Народна скупштина

ган може да каже: ја ћу да наплатим трошарину и на еточну храну. Даље овде је излишно ово што се говори о сточној храни. Димитрије Маринковић — Ја сам баш устао да нотпомогнем предлог г. Томе Бојичића. Овај нрви члан довазује, да г. министар финансија, у јучерашњем говору, није имао ираво, што је казао, да су они финансискп закони најбоље наппсани, које нису писали правниди. Господо, овај закон то је један специјалан закон, он иије иикакав основии закои, па да треба да утврди неке основе за будуће законе, него у овом закону треба да стоји опредељење, које ће говориги само о предметима, који се сада оптерећују трошарииом а овај закои не смета ништа будућем законодавству, да доцнчје стави под трошарину јошидруге предмеге, ако нађе за иотребно. Дакле, овај члан излишан је и није потребно да се овако генерално каже шта може све доћи нод трошарину. И за то ја бих предложио, да осгане онако као што је у старом закону, где су се одмах почели нзлагати предмети, на које се може ударнтп трошарина, а овај члан ирви као дефиниција да се изостави. Мшшетар винансија Мих. Вујић — Ја не бих впше говорио о овој ствари, да г. Димитрпје Маринковпћ није устао да потиомогне предлог г. Томе Војпчпћа. Про свега да се оградим од примедбе или прекора, који ми чицп г. Маринко вић, као да сам ја јутрос рекао да су финансискп закони најбољи. Овде су стенографи и ја мислим да су они верно забележили оно, што сам казао, а казао сам ово : Никад онаквих несугласица и сукоба нема и не може бити код финансиских закона, као што их може бпти код иравничких закона. Дакле ја нп сам казао да се најбоље пишу финанспскп закони, шта више ја сам казао, да то стоји до самог предмета ; јер финансиски закони састоје се махом у томе само, да се означе нредмеги, који се терете државннм дажбинама и начин извр шења. Дакле одбпјам од себе тај прекор, да сам казао, да се најбоље нишу финансиски закони. У томе нема нпкакве сујете, јер ја радо примам сваку исправку, која ствар боље одређује, те да овај закон буде што јаснпје. Оно што ме је иобудило да кажем још неволико речи, то је оволико потпомагање г. г. из опозиције предлога г. Томе Бојичића. Дозволиге ми да кажем, ако г. Марнаковић и сам довољно промисли, који је начин бољи, ја бар претно стављам, кад прочита члан први старог закона, да би дошао до уверења, да је подесније казати генерално него ли одмах ночети са енумерисањем, које не може да буде иотпуно. Г1рво с тога, што се неда све енумерпсатп — побројати — а друго за то, што може битн артикала, који ће се некад п накнадио норезати, и онда сам закон о трошарини у члану нрвом треба да да могућност да може бпти доцније таквих измена; јер кад закон у ирвом члану каже: овп и ови предмети подложни су трошарини, то не значи ништа впше, и онда за сваку другу трошарину треба да се доноси нов закон. Сетићете се да је пре било готово толико трошаринских закона колико н предмета. Дакле то нећемо и овим законом, гледа се, да се све то споји заједно и да се сведе на једну меру. Дакле ја мислим да је подесвије да се у првом члану каже генерално, на после да се каже : Трошарину ће плаћатн ови и ови предмети. У осталом то је питање чисте формалне ирироде, тако да може Скупиггнна слободно решити га на један илп други начин. Ја сам с моје стране имао само да иапомен разлоге, који су ме руководилп, да овако формулишем овај члан, а ваше је да га гако оставите или изменнте. Најпосле могу да наноменем и то да су у већинн старих закона прво излагаии објекти, иа ти објекти после у другим члановима разређивани и ти су разлози утицали и овде да се иоделе овако ови чланови и да дођу најпре онште одредбе а после ових носебнце. (Чује се: да се реши). Потпредседник — Је ли вољна Скупштина да се реши? (Јесте). Има реч г. Драгомир Рајовић. Драгомир Рајовић — Сва општа наређења једног закона не смеју бити написана ширег обима, него што ће да буде

казано специјалним наређењима. Овде је баш протпвно томе урађено. Ја потпуно разумем, оно што г. мнппстар финансија каже^ да је боље кад се једнпм оппггим наређеп.ем закона каже у главпом цела садржина закона, али у том оиштем иаређењу ие треба никако да се внше каже, него што ће у самом закону бити. Врло је лепа ствар, кад се у општем паређењу нзпесе коректио п у колико је могуће више садржај самог закона, али је врло погрешно кад се у њему нешто помене, што доцније у специјалним наређењима никако и нема. То би била нелогичност и велика мана у том закону. То би биле само набацане речи, које не би ништа значиле. Такав је случај и овде. Овде се иомиње о рани стоке и горнву и ако се доцније у специјалним наређењима о тим стварима ништа впше не говори; н с тога ја држим, да је врло умесно оно што је оредложпо г. Вукашпн Петровић да се овај предлог врати у одбор и тамо боље дотера, у смпслу овом, јер би нам доцније могло да се каже: шта су ови радили, говоре у општим наређењима о некој сточној храни п гориву и ако доцније о томе ни помена нема. Изгледа кт да смо ово доцније избрисали, а нисмо казали да смо то учинили. Да се вратпм на чл. 1 овог законског предлога. Члан 1 мора да у себи садржп и јасно обележи све оно што ће доцнпје у специјалним нарећењима разложено бнти. Према овоме кад у доцнијим иаређењима овога закона није разложено, нити има икаква говора нп о гориву ни о стоци ни рани сточној, ја држим да је сасвнм непрактично о томе сада овде у члану првом помињати. Сад ћу да говорим о оном, што је г. министар финансија нагласио, да закони, које су правници иисали и стилизовали да се баш о њиховом смислу иравници не слажу и разио их разумевају. Заиста многим лицима пзгледа,. да не треба много труда п рада а ни специјалних знања да се знају и добро разумеју законн и да за ту науку не треба многе сиреме, она се онако од ирироде добија и зна. Међу тим пскуством је доказано да ствар не стоји тако; за сваки рад уоће се специјалног и стручног знања, иа да се од њега добије онај резултат, који се жели, дакле за сваки рад треба добрих мајстора, а дозволићете да мајстори могу више и боље да ураде него ли незналице. Што пак имамо разлике у разумевању појединих чланова законскнх, то долазп од разлпчнтог схватања, дакле од умне стране поједнних лица, а и од самог закона, који врло често расправља чисто мислена иитања; дакле због те умне разлпке долазе и разна мншљења о појединим прописима законским. То је и са природом самог предмета скопчано. Ово, о чему се сада говори, то је једна материјална ствар п сам предлог даје мање прилике да се друкчије разуме, алн ако буде и ово невешто написано, па ма да је предмет материјалне прпроде, ипак ће бити са свим иогрешног разумевања н биће вучења на разне стране. С тога кад се поведе питање о томе, да ли је једна ствар један закон пли законски предлог наппсан онако како треба да буде наиисан и кад се изнесу мане оног шта је наиисано, онда ја држнм да би требали сви да ирихватимо обема рукама и да исправимо све оне мане, које би шкодиле том предлогу, који ће доцније постати закон. Стојан Новаковић — Разлика је господо у стилизацији школских књига и у стплизацији закона. У свакој школској књизи у почетку се износе ошпте дефиниције и одредбе и погледи иишчевп, па се доциије то разлаже и објашњава, и то се све чини са нарочитим нланом. То је у осталом и задатак школској књпзп, да у почетку каже п обележп о чему ће говориги, па тек иосле да то изводи и објашњава. Закон на против има са свпм други задатак. Закону је тон заповедне природе. Да тај тон буде чист, треба да ј,е текст закона јасан, разгоиетан, крагак, да има само онолико речп колико треба, те да се смисао њихов никако не може рђаво разумети; да нема измишљеиих речи, које би давале основа иитањима и разним тумачењим зашто су оне унете, и како их треба разумети. У овом закону, ја бих рекао, да је његов стилизатор више радио и текст његов склопио према потреби једне обичне школске књиге, него но обичају закона. Што се тиче првог става у коме се говори о људској п сточној храни и