Народна скупштина

19 ОАСТАНАК - 25 ЈУНЛ

СТРАНЛ 125

меиуо, како неколнки чланови не етоје у сагласности један с другим, а о томе ја не бих могао говорити у специјалном претресу. (Чује се: можп се говориги). Ето за то сам ја узео реч говорим у оном смпслу у коме сам вам говорио. Госнодо, ја сам у почегку свога говора јасно казао да немам ништа нротив закона о трошарини у начелу, ја слм за то навео ирво разлог финансијски за тим сам навео као разлог, да то није никаква новина, јер закон о трошаринп посгојн од 1869 и треће навео сам, да се овим законом удара трошарина баш на праве предмете, на које се може и на које треба трошарину ударпти. Да ме не бн криво разумели, ако сам се нејасно нзразио, мени је част овом прнликом да вам изјавим, да нп ја ни моји другови нисмо протпвни у начелу овоме закону, него смо желели, да се учине исправке, које би олашпале специјални иретрес. Известилац - Ја се добро опомињем министровања г. Вукашина Петровића у 1885, ја се добро оиомин.ем да је оп онда ноднео закон Скунштини, којим су толики људи изгубили законои стечена ирава, а г. Вукашнн нека говорн сад, да то није било. Пера Вукићевић — Прп начелној дебати о самом овом предлогу, држпм да Народпо Цредставнпштво има иоглавито да се руководи самом тежњом истога закона. А кад се добро проучи сам овај законски предлог, а нарочито чл. 4 са свпма оитерећењима свију артикала за потрошњу, онда мислим, да ће се Народно Представнпштво сложнти са мњењем, као што су многа господа предговорници изнели, да треба гласати за предлог закона о трошаринн, и да се не треба руководптн разлозима г. Милпћевпћа, којп је у напред нзјавио, да ће гласати против закона о трошарпни. Ја сам рад мојим гово ром да упозорим Народно Нредставнпштво на неколпке тачкс из говора г. Милићевића. Г. Милићевић је у свом говору казао, да се из дана у дан буџет иепрестано увећава, да се се измишљају нриходи, да се повећава чиновншитвО, док сс земљорадња и у опшге друге пољопривредне гране занемарују Што се чиновнпштво новећава, то захтева потреба државна, алија мислим даћеге се сви сложити с тиме, да но овоме закону о трошарини цео терет пли већи део терета трошарине пашће на саму ту класу чиновничку. Одбор, којп је овај нредлог проучавао и ностарао се, да највећи део те рета од трошарине иадне на тај чиновнпчки сталеж, јер зна се, да нпжи сталежи не троше нзвесне аргикле, на које сс трошарина удара. Са обзиром на то, да већи део грађана неће бнти оитерећен законом о трошаринн, неп на против, да ће бпти оптерећен чиновнички н имућнпји сталеж п да ћс се добиги онај приход, који се законом предвнђа, ја сам за то да се закон о трошарини у начелу нрнмн А цјто се тиче члана 16, о њему може бити речи у спецнјалној дебаги а нарочито с тога, што је г. миннстар фннансија изјавио да оставља Скушнтини на расположење, да решп, хоће лп се наши трговци ослободити од трошарпне на увезене еспане но ранијем закону о трошарини. Код тога члапа Скушптина ће решнти хоће ли трговци донлатити впшак трошарине на артпкле на које је трошарнна повећана и хоће ли им се вратитп ди ферениција на увезене артикле на које је смањена трошарина по новом закону. Потпредеедник — Пошто нема јављених говорнпка, објавл.ујем да је претрес у начелу свршеп и стављам на гла сање: Ко је за то, да се предлог закона о трошариии у на челу прими, нека нзволи седети; ко је нротив, нека устане (Сви седе). — Објављује>' да је Скушптина једногласно усвојпла овај иредлог у начелу. Сад ћемо иристунити претресу појединих чланова. Ш вогте чути г. известиоца. Известилац М. Сретеновић нрочита члан 1. Тома Бојичић — Ја бих молно г. нзвестноца, да мп изволи казати, која је то сточна храча, која ћс се овим зако ном да порезује. Известилац — Изволте нрочитати члан 4 па ћете впдетп шта се трошарлиом терети а шта не, кад наступи по-

треба могу се норед пменованих предмета оптеретити и они напоменути овнм чланом као грађа, дрво н сточна храна. Тома Бојичић — Молим вас тамо у чл. 4 не говори се о сточној хранн. Тамо се говори о алкохолима и сппрптуозним пићима, разнпм шећерима и т. д. а не о сточној храни. Министар Финансија М. Вујић — Ово нитање иало је згодно као виц, али у самој сгвари нема му месга с тога, што у ирвом члану нису обухваћени свн артикли, на које се може наплаћиватн трошарина. А ево шта нас је руководпло да се тако геперална одредба у закону сгавн. У старом закопу о трошаринп стајала је оваква одредба: „нлаћању државне трошарине нодлеже овп нредиети: то н то на се набрајају који су то предмети; па онда се даље каже не плаћају трошарину ови нредмети и набрајају се који нредметп. А ево шта се ту дешава, да кад се н. нр. дође до познцнје јестива, не могу се апсолутно нобројати сви нредметп, који ту могу доћн већ се мора да дода и т. д. И за то је боље ставнти такав генералнн израз „јестнва". Из истог разлога и овде по нужди је унесен тај геиерални израз „сточиа храна". Овде је узет принцпи да може бити порезане и сточне хране као што је н. нр. по онштппској трошаринн јер по онштинској трошарнни наплаћује се трошарнна на сточну храну. Ми не знамо да ли ће тога случаја бити да ће се кад год државна трошарина да наплаћује н на сточну храну, али ми овде задржавамо само прннцнп трошарине, и у место да нобрајамо предмете као пгго је бпло у досадашњем закону, овде је узет генералнн нзраз назпв груие онпх предмета, који у ошите могу бити подложни илаћању трошарнне, а посебице у члану 4 означеип су предметн, на које ће се трошарииа сада наилаћнватп. Ја мислпм, да је ово довољан одговор на иигање г. Томе Бојичића. Димитрије Илиџановић — Ја сам узео реч, да подномогнем иредлог Томе Бојичнћа. Он је случајно казао само за сточну храну, али ннје овде само сточна храна, него је стављено н гориво и материја .1 за осветљење и грађа. Овде у члаиу 1 казато је принципијелно, да ће се наплаћпвати трошарина на ииће и храпу људску н сточну, гориво н грађу, а у чл. 4 ппје нн један од тнх предмета побројат, који би се односили на грађу, гориво и сточну храну. Ја мислим, кад се правп закон, да треба да се прави такав, како ће пмати нрнмепе своје. Ако дође потреба да се уводп трошарпиа на сточну храиу и гориво, оида би се могло то додати и казати, да ће се трошарина наплаћивати и на сгочну храну, п на гориво, и на грађу. А овако ове речи: „сточпа храна, горпво н грађа", ја мислиј да су излпшне и да треба да нснадну из члаиа Гог. Министар привреде Р. Милошевић — И у самом уговору са Аустро-Угарском ми смо задржали за себе право да можемо наплаћпвати трошарину на пића, јестива, гориво и т. д. Што се држава није корисгила овим правом, на да оитеретп трошарином н те предмете који служе за гориво и сточну храну, то је с топ, што држава неће пи да се корисги гим правом; а шго је го метуто у закон, го је једна генерална одредба, и ја не налазим за иотребно и нужно да се то брише. Држава неће заводитн трошарнну и на ове предмете, на горпво, грађу и сточиу храну, а што је п о њнма овде речено, то је само ради тога, да би дефиниција бпла иотпунија, и што је овде резервисано нраво за поједине ва рошке ошитине, које су добиле право за наилаћивање трошарине на ноједине предмете. Ако се укпне зркон о трошарини за ноједине вароши, опда нема сумње, да ова одредба неће имати иримене; али док посгојп закон о варошкој трошарини дотле ово треба да осгане. А кад се буде уводнла трошарпна и на ове предмеге, оида ће Скунштнна пмати да репга то. У осталом нпшта закон ова.ј неће изгубпги, ако се из овога члана избаци сточна храна, пошто се на њу нећс ни наплаћивагп државна трошарина. Тома Бојичић — Мени је дало повода да ово иитање управим за то, што сви закоап, кад се пишу, треба да буду јасни, да не буде нометње и забуне код народа и државнпх органа. Не треба иостављатн мретпоставке, да ли ће се ово онтеретпти пли не, јер ако би тако остало, онда државни ор-