Народна скупштина

СТРАНА 134

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

суму у 16000 динара за кауцију, коју су њени предузимачи њој предали. Па, кад стране државе иримају акцпје мањпх завода као гарандију, онда, за што не би примили и ми те акције, те да со на овај начин не учини злоупотреба, да се не доведе у опасност тиме државна каса, и државни интереси. Добро би бнло, да се на дотичном месту још каже примаће се и акдије приватних акционарских завода и друштава, која стоје под надзором државним. Скоро сва друштва акционарска, но нашим закоиима, стоје под надзорииа државннм, и према томе, не би пмало разлога, да се то не унесе. Ја бпх себи још дозволио, да додам овде као један предлог, да се и поред акција, признају и као гаранција за трошарпну примају још интабулације на нрвом месту на непокретно имање. Макеим Сретеновић — Сва ова пажња, коју скреће скунштини г. Вукашин Петровић, то је покушао п одбор у овај зак. пројекат да унесе, као: задруге међусобног потпонагања у Београду, кредитног завода у Крагујевцу и осталих грађанских штедионица по унутрашњости Србнје, те да се у кауцију могу даватн и акције приватнпх завода све донде докле у закону те не унесемо. Али г министар финансија нас је потсетио на закон, по коме само државии папири, могу служити као кауција а нпкакви више, према тој напоменп министровој, одбор није могао то у пројекат унети ; н неће се моћи акције прив. новчаних завода у кауцију залагати. Потпредседник. — По што нико више не тражи реч, објављујем да је претрес свршен, п стављам на гласање: ко је за то, да се члан 6 прпми нека седи, а ко јо против, нека устане ? (Овм седе) — Објављујем, да је Скупштина члан 6 усвојила. Извеетил.ац црочита чл. 7, (стр.). Потпредеедник. — Прима ли Скупштнна прочитани члан? ( Пјоима). Еавеетилац чита члан 8. Андра Ђорђевић — Ја бих нмао нешто само односно редакције овог члана да кажем. Ја мислим, да би га требало поделити, на прву половину његову снојити са чланои 7, а другу са чланом 8 и тако би двојна мисао, која је исказана чланом 5 била подељена, те би једна ушла у члаи 7, а друга у члан 8. То је у интересу боље редакције. И ја мислпм да би ово требало усвојити, па, кад се буде враћао овај завон натраг у одбор, да би онда одбор то требао да има на уму кад буде исправљао редаецију. Још бих само то додао: да Министар у папред преко новина увек објави, на којој царинарницн могу да се увозе овакви предмети са стране. То је у интересу трговине. Ја знам, да ће г. Министар то пмати па уму, алп не би бнло излишно, да се и то ставп код овог члана, јер је и у старом закону то бчло. Извеетилац — Чл. 5 и 7 говоре о сасвим другоме, о наплати трошарине на оне артикле, које се увозе са стране а члан 8 говори о оним цредметима, који се пропзводе у земљи, дакле, то сам хтео ради објашњења са г. предговоргшком да кажем. Али пошто је чл. 5 Скупшгпна усвојила то не може више о њему бити говора. Андра Ђорђевић. — Рђаво ме је је разумео г. пзвестилац, кад мисли да сам ја казао, да цео чл. 5 треба спојити са чланом 7, него сам казао прву ноловину члана 5 треба спојиги са чланом 7 а другу са чланом 8. Извеетилац. — Овај је члан примљен и не може се о њему говоритп, сад је свршен, већ може на другом читању бити речп о њему. Потпредеедник. — Пошто нико више не тражи реч, стављам на гласање Прима ли Скунштина прочитани члан? (Прима ). — Објављујем да је усвојен прочитани члан. Извеетилац чита чл. 9. Андра Ђорђевић. — (ради обавештења). У старом закону стојп, да ће се ослободити трошарпне, унраво обрачунати она трошарина плаћена на материјал, који се употреби за производњу; и тало се не прави разлика, да ли је тај ма-

теријал, који је као материјал употребљан, увезен са стране или произведен у земљи. Ја у пстом смислу разумем и чл. 9 овога пројекта, али бих, у интерссу јаснијег разумевања тога наређења од страие нзвршплаца закона, молио г. Министра фпнансија за објашњење : да ли и он у овом члану подразумева номенуту разлику материјала. Министар Финанеија Мих. Вујић. — Господо, у старом члану петом стајало је у суштини ово исто што п сад стоји, само је тамо друкчије казано, тамо се каже да се може трошарина толпко спустити колико је плаћено на оне стране ироизводе и фабрикате, који су увезенп у земљу. А овде се каже да ће се одбнтп онолико, колнко је впше плаћено Ова је разлика у редакцпји у томе, што су онамо побројани свп артикли а овде нису, него ово важи за све па н за случајеве, који нису предвиђени. Начело, давле, није измењено него је остављено старо, Потпредеедник — Претрес је свршен. Стављам на гласање: ко је за то да се чл. 9, прими нек седи, ко је протитив , нек устане ? ( Сви седе). — Објављујем да је члан 9 усвојен. Извеетилац чита чл. 10. Потпредседник — Прима ли Скупштина чл. 10? ( Прима) Извеетидац чита чл. 11. Потпредеедник — Прима ли Скупштииа чл. 10? ( Прима) Иевеетицац чита чл. 12. Потпредеедник — Прима ли Скушптина чл. 12? ( Прима). Известилац чита чл. 13. Потпредседник — Црима ли Свупштина чл. 13? ( Прима). Известилац чита чл. 14. Димитрије Маринковић — Ја мислии да би требало да овај члан дође у закључак, пошто ће још имати да се говорп о 16 и 17 члану, и тек онда да он дође, Министар Финансија Мих. В. Вујић — Ово су само црелазна наређења, и можете усвојиги како је погодније. То је само форма. Потпредседник — Пошго нико више не тражи реч, стављам на гласање: ко јо за то да се члан 14 нрпми, нека седп, ко је против нек устане? ( Сви седе). -у Објављујем, да је члан 14 усвојен. Известилац чита члан 15. Данило Јовановић — Предмети, којп су изложенп плаћању трошарпне више се са стране увозе у земљу и на њих се наплаћује трошарина при самим царинарнпцама. Што се гиче предмета, који се у земљи производе, трошарнне могу нанлаћивати нолпциске власти или други који државни органн. Ја налазим да је ова цпфра од 50.000 дпн. излишна, јер се њоме наш буџет још више оптерећава. Ову трошарину ми из невоље ударамо на народ, да бп извукли земљу пз финансиских неприлика, иа да постављамо још нека аова звања, ја мислим да није погребно нити има томе разлога, нарочито кад сам уверен да се то може и без пздатка извршпти. С тога сам мишљења да овај члан 15 треба да отпадне. Министар Финансија Мих. Вујић — Само ради објашнења. Пре свега не стојп оно шго је казао носланпк поп Данило, да су ово свп артик.ш, који су са стране. Не, има артикала, који се на прплично места у земљи нроизводе, п због тога су ти контролори трошарински, којп ће да воде рачуна о тој изради п чродаји, и то да прегледају Да напоменем само један артикал, то је пиво. Колико је год пиварских радионица, — ппвара, толико мора бити и органа, који ће да воде рачуна о количини ироизведеног нива. Тако је исто и са коњаком, којп се почео прилично да одомаћује код нас, где год се он производи ту мора бити и људи, који ће то да прегледају. Нити смо уговорои везани, нити иначе стоји да не може бити ове трошариие, јер ми имамо ирава на ову трошарпиу, и ми наплаћујемо подједнако како ону са стране, тако и овде у земљи. Што се тиче издатка, сматрам за дужност да напоменем да он није нов. Новина је била