Народна скупштина

... ^шј.и.јгј.л, 1јлг1гл|дш;1 (Јлаив ЗА 1893 ГОДИНУ

тако потребни као хлеб, да би се само извукли из тих финансијских непршшка. Ја сам уверен госиодо, да међу нама нема ни једнога, који би пристао да се уведе овај закои о трошарини, кад неби било потребе, али кад ми сви знамо да смо за 16 година водили три рата, да смо направили железницу, да смо направили дугове, који износе годишње 20,000000 динара у злату ануитета; и кад знамо да се свака фамилија све више развија, умножава и вшпе чланова растура, онда су тиме и њени трошкови све већи. Тако псто и са једном државом, она мора да се управља по сувременим потребама; и што год се више развија и )множава тиме су и њени трошкови већи. Даље кад знате да морамо да обратимо пажњу на нашу земљорадњу, те да снабдемо наш народ са сувременпм алатима, справама: кад морамо да дамо полета народној настави, кад војску морамо да снабдемо са модерним оружјем ; кад смо обвезани да се одужујемо нашим повериоцима, а кад се све то не може учини без великих трогакова, без новаца, то је онда господ. министар финансија прибегао ономе сресгву коме нрибегавају и други народи. Прплике, у којима се налази наша отаџбина натерале су г. министра фииансија да изађе иред нас са законом, којим ће оптеретити оне артикле, који нису преко потребни нашем животу. С тога мислим да овај закон у начелу треба примнти, а што се тиче појединих чланова ту се и ја слажем са оним г. предговорником, који каже закоии треба да су јаснп, и ту можемо исправљати поједине чланове, како ми мислимо даје најбоље. Имам још ово да кажем. Никако не стоји оно, што је рекао један посланик да би могли да се вратимо животу, каквим смо живелп пре 20 и 30 година. То је апсолутио немогуће и ја не замерам моме другу, који жали за старим златним временпма кад је народ плаћао по 6 талира порезе. Немогуће је с тога што се ми данас задовољавамо колским иутевима и нагае производе извозимо њима. Кад би на прилику запиталп ЈПумадинца би ли пристао да напусти железницу, и да се поврати старим колским путевима он не би пристао на то, да живи оним простим саобраћајним срествпма којим је живио пре 30 годпна, па п ако данас више плаћа. Из тих иобуда напред казаних, због којих Шумадинци неби приегали на старе колске путеве, и ја сам са мојим друговима тражио да се сагради железница за мој округ, како би се он везао са осталим крајевима, и како би и ми моглп наше производе да извозимо на велике пијаце. Али за сва та предузећа велика потребан је и велики новац и отуда су данас веће и дажбине. Или кад би казали хоћемо у овом времеиу да наоружамо нашу војску старим кремењачама, би ли ви на то пристали? Не би никад, јер хоћемо да наша војска има ново, модерно оружје ; како би могла да се равиа са војскама осталих држава. Или, да ли би хтели да нага млади Господар, који носи краљевску круну, којп носи сриски барјак, под којпм хоће да сједини цео срмски народ, би ли ви пристали да се поврати старо доба, кад је мање илаћано, на да се он зове кнез ? Ја знам, да међу нама нема ни једнога, који би на то иристао. С тога, да би све то извршили, ми ћемо се служпти оним начином и средствима, којим се служе и сви остали образовани народи, а који су постали великим и срећним. То је што сам имао да кажем, н мислим да је доста дебатоваио о овоме и да треба овај закон да примимо у начелу. Известидац — Господо, после говора г. министра фи наисија, Мнке Поповпћа и остале господе, која су говорила у начелу да се прими овај предлог, мени није остало миого да кажем. Али ипак сматрам као члан одбора и заступник известиоца, за дужиост да проговорим неколико речп иротину говора г. Вукашина Петровића, који је говорпо да овај закон ве треба принити у начелу за то, што поједини чланови нису упоређени оиако како по реду треба у закону да стоје. Дал.е је говорио да, ако би се примио овај законски предлог, да би се његовим чл. 16 одузело законом стечено право људнма. којих се истп члан тиче, атооннм, који су се хтели овом при-

ликом да користе, па су нагомилали велике количине еспапа а нарочито кафе — шећера. Што се тиче поједииих чланова, што по мишљењу његову нису ррсиоређени како треба, ја мислим да није имао месга г. Вукашии да се у начелу одбије нредлог и враћа ионова у одбор кад је тамо био. Он је могао овај предлог због тога примитп у начелу, а код појединих чланова има права чинити примедбе како он буде знао. А што се пак тиче чл. 16, ни због њега ие треба враћати овај иредлог одбору нити у начелу гласати против истог. Кад дође на ред о њему такође има ирака сваки од г. г. послааика говорити иа и г. Вукашин, ако се нађе да нетреба да иостоји, ја нећу бити противан. Само хоћу да одговорим г. Вукашнну Петровићу, кад он говори о стеченим правима, да га опоменем нарочито на један нројекат закона, који је био поднео, са владајућом странком којој он припада, Скупштинн, у којој сам и ја имао част да будем посланик Потпредседник — Говорите о ствари а немојте о томе. Известилац — Ја о ствари и говорим а дуго да говорим немам потребе, само у кратко да наиоменем закон његове странке о непосредној порези од 1884 год., којп је и Скушитина усвојила, да нове зграде, које се имају правитв, не плпћају за пет година порезе. И одиста по том се закону после ступања његовог у живот порез резао, али не на ове зграде и тај члан закона што је штитио иове зграде, важио је за годину дана. После годииу дана г. Вукашин Петровпћ и његова иартнја поннштили су како тај члан тако и онај, што се по томе истом закону одбпјало од зграда у онолпко у колико су дужне, па на оно ресто порезје резан п толики људи изгубили су право па оно што су поменутим законом стекли, иа то онда није хтео г Вукашин бранити, но сад је нашао за иотребио кад земљи много више треба ио онда пре великих дугова. Одбор је овај законски предлог расмогрио пажлшво и имао је на уму и члан 16 о коме је г. Вукаишн говорио и нашао је да га треба усвојити, иошто нпје нов већ замењује раџији закон о трошарини и што државна потреба захтева. Да и одбор прими члаи 16 овако, како гајег. мннистар у иројекту уврсгпо, руковођен је тнм, што на стотину омањих бакала иеби имали рада, што су њих десетак и сувише иавуклп еспапа, који трошарипи иодлеже, те сад кад добију овп мањи есиапе које већа ђумручпна које трошарпна хоће да изађе на 30 на сто скуиље, а обично се са тим еспанима са малпм процентом ради. Што се мене тиче, кад се не могу сви трговци да оптерете, којн су ире новог трг. уговора навукли еспана, не бих био противан да члан 16 и непостоји, али иотребе државне нагнале су ме да га и ја усвојим и пројект иотпишем. Вукашин ГГетровић — Бићу врло кратак. (Чује се: да се реши). Потпредседник — Је лп вољна Скушптпна да се реши? (Јесте). Изволпте говорити. Вуканшн Петровић — Господин предговориик иомео је ствари, кад је тврдио, да сам ја подносио предлоге Народној Скуиштинп, којп су сагласни или личе на овај садашњп иредлог. Ја бих молио г. Сретеновића да ми каже, који сам ја то предлог законски поднео, који бп личио на овај предлог. Закон о непосредној порези нисам иодносио ја, јер онда нисам ја бпо министар; ја сам га нодносио онда тако исто, као кад би неко казао, да је овај закон поднео г. Максим Сретеновић. Ја сам онда бпо известилац закона о непосредној порези, као што је сад г. Сретеновић известилац овога закона. Према тОме г. Максим за оно, што је казао, не може дати ни јеДног доказа а тиме сам ја задовољан. Даље овом приликом, нмам да вам дам објашњења што смо ушли у иачелну дебату овога предмета ја и мој друг г. Таорђевпћ. За то нам се чини као неки ирекор. Ми смо то учиипли с тога што знамо, да се не може при специјалној дебати према нословнику, кад је реч о једноме члану, говорити и о другим члаиовпма. Ја сам вам у свом говору напо-