Народна скупштина

СТРАНА 136

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Известилац прочита члан 16. Димитрије Ђирковић — У одбору нпсам могао да се сложпм са већином г. г. чланова, да остане овај члан у овоме завону, за то, што сам налазио да је он пеправично метут. И кад би ми усвојпли овај члан 16, ја држим, да би ми онда створпли један завон, којп бп пмао повратне силе, који бп се вратио на опо, наштосу грађани већ стекли своја права, а ја мислим да и у Уставу пише, да то ие може да буде. Питање је сад шта се хоће с овим законом ? Тражи се да се попише и оно, што су трговци унелп пре овога закона п у своје радње метули у слободан саобраћај. Ја налазим, да то није право, а није право због тога, што у овом закону нема ни једног члана, ио коме би се трговцпма имала да вратп она трошарина, коју су до сад платили, а која се сада по овом закоиу смањује или укида, а то је на зејтпн 10 динара, на шећерлеме 10 динара, на слану рпбу 10 динара, па сапун и т. д. И кад тога нема у закону, да се тпм људима врати оно, што су вшне платили, онда ја мислим, да нема смпсла тражити, да онп плате трошарпну по овом завону на оио што су до сад унели. Ја мислим, кад би то усвојили, да би учинпли велнку неправду трговцима и грађанима, да нам неће нико то одобрити. Узмимо пример да се стане нониспвати. Верујте, господо, поштени ће платити, алп онај, који ће умети да прикрије, тај неће платити, и онда да ли је тиме правда задовољепа? Ја држим да није, нити може битп. Осим тога може бити п таквог случаја, да пзмеђу оне господе, која буду пописивала то н трговца паступи и каква погодба, ако има 100 врећа кафе или шећера, он ће платитп само 40, а опет држава неће добити, Кад смо ову ствар регаавалп у одбору, г. министар финансија бпо је равнодушан према томе, он је казао: „ја остављам одбору да реши ову ствар како хоће, ја овај члан 16 не бих ни уиосио у закон, да нисам добио преко 50 писама од ситних трговаца, којп су то тражпли, да се попише све". Ја држим, да су сва та писма писана мпнпстру из зависти ових ситних трговаца, да већи трговци не би ћарили. Као што је рекао г. министар, трговци су приличну количину кафе и шећера унели, и ја то верујем. Трговац има да се користи само два за трп месеца ; он није могао да допесе то, за неколико година; а држави остаје за 9 година и 9 месеци да се корпстп тпме. Као што сам чуо од неке господе, каже се: „онпће да се обогате". Камо среће да постану милионари, опда би и наша земља била срећнија, јер кад би имала неколпко мплионара, онда не бн тражили зајам у другим земљама него у нагаој. Ја се никад не плашим богатих људи; камо да пх имамо хиљадама! Дакле, према свему томе ја сам за то, да се овај члан 16 укине, и молим 10 посланика да ме потпомогну. (Потпомаже га више од 10 послааика). Дим. Димовић — Господо, одиста незгодно ми је као трговцу, кад узимам реч, да о овом пптању говорим; може се рећи, да сам заинтересован. Али колико мије незгодно, у толико опет сматрам за дужност, да као трговац кажем своју реч о овоме питању. Г. Димитрије Ђирковић, лепо је казао да се овде чини ненравда трговцима; па не само неправда него и противзакоње, њима се одузима једно стечено право, које је Уставом гарантовано. Одузимањем тога права ствара се један преседанс за друге случајеве, где би се могло да чиии негато против самог закона и Устава. Кад се већ овим предлогом чинн то. да се стечена права одузимају, ако би узели да то може бити, онда не знам за што се једном трговцу не Ои вратпло оно, што је он платио вшпе, но што се по овом нредлогу тражи. Овде се тражи повећање трошарине на извесне артпкле а међу тпм не каже се, шта ће бити са оним артиклима, на које је смањена или укинута трошарипа, гато је г. Ћирковић побројао. Ја сумњам и то, да ће држава какве користи имати од тог пописа, јер мислим да ће и сами трговци прикрпвати, а може бити да ће и сами органи државни пћи на руку некима, да не попигау све, колико се код кога налази. Осим

Одговорни уредник Ранко ПетровиЈ,

тога имам да кажем и то, да самом конкуренцијом између трговаца неће се десити оно, гато се вели, да ће трговци овим да се користе, јер конкуренција измећу трговаца изазваће то, да ће се ова роба продавати по оноликој истој цени, по којој је и до сад продавана. Конкуренција ствара то, да један попусти у цени, а за тим то учини и други и онда се продаје по пређагањој цени. С тога потпомажем предлог г. Ћирковића п молим Скупгатину да га прими. Мидош Вогдановић. — Запста, госггодо, сваки закон који изађе из овога дома треба да носп карактер правдољубља, а не освете. Каже се, да су многи трговци увезли велику количину кафе и шећера. Заиста може бнти да су то увезли иа неким местпма као на нр. у Београду, Смедереву п јога неким местпма, али на многим месгима то нпје учпњено, нити је ко имао времена да размишља о томе, нити је имао толико капитала да то чини. Каже се: па они ће да се користе. Па који су то, шго ће да се користе? То су Срби, сриски спновн, иа нека се и користе. Представите то, да може да се деси нека мобилизација или покрет, и онда све то ништа не вреди, него само једино пара т. ј.када само једини новац има вредности иитам вас шта ће онда битп са тим трговцима, који су толики капитал уложилп, — следствено за њих је ово иропаст. Дакле, као гато може по њих бити асне, са свпм је могуће да могу и пропастп. Дакле, с тога гледшпта, и да сваки закон, који одавде изађе, носи каракгер правдољубља, ја се слажем са предлогом Ђирковића и молим да се његов предлог уовоји. Веља Тодоровић — Господо, по мом мишљењу, ово законско наређење пма да се посматра са два гледишта, са гледишта закона и са гледигата правпчности. Са гледишта закон ског сматрам: да је ово противно правној теорији, по којој ни један закон не може имати новратне силе на штету раније стеченнх права. Грађани су већ платпти трошарину, на оне еспапе, које су унели у своје магазе пре овог закона. И сад кад би они после већ једном наплаћене трошарине на еспапе но овом закону поново наплатили трошарину на те еспапе, то значи да би овај закон имао повратне силе. Ја сматрам да Народно Представнигатво не сме допустити да се законска наређења, раније донета газе. Са стране иравичности, овај члан није онравдан, јер овде је ударен намет само на један сталеж и то на бакале. Кад би ово било и за остале трговце, онда ја против тога не бих имао ништа, јер би то бпло са свпм оправдано и правпчно, алн ударити трошарпну на један сталеж а на остале не, то је са свим неумесно. Министар финансија каже, како су нагаи трговци унели шећера на 2,000.000 килограма а кафе на 300.000 кил. и да ће се они сада због тога, продајући мањим трговцима, обогатити на рачун државне касе. Ја сматрам кад грађани од нечега имају користи, да од тог има користп и држава; кад се грађани обогаћавају, да се онда и држава тим богати, а нарочито још не треба вређати јасна уставна наређења, а то би учинили, кад би усвојили овај члан по предлогу одборском; с тога ја сам за предлог г. Ћирковића, да се овај члан изостави. (Наставиће се)

Штампа српско-краљев. државке штампарије