина, дајесвака дефпниција опасна; зна се да је опасна и у науци, а ја ћу казати п то, да је дефиниција у закону толико опаснија, што она само износп општу одредбу свих група, што тако рећп она обухвата смнсао свих оних група ствари, које имају да се порезују. Морам овде да приметим и одбијем оно, што Рајовић налази да Је смешно зареч: „порезивати". Он је казао да му

је то смешно, „кад се нешто у иочетку спомиње, па га иосле нема". Није ни мало смешно то, што се овде не каже : „порезују се" него се каже: „могу бити порезаии од ове и ове груне." Молим вдс, кад би то било смешно овде, у овом закону, онда за што то није било смешно или изгледало счешно и у уговору трговачко.ч са Аустро-Угарском ? И тамо су радили људи стручни, спремни, па се није казало порезаће се то и то, иего се казало, као што је и господин минпстар народне привреде папоиенуо: да могу бити норезани ти н ги предмети по групама. Дакле одбијам то, да је то нешто ново, нзмишљено, да је теориеко мншљење овде ушло, као што каже г. Новаковпћ; шта више, може тиме да се изгубн и логичкп смисао. Још само да напоменем н то, гато се каже, да се могу иорезати ти и ти предмети по групама, за то је остављено тако, да се даде могућности, да би према потребама држивним тп предмети могли бити пакнадно порезани. То је потребно најзад и с тога, што је исти принцип у основи призиат и у трговинским уговорима, Међу тпч, ионављам оно, пгго сам у почетку казао: да се овде од иеважног нитања гради важно; и ја мпслим, са своје стране а иегледајућп ни на правничку, ни филолошку ни финансиску страну и форму овог завона, већ нека Скугпитина нађе згоднију и бољу форму, како опа нађе за боље и згодније, да ће овај закон бити успеганији п корисннји; ја нристајем, и први ћу битн, да тај иредлог скупштпнски потпомогнем. Тома Бојичић — Ја тражим од Скуишгине, да ми дозволи, да изменим редакцију овог члана, те да би био исти јаснпји, и да би у прпмени био згоднпји. Ја сам нанисао свој предлог, и он овако гласи: „чл. 1 пиће и храна људска, магерпјал за осветљење, могу се порезати у корист државне касе иарочитом иорезом, која се зове трошарина. Који ће од предмега ових група трошарину илаћати и колику, одређује се овим законом." А друго даље све остаје, као штоје у предлогу. Молим 10 посланика, да ме потпомогну у овом предлогу. (Свиседе). Потпредседник — Претрес је свршен, пошто више пема иријављених говорника, приступамо регаењу. Ну пре но што се пређе решењу чл. 1, има да се гласа о измени предлога, који је Стојан Новаковић учинио, и која измена овако гласи: „Чл. 1 Пиће и храпа људска и сточна, гориво, материјалза осветлење и грађа, могу се порезати у корпст државне касе, нарочитим порезом, који се зове трошарина. „Који ће предмети трогаарину зарачун држав. касе плаћати, и колпку, одређује се овим законом." То је његов предлог, којим треба да се замени чл. 1. Стављам на гласање: ко је за то, да се нрими предлог г. Стојана Новаковића нека седи, а ко је против, нека устане? (Већина уетаје). — Објављујем, да је Новаковнћсв иредлог одбачен. Сад стављам на гласање чл. 1 по предлогу. Ко је за то, да се чл. 1 по предлогу прими, нека седи, акоје иротив, нека устане ? ( ВеЛина седи.) — Објављујем да је усвојен члан 1. Известилац прочита чл. 2 (ст. 66). Потпредседншс — Нрима ли Скупштина члан 2 ? (Прима.) Известилац прочита чл. 3 (ст. 60). Вукашин Петровић — Господо, ја овај чл. 3 не разумем. Он је за мене нејасан, а нарочито у другом свом ставу. Ја уираво не разумем, шта има да значи онај ирви део другог става, пли ону производњу и потрошњу, која се у зомљи налази, а у иотрошњу не улази Па ако извеенн ирсдмети не улазе у нагау земљу, онда се не може на њих ни трошарина наплаћпвати. Ја овде не налазпм јасноће, јер, кад неки прозводи, не могу да дођу у продају, онда не могу да дођу ни у потрогању, па наравно, да се не може на њпх ни напллћпвати