Народна скупштина

НАРОДНА СНУПШТ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СНУПШТИНЕ

ИЛЛАЗИ СВЛКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУИШТИНСКОГ РАДЛ ПРЕТПЛАТУ ПРИМА СРНСКО-КРЛ ЉЕВСКА ДРЖАВНЛ ШТАМПАРИ ЈА И СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ *. ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА ЗА СТРАИЕ ЗЕМЉЕ ГОЛИКО ИСТО С ДОДАТКОМ ПОШТАРИНЕ

УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ РАНТ^О ПЕТРОВИТу

БЗРОЛ" 1"7

ПОНЕДЕЉАК 5 ЈУЛА 1893

ГОДИНА III

19 САСТАНА^ 25 Ј у н а 1893 у Веограду

ПРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНИК, Дим. КатиЂ, СККРЕТАР, Милош Маркови! (НАСТАВАК) (0 трошарини). Димитрије Идиџановић. — Молпм вас, господо, и ја ћу да ирпзнам, да је овај први став друге тачке био нејасан, ија сам зато узео реч да проговорим о њему. Еад сам овај члан нрочитао, ја сам замишљао да се тпм хтело да каже „за извозну трговину", па сам мислпо да је то излнгано употребљено. Али кад је г. мпнис1:ар финанспја казао, да је то случај за своју личну аотребу, онда се то нрпиви начелу трошарине, јер све што се троши у земл,и, подлежи трошарини (Чује се : „Ако он сам нропзводп у земљи за своју личну потребу"). Баш и на то треба да се наплаћује трошарина, чим се у земљи трошп, виднте чл. 2 зак. о трошарини. Кад г. министар вели, да се та реченица односи на случај лпчне по трошн.е ; онда ја питам : хоће лп се наплатпти трошарина на кафу, коју смо вп, ја, плп ма ко други за своју личну потрошњу доиели из Аустрије ? Одговор би био да би се трочтарина морала наплатитп са разлога, што кафа иодлежи трошарини државној и што се у земљи троши. Исто тако лична потрошња по гој првој реченпци другог става не може ослободпти од трошарине нредмете трошаринске, који се производе у земл.п са ових разлога : нгго и она по чл. 2 подлеже трошарини ; што нрвп став чл. 3 не везује наплату потрошње за продају и потрошњу, већ само за аотрошњу, па ма било н сличну; и што су у чл. 4 побројани такви предмети, да их појединац никад неће за своју личну нотрошњу пропзводити. Нико неће за своју личпу потрошњу без спекулације отворити фабрике за производњу: шећера, зејтина, гаећерлеме, коњака, стеаринских свећа, саламе, ппва и финпх впна. Ја мислим, да би требао први став да отпадне, па да се каже неће се плаћати трогаарина на предмете, који се извозе из земље, провозе кроз земљу илп увезени у земљу враћају због царинских ирописа. Миниетар Привреде Раша Милошевић.. — Мени се чнни да сам био доста јасан. Није овде реч о нредметима, који се увозе за личну нотрогању. Ви сте имали сп гурно ирилике да виднте како поједине куће праве сапун, лојане свеће или сурогат за кафу. Каже се, да све оно што се

не продаје у земљи, да се на то неће наплаћивати трогаарина, ако се дакле производи у земљп, само ако се не продаје. Даље, неће се наплаћивати трогаарипа и на предмете, који се производе у земљи, али који се извозе, а тако исто неће се нанлаћивати ни на оне предмете, који се провозе кроз Србију из једне стране државе у другу, н. пр. у Бугарску из Аустрије. Овде је реч не о оном што неко увози за своју личну потребу, већ гато неко ароизводи за своју личну потребу. Ако пак тај, који, под впдом за своју личну потребу, производи, да би продавао другима, онда ће и он платитп трогаарину. Дакле, овде се каже, ако он не продаје већ троши за себе лнчно, онда се неће да наплаћује трошарина. Ако је то нејасно могло би да се исправи, да се каже у место „ако они у продају п потрошњу у земљи не улазе", да секаже: „ако се предмети подложни трошарини по овоме закону у земљи не продају или се извозе или кроз земљу само провозе илп увезени у земљу враћају по прописпма царинским". Ако је то јасније онда се таква редакција може спремитп. Министар Финансија Михаило Вујић — Као и у првом случају, тако и овде поновићу, да ово није тако важно пптање, да се тпме толико бавимо. На послетку, ако мислпте, да ће бпти боља одредба са допуном, која одговара захтевима оне господо, која мпсле да може бити пометње, ја немам ништа против тога, да се таква допуна унесе. Овом приликом хоћу да одговорим на примедбу г. Новаковића код овог члана ово. Мени се чини да г. Новаковић, код овога члана говори сад са свим противно ономе, што је код првог члана казао. Овамо код нрвог члана тражио је да дефинисање буде одште, а овде код овог члана вели, да су неколпко ствари склопљене све заједнпчки и хтео бп, да се свакп случај обухвати једним нарочитим наређењем. На гато то? Ја држпм, да је са свим довољно јасан други став, у коме се вели: „ако нредмети нодложни трошарини у нродају и потрошњу у земљи не улазе, или се извозе или кроз земљу само пролазе, или увезени у земљу враћају по прописима царинским не плаћају трошарину". Можете, ако хоћете, употребити још три става, — некоме, Бога ми, и четири става— па неће битп довољно, да све буде јасно. Ономе, који ствар зна, довољан је и овај један сасвим јасан став. Овде вреди она пзрека : „некоме је комарац музнка". Ако имате неспремне чиновнике царинске, нека постоје и по четири наређења о једној истој ствари, они ће се опет обраћати министарству фпнансија за упуства како ће да поступе. Тога има свуда у свету п у другим мало уређенијим земљама. Ни са најјаснијим наређењима не може то да се избегне, да не буде баш никог, коме би једно наређење нејасно било. Да ми удешавамо за царинике, како најбоље умемо да нема нејасности, то не можемо никад избећи, и не би могли уверен сам, избећи ни најсавргаеннјом