Народна скупштина

20 САСТАНАК - 26 ЈУНА

само то, да се од 50.000 попне на 60.000 дин. међу тии п ја сам пристао да остане на старој мери. Та сума стоји и у буџету, и само је сад уносимо у закон. Са том сумом од 50.000 дин. ништа се не мења, него остаје оно што је законои зајемчено, и што сад треба опет утврдпти. Према томе, миелпм, да ћете је усвојити да остане и даље. Љуба Јоксимовић — Кад г. шинистар велп да ова сума стоји у буџету, онда је излишно да се ставља у закон. Милош Богдановић — Немам нигата против ове суме, јер сам уверен да ће се опа утрошити на то да се надзор што боље води, али бих имао једну примедбу да учинпм, шго се тиче постављеног особља. Ми видимо како се код нас умножава чиновништво, а с њиме умножавају се и стечена црава на пензију, а тиме редовно оптерећава буџет државни. Ја мислим да, према надзору какав треба да се врши, за из вршење овога закона не морају биги постављени чиновниди са. квалпфпнацијама, него могу и обични мање школовани људи да врше овај посао. С тога, мислим, да не треба, да стоји: „особље се поставља указом" већ да се каже, „иретписом". Тиме би учинили једну велику уштеду, јер не бп на тим ме|стпма било чиновника, који бп стеклп права на пензију, а ^специјално овде код овог закона, држии, да то треба тим пре *усвојити, што може наступитп време да се цео овај закон уништи и зар онда не бпсмо били у врло незгодном положају: уништили смо закон, а пе можемо да упиштимо чиновништво. које је сгекло ирава и на указно звање на и на пензију. Ја молим, ако пма десет посланика да потиомогну мој предлог, да се каже место указом, особље се ноставља претписом. ( Потиомажу га више од 10 иосламика). Миниетар Финансија М. Вујић — Лично не бих пмао ништа против тога; мени је лично свеједно, а и евакоме другоме на моме месту може бити свеједно, хоће ли бити особље постављено указом или претиисом. Питање је, шта је корисније за службу државну. где има више сигурности? Само с тога гледишта ово је овако унесено. Да ли је боље да ти органи, којима се поверавају великн нриходн државни буду под дисциплином предвиђеном законом о чиновницииа грађанског реда, или да буду ван тога закона. Цело је пптање у томе, ако ти чиповници учине грешку у њиховој дужности, али не грешку такве природе, да их могу предати суду него грешку да пх могу да карним по закону о чиновницима грађ.шског реда, онда сам интерес службе захтева и налаже, да ти органп, којима је поверена овако важна новчана миспја, стоје под влашћу закона о чинов грађансвог реда. Ја ћу признати ову незгоду, коју је напоменуо г. Милош Богдановић, што за случај укидања овог закона ствара се све већи број чиновника. Јест исгина то је невоља, али ја мислим, да се тој невољи не може доскочити овако носебнпм наређењима, но јој ваља доскочпти преустројством закона о чинов. грађанског реда. Тнм законима треба да једанпут регулншемо то пит.ање, о коме се толико година говори. Па да у тпм законима кажемо, који нам је број чпновника у свакој струци потребан, да пропишемо какве се квалификације од чиновника траже, да пропишемо правила за њихове аванзмане, да пропишемо законе о осигурању чиновничког положаја и т. д. То је важно пигање, које треба један пут решити. У том случају мени је апсолутно све једно, ја се нећу на томе питању заутављати, само вам напомињем ту околност, која ме је руководила да унесем ову меру што сматрам да је дисциплина сигурнија и боља, и према томе да је за рад бол>е, да особље буде постављено указом а не претписом. Димитрије Илиџановић — Ја сам устао да потпомогнем предлог г. Милоша Богдановића. Покрај разлога, које је он навео да не треба уводити ново чиновништво, јер га имамо и сувише како активног тако и у пензији и истераних из службе; ја ћу изнети још ове разлоге. Први је и најглавнији овај приход, који ћемо добити од трошарине. То ће бити у главном приход од наплаћене трошарине на артикле, који се увозе са стране а те приходе прикупљају царинскп чиновници. То је један разлог да не треба уводити нове чиновнике за извршење овог закона. Друго, ако би се увели ти

СТРАНА 135

чиноиници против кријумчарења у унутрашњости, они би имали врло рђав задатак да врше, на име имали би да јуре по ок ругу, да буду као неки тајни агенги и самсари, што пикако не долнкује једном активиом чпновнику. Г. Министар финанспје казао је да се тим чиновницнма поверава једна јака привредна грана финансиска п он мнсли да ће ти органи, ако буду чиновници, стојати под јачои конгролом министровои. Ја држим, да се ту може разумети § 76 да мпнистар има права да чиновника може да отпусти, ако буде несавестан у својој дужносги. Ја мислим да је г. мпнпстар финанси.ја за разлог пре могао ндвести, да од тих лпца тражи какву гаранцију а не само то, што ће он моћи да га истера из службе. Према иаведеним разлозима, ја бих молио Народно Представништво да усвоји предлог г. Богдановића. Стојан Станковић — Ја сам мислио да ће г. министар финансије лристати на предлог г. Богдановића, али сад из његовог говора виделп смо да он сматра да је боље да се особље постави указом. Ја мислим, господо, да треба законе и за друге чиновничке струке изменити у смислу предлога г. Богдановића, а овде тим пре то треба учинити, што најмање пма места да се за ову струку постављају чиновници. С тога сам мишљења да Саупштина треба да усвоји предлог г. Богдаиовпћа. Министар Финанеија М. Вујић — Имам да учпним само једну нри.медбу на говор г Илиџановића о § 76 да министар њпме не добија много, што може једиог чиновника да иетера из службе. Истина је, да министар може претиисом примити чиновника кад хоће, а и отпустити га кад хоће. Кад сам говорио о чиновницима под указом, ја сам ту номишљао на оне друге кззне, које се на чиновнике могу применити. осим истеривања из службе, и у томе налазим да је јача контрола министрова над чпновницима. На примедбу г. Стојана Станковића имам да кажем да је мени апсолутно свеједно, ако Скупштина усвоји предлог г. Милоша Богданови!)а, и ја ћу га драге воље усвојити. Миленко Веснић — Ја сам противан предлогу г. Богдановића и мишљењу г. Илиџановића, који тај предлог потпомаже и жалим, што је г. министар примио тај њнхов предлог, сматрајући то питање равнодушно. По мом мишљењу, то се питање не може сматрати као равнодушно. Ствар је у томе, да се чиновници, који се буду узели као службенпци у одељењу за трошарину, да се доведу у такву могућност да ту своју дуашост врше савесно и на корист државе. Питање је сад, како ће ти чпновници вршити ту дужност што корисније, што боље за државу: да ли ће је боље врпшти они, који нису ни једног тренутка сигурни, да ће сутра на један нрост миг бити избачени на улпцу, или они, којима се каже, ако вршите своју дужност савесно, за вас има закон о чиновницама грађанског реда и ви ћете после десет годпна добптп права на пенсију и сва она права, која су уведена с чиновничким положајем. У томе је цело питање, и не треба се сад овде руководити тиме, да ли ће ти људи добити права на пензију и колико ће се њиховим иензпјама изменити буџет. Питање је главно то, да ми морамо да имамо трошарину, и да ми за ту трошарину морамо дз имамо чиновнике и сад настаје главно питање, како ћемо за т/ установу имати добре и поштене чиновнике. По мом дубоком уверењу, ми ћемо имати те добре и поштене чиновнике само тако, ако учинимо све што треба, да ти чиновницп буду добри и поштени, а то је ако им дамо, положаје правих чиновнпка. Потпредседник — Претрес је свршен. Гласаће се прво о предлогу г. Милоша Богдановића, који је потпомогнут. Његов предлог гласи: „да у члану 15 место речи указом стоји иретиисом ". Ко је за предлогг. М. Богдановића нека изволи седети, а ко је против нева устане? (Ђе&ина седи). — 06јављујем да је велика већина седела, и да је предлог г. Богдановића усвојен. Стављам на гласање члан 15. Ко је за то да се чл. 15 усвоји, нека изволи седети, ко је противан нека устане? (Овц седе), — Објављујем да је чл. 15 усвојен.