Народна скупштина

19 САОТАНАК — 25 ЈУНА

челној дебати само с тога врати у одбор, што има један члан, који није стилизован или што треба сиојити један став са другпм ставом, па ради тога једног става да се врати цео пројевт законски одбору. Доиста. то би било, као што је г. Мих. Поповић казао једно вечито иутовање из Скуиштине у одбор и враћање пројекта опет у Скупштину. Налазим, да је тражење како Вукашина Петровпћа тако п Андре Таорђевића у самој ствари неумесно и неизвришво. Али кад је ноштоваии иосланик А. Ђорђевић п са своје страие изнео неке разлоге, који бп имали да иотпомогну предлог Вукашинов да се цео пројекат закона о трошаринп врати у одбор; кад је и он изнео своје разлоге чисто правничке, то онда сматрам за дужпост своју да му на то одговорим. Мнслим, да ме мој поштовани колега г. Андра 'Борђевић неће криво разумети кад му озо кажем: да ми никад нисмо имали тих незгода са финансијским законима, које смо према нашем државном животу кројили, као са онима, које су наши нравници иравили. Никад тих сукоба у финансијским законима и не може да буде већ по самом иредмету, ти законн говоре, п ако су их неправпици стварали; док тих сукоба увек има више онде, где нравници своја различна убеђења уносе. И с те стране ја не жалпм, што ни један од правника није у одбор ушао; само молпм опет да се то криво не разуме. Фннанснске законске одредбе, у току времена, толико су се уживеле у практици, која је освештена ствариим потребама од толнког времена, да у самој ствари, ми ништа ново и не измшпљамо, него радимо онако, како нас ранија финан сиска невоља других земаља учи; те тако и она ранија наређења, која већ постоје у страннм земљама, ми преносимо на наше земљшпге. Па тако ни у овом целом закопу о трошарини, ја смем тврдити, да ми нисмо ништа измислили ново, нптије ту што год ново наша фпнансиска или иравна памег измислила, већ је то чисто финанцпска практпка, финанциска процедура, која је створена у културном свету, и која је као таква и к нама прешла, но доброј вољп или уираво, да кажем по невољи се одомаћила, а то с тога што су и издацп наши од дана у дан све већн и већп постајали. г. Аидра Ђорђевић задржао се нарочито на једном разлогу. Ја истина нећумного да говорим о оном што је он казао, само о једном члаву у овом закону, нити да се на том задржавам, на што он тако мпого нолаже, алн могу само толико да кажем, да ово како је овде у нас, у нојединим члановима уређено, да је израђено према пређашњим финасиским законима, и да овај закон садржи исто, што садрже и свн страни финансискп закони. За то налазим, да нема стварне потребе, да се сада снајају нојединн чланови озог закона, а исто тако, ако бп Скунштина била баш вољна, да се који члан с другим спојп. не бих имао нишга против, јер хоће ли се који члан с.тојити или не, то је питање чисто формално. Цео закон овај о трошарини, овакав какав је предложен нонављам ц онет, грађен је онако, како се граде законп такве врсте у свим другнм земљама; а што се тиче финансиске стране његове, — палазпм, да неће дати повода сукобу п несугласицама онаквим, какве дају многа наређења, која су пнсали и радилн сгручни правници! — (И опег вас, молим, да се то криво не разуме). У самом овои предмету, који јс овде, не може бити оне пометње, која може да се нађе у чисто правнпм наређењпма — То је што се тиче финансиске стр^не овог закона. А што се пак тиче чисто правне стране, ја признајем Андрн г Борђевићу, да је један једини члан овог закона а то је чл. 17 позајмљен од наших правника готов, ја га дакле нисам измислио; тај су члан измислили сами правници, и наши законодавци; тај члан одавно постојн, њега су формулисали једпно наши правннци, и ја са своје стране, немам нротив тога ништа; хоће ли Скупштина да реши да тај члан плп друкчије гласи, или да се са свим изостави. Андра Ђорђевић (ради објашњења) — Хоћу да наноменем само то, госноднну министру, да може битп овде у овом

СТРАНА 123

закону сукоба и несугласице и за то да га треба вратити одбору. Господин министар ће дозволити, да напоменем то, за сам ја био члан правничког одбора, толико година, и да сам имао прилике, да дајем мишљење о поменутим законпма, да то што су рђаво стилизовани, и баш у тој цељи, дужан сам да говорнм о редакцији закона, што сам и из искуства вадео, да рђаво редиговани закони дају често пута повода сукобу и несугласицама. — Има правника, таквих као што минпстар вели. Нећу да кажем, да је сваки нравник добар за редиговање закона, јер то је опет једна вештнна, као год што има вештине и у другим струкама, али зато нису рђави, ако не мају потребне вештине за практички рад своје струке. Љуба Јоксимовић — Мени се чини, да већина предговорпика у место да говори у начелу, о овом закону о трошарини, опн су говорплн у појединостима. И цела се ствар, како сам је ја разумео, своди око чл. 16. Један од г. нредговорника, је тражио, да се чл. 16 врати у одбор и да се доведе у везу са чл. 5, јер вели справедљивост захтева, да се не наплаћује трогаарина на оне аргикле, који су већ у нашу земљу увезени. Мени се чини, да баш та справедљивосг захтева, да се трошарина паплаћује н на оне предмете, који су већ увезени у нашу земљу раније, јер баш тп исти трговци, који траже, да се ослободе трошарине, они су еспап увезли у земљу, и подигли му цену, и сад онн више наплаћују на њ, и ако још нпсу нлатили трошарину по овом закону. Ја мислим, да сад Скупштина треба да реши о томе : хоће ли, да се зашгите државни интереси, или да се заштите иигереси иоједпних трговаца, на мислим, да треба да се стане на пуг томе, да се поједннци на штету државе богате. Скупштнна пма сад да решп : да чл. 16 остане онакав, какав је. Тома Бојичић — Молим вас, господо, ја сам мислио да се неће тако дуг.) говоритп у начелу о овом закону, али ношто сам чуо да г. Вукашин Петровић тражп да се овај закон врати у одбор, а међу тим но нословнику то не може да буде, јер је требао његов предлог да буде потпомогнут, то о њему неби требало ни говорити. Имам да учиним једну примедбу на говор мог пријатеља Милана Милићевића. Он каже да је овим законом ударена нореза на народ и он је, мени се чини, и нехотичпо тражио да се удари пореза на утрпне и јавне испусге (чује се: није истина, он је тражио да се укине то. Смеј) нанослетку, ако он то н нпје казао ји сам га тако разумео. Нека буде и тако. Али свакојако овим, законом није ударена пореза на народ. Ово је изузетни закон, којим се удара пореза на стране производе, фабрикаге. Што годје било у земљн, на све је ударена иореза, све је оптерећено. И сад је дошао ред, да се нађе један извор финансијски, једанзакон, којимће се ударити пореза на оно, што је страно, што је више луксузно. Ја налазим да овај закон није ни најмање штетан већ иа против подесан и користан. С тога мислим, да Скушптииа треба да прими овај предлог, а што се тиче појединости ту можемо понрављати и допуњавати, како ми будемо нашлн да је најбоље. Што се тиче чл. 16 и он треба да остане, јер ће и поред њега трговци да шпекулишу, тај члан треба тим нре да остане, гато се њпме герети и страна нроизводња и фабрикати, п кад се томе дода да нашп трговци нису никад радили на нагаој индустрији и за наше фабрике, онда сам ја мишљења да овај закон нрнмимо у начелу. Милан П. Милићевић. — Ја ћу да ироговорим неколико речи само ради објашњења са предговорннком. Ноштовапп носланик г. Поповић каже да он сумња да се може чпнити ушгеда на нашим чиновнпцима, и каже да је о томе требало дебатовати прилпком претреса буџета (Чује се: нпје то он казао). Ја нисам нозван да то доказујем, јер то сваки од нас зна. За пример: узмите прво Народну Скупштину. У њој има 25 момака, а могли би да врше тај посао њих десет. (Смеј). Милан Ђурић — Господо, кад се води реч у начелу о трошаринп т. ј. хоће ли се овај закон примити, ја мислим да нема ни једног посланпка, који не зна за што се он подноси. Тешке финансиске прилике у којима се наша земља налази диктирале су г. министру фпнансија, да нам нодносе овај закон, којим се оптерећавају извеснп артикли, а којп нам ннсу