Народна скупштина

СТРАНА 144

НАРОДНА СКУПШТИНА ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

да се рецпмо, кад један човек куии пола киле кафе или гаећера, да му се одмах наплати трошарпна. Али то нпје могуће у практидп известн. Ова напомена била нам је потребпа радп везпваша даље ствари. С тога што није могуће наплатнти трогаарнну у оном тренутку кад предмети улазе у потрогашу, унесена је одредба да се трошарина наплаћује на предмете, који су за потрогашу оглагаепн. Кад то знамо, онда настаје питаше, па кога се тиче та трошарина ? Тиче се државе и нас потрогаача. Држава има права да тражп порезу, да тражи новчана средсгва, новчане жртве за свој живот, за вргаеше оних функција, које ми као грађани, од ше тражимо. Држава има то право. Ми опет као иоданици, као грађани имамо ту дужност, да дамо државп све оно, што она од нас тражи. Дакле, као што впдите у трошарпни јављају се та два чиниоца — држава и грађани као потрошачи. А шта је трговац ? Трговац нпје ништа друго но посредник, преко кога држава долази до нанлате те трошарине. Има ли по закону трговац ма н најмаше Ерава од онога гато се зове трошарнна ? Нема ни по старом ни по новом закону, јер трогаарина искључпво припада држави. Сад ћемо да видимо да ли се вређа чпје право, да ли ту има повредезакона, ако се овај члан усвојп Оно гато је трговачко право, то је његов проценат. Оад шта видимо ? Виднмо опет два чиниоца — трговца и државу, а онп и јесу бага у спору у овом ппташу. Заннтајмо се аакво је право државе а какво трговца? Трговачко је право на проценат а државе иа трогаарину. Сад, кад би настала повреда права било трговца бнло државе? Настала би онда, кад бн трговац хтео да одузме државн од трошарине, на коју он нема права. А с друге стране држава бн повредила нраво трговца онда, кад би му укинула негато од шегова процента, који би по старом закону имао. Има ли овде тога случаја ? Нема. Овде је случај да се бркају две ствари — трогаарина и процент. Она господа, ко.ја су бранила трговце и којн веле да је неправо да трговци по новом за кону доплате трогаарпну, они су узелп као да трошарина припада трговцу. Ја сам вам, држим изнео разлоге, да она не пршгада трговцу него држави и да шу држава наплаћује на предмете који фактички улазе у потрогашу, а то плаћају потрошачн, онда држава има права да каже до сад сам ти на нлаћивала трошарину на ове предмете по старом закону, а сад ћега илаћати по овом новом закону, или другим речнма ја тн потрогаачу подижем трогаарпну Шта ту сад има трговац. Држава подиже трошарпну и ми тај впшак сада плаћамо, али вн сада хоћете да тај вишак трогаарине иде трговцима у џеп. Ја сам вам мало час доказао да трговци немају ни најмаше права од онога гато наплаћују од трошарине; трговци су посредници и нреко ших држава има да наплати трогаарину. Дакле, јасно је да оно што вп тражите, да држави трговци не доплате тај вишак трошарине, него да тај вишак прппадне шима, то би била повреда 36 чл. Устава, по коме бп се ираво, које држава има а трговци немају, уступило трговцима. То је, господо, један најкрупнији разлог којн диктује за члан 16. Сад остаје оно друго гледише осећај справедљивостц а како г. Веснић рече гледиште трговачко. Ја ћу да приђем расматрашу тога гледишта. Кад држава допусти да јој се једно право узме, онда она тнме даје могућностн онима, који са великим капиталом раде да своје еснапе продају јефтиније. А шта је држава урадила с тиме, према оним другим машим трговцима, који нису могли на време есиаи да купе ? Учпнила је 10, да, не створивши могућност тиме машим трговцима, онп имају да чекају, док они већп не потропге своју количину еспапа, а пошто је количина еснапа ових већих трговаца велика, то значп да ће онн маши да поједу сав свој капитал. Значи да би држава учинила, намерно дозволнла да упропасти десет пута више него што може да помогне. Сме ли држава тако да чини ? За цело не сме. ( Одобравање). Дакле и морални разлог тражп да остане овај члан 16 Но да не би он био непотнун, да нам се не би пребацнло: кад сте већ узели да га примешујете, зашто га не примешујете

Одговорни уредник РаНКО ПбТрОВИ^

у целнни, и на оне артикле, који су по старом закону скупљу трошарину платили а сад по новом јефтиннју. Заиста бп било право да се тим људима, којн су такве артикле увезли, врати вишак трогаарннске таксе, коју су по староме закону платили. Ја бнх од своје стране бпо вољан, да то усвојимо према онима, који су скупљу трошарипу платили по старом закону, тако дз будемо потпуно правични, као што нисмо ради да се вређају осећаји справедљивости поклањашем богатаганма. Даме, ја сам рад да овим трговцима, који су платили већу таксу за извесне еспапе не створимо неповољне односе у конкуренцији према онима, који ће платити машу трошарину по овоме завону. Дакле, п морални разлог тражи да овај члан 16 остане, али са једпом малом допуном, о којој сам вам ја сад говорио, Та би се допуна могла извршити, ако би Скупгатнна усвојила, да се овај члан врати одбору, и да се тамо према овоме моме вредлогу допуни. Молим ако има десет поеланика да потпомогу овај мој предлог. ( Потаомажу га). Министар Финансија Мих. Вујић — Пошто је потпомогнут предлог г. Мике Поповпћа, сматрам за дужност ово Скупштиаи да изјаиим. Та одредба, коју г. Поповић предлаже није ушла у овај члан с тога, гато је врло мали број таквих предмета, који су скупљу трогаарину платили, а сад ће машу плаћати Јер трговцп су знали да ће после трговачког уговора морати доћн нов закон о трошарини, и знали су према томе уговору, на које ће се артикле трогаарина смашити, п за то је тих артикала мало и увезено. Међу тим, и ако то враћаше јога више отежава извршеша чл. 16, ипак не бих томе могао бити противан да се каже: „да ће се онпма, који имају артикле, на које је трошарина смашења, нлаћени вигаак вратити". Сматрам за дужност да изјавим пред Скупгатином, да против такве допуне немам нигата и ако сам дал>е уверен, да од такве одредбе у практици неће бити готово никаквих резултата, алп ради начела правде, нека се унесе. Љуба Јоксимовић. — Погато је потпомогнут предлог г. Мике Поповпћа, да се овај члан врати у одбор ради допуне члана 16, ја бих молио, ако Скушптина усвоји ту допуну, да г. министар финансија има на уму, да се разлпка трогаарпне врати само онпм трговцпма, који поднес\ квиге, да су платнлп трошарину, јер пначе онп могу пријавити сав стари сапун и свеће које су шверцовали, а нпсу платили трогаарину, па да им се враћа трошарпна, коју нису ни платили (Смех). Молим десет посланика да потпомогну овај мој предлог. (Потаомажу га). Известидац. — Ја немам ништа противу тога да се члан 16 врати у одбор. Потпредседник. — Кад известилац прима да се овај члан 16 врати у одбор ради допупе у смислу предлога г. Михаила Поповића и г. министра финанспја, онда се о њему не може више ни говорити; него се враћа у одбор и у сутрагашој седници ће се регаити. Данагашу седницу закључујем, а заказујем другу за сутра у 8 часова пре подне. Дневнп ред ће бити продужеше данашшег дневног реда. (Састанав је трајао до 1 часа по подне).

Штампа српско-краљев. државне штампарије