Народна скупштина

20 САСТАНАК

26 ЈУНА

СТРАНА 143

Ја сам само наполенуо, да сам јуче страховао, да тако не буде, и мени је мнло било кад сам чуо из уста г. миннстра да није тако. Потпредседник — Има још четири пријављена говорника и као што видпте већ је прогало нодне и требало бп закључитн седницу. С тога питам Окушнтину: је лн вол.на да се закључи седнида? (Чује се: јесте, није). Онда стављам на гласање: ко је за то да се продужи рад нека седи, а ко је противан нека устане? (ВеКина седиЈ. Већина је седела п према томе ћсмо продужити рад. Има реч г. Пера Павловић. Пера Павловић — Ја пе устајем зато, нптп мн је намера, да браним одвојено мишљене г. Ђирковпћа, којим тражн да се чл. 16 предлога закона о трошарини избрише, но једпно узимам реч да скренем нажњу г. г. посланика, да се у свој прилиди не огрешимо о оне трговде, који раде са колоннјал ном робом. Као најглавнпје, гато бпх нмао да речем то је, да бих желео, да се стварп овакове нрироде, као што је подпзање стопа царинскнх прн увозу т страних земаља, тако и за предмете на које се п колико има трогаарина ударити, у будуће строжпје чувају као тајна државна, те да тиме стане.мо на пут. да се појединци богате на гатету државе, н свију нас. У предлогу овога закона чланом 16 тражи се, да чпм закон стунн у жнвот мннпстар фннансија нареди поннс затечене кафе и гаећера, п трошарину на њих но овоме закону наплатн. Док међу тим трговдп који раде са тканпнама, гвожђем, и који ревносио протурају страпе фабрикате, н од којнх су у последње време грдну колнчину увезли, користећп се старим трговинским уговором као и ови трговци, гато колоннјалпу робу продају, остају, а да их нико не дира. А који ће овом приликом више штете држави нанети, јер на колонијалној роби, која је по старом уговору увезена, изгубпће држава можда 20—30000 динара. А на роби прерађевпнама страних фабрпката, изгубиће сразмерно вигае, јер трговцп ове врсте, прекомерним увозом тих страних прерађевина, корпстећи се старим тргов. уговором, штете сем државне касе п нагау индустрпју и занаге. Колпко смо се мп као занатлије обрадовалн повигаењу стопа царинских на увоз страних прерађевина, јер повпшењем те царпне, стварају се у неколнко повољније ирнлнке, за подизање наше нндустрије и заната! И као гато рекох, према тнм трговцима ништа со не предузима, да се и њина роба, чим више одтеретп као сад кафа и шећер, на кад то не чпннмо, и не можемо, опда да п нрема колонпјалпсгима не будемо претерано строгп. Још ако узмемо ј обзир и наводе г. Веселиновића, да би тим пописом велпки део тога прихода отигаао у џеп млогнм од тих органа, који би имала тај поиис да изврпш, јер је тај посао ђавоље природе, онда бих био за то, да ову пилулу жмурећи прогутамо, а у будуће да се старамо, да ствари овакве прпроде, који треба да буду тајпа државна, брижљпвије чувамо. Милан Милићевић — Ја сам још јуче казао да сам противан овоме закону, али кад га је Скуппггина примила у начелу, онда он неће донеги користи без овога члана 16, ако га не би примили. И онда би изишло то, да смо ми до нели овај закон у тој цељи да обогатимо неколико трговаца. А то држим није цељ ни овог закона ни овога пои^тованог дома, и с тога сам ја да се прими овај члан 16. А гато је казао некп од г. г. иосланика да треба вратити оним људпма, што су више дали трошарине по старом закону, но што би имали да плате по овом закону, то је ствар друга и онп нека поднесу Скупгатини иредлог о томе, па ако буде умесан Скупштина ће га усвојити. Михајло Радовић — Ја вас молим да ме саслушате и ако мојом појавом на овом питању, нећу свратити иажњу, јер нећу говорити ни као финансиста ни као правник, али ћу говорити по мом дубоком уверењу и дубокој савести, као посланик како ову ствар схватим. Госдодо мени се чиин да она господа правници, који су говорили у томе смислу да би се

усвајањем овога чЛана газила нареДба Устава, да закон нема иовратне силе — да такви прпговори немају ншикве важиоотп ни логичне основнде. Ко чнви такве приговоре, мени изгледа, да не разуме нрави значај трошарпне; сам дојам трошарпне но може трпеги такав одговор. Трошарипа је терет на оне нредмете, који су за трошарИну оглашени. Нроцес трошарпне још није свршен, а то Зпачи, да они артикли, које трогаарина Затекие, подлеже трошарини, па следсгвено Да пЛаћању трогаарпно подлеже и онп артпкли, који су у ИекОлпко платили трошарину по старом закону (Чује се : тако је). Господо, узмимо за пример овај случај : да је неко хтео кад је повећана такса па дуван, да каже, ја сам узео дував по старој таксп и ја сам једном платио, повећану таксу Нб морам платити; то не може да буде тако. Иа гако је Исто и овде, а варочито греба узети у обзИр побуде, из којих је овај члан п потекао. Ми смо чули из говора г. минпстра фПнансије, да су неколпкн трговцд похпгали И увезли велике ввантуме еспапа у намери, да обнђу Закон у корнст своју а на гптету државнпх пнтереса, Ја дрЖим, господо. да су интереси државе већи од интереса појединаца и где год је у питању неколицина трговаца, којима нека је часг п погатовање, н пнтереси државни, ја држим да су интереси државнп пречи. Неки су посланидп говорили, како би то било неираведно да тн трговци доплаћују вигаак трошарипе по новом закону, па питају, како ће да се схватн трошарина на оие артикле на које је трошарина до новом закону смањена, хоће ли се њима вратитп впшак, којн су по старом закону платпли ? Ја држим, господо, да ће држлва у том случају постунити као гато се п у другим сличним случајевпма иоступа. На прплику, господо, ви знате да ако неко плаћа пзвесну суму вао порезу на земљпште, па се после премером земљигата нађе да много илаћа и да треба да мању порезр нлаћа, онда ће он у будуће ту мању порезу и плаћатп, али држава му неће вратпти што је дотле вигае плаћао Као што видпте у тпм случајевима држава не стојп па равној вози као појединац према појединцу, но држава има нарочита права; то се право даје држави ради оигатег добра. Ако у поједпним случајевима ноједини грађанин буде и оштећен, опет се за то нико ие љутп, јер се то чинп ради општег добра државног. Узмимо ,још један прпмер: држава се на прилику у рату користи имањем једног човека и он се за то не жалп држави, него јој драговољно чини услуге. Ако хоћемо да водпмо рачуна о државним интересима, а да се не обзиремо на сићушне интересе, онда треба примитн чл. 16 као гато је предложен. Друго, господо, ја налазпм да ти трговци, који су увезли те велике количине еспапа неће ни најмању гатету претрпети од тога, гато ће платити вишак трошарине по новом закону, јер ту трогаарину платиће потрошачи. Онп ће као трговци казати, куппо сам по то, а продајем ти по то, и ми као потрошачп морамо то да платимо. Према томе, господо, ја држим да сваки посланик може са најмирннјом савешћу гласати за овај члан, јер је ои са свим иравичан. Михаило Поповић. — Бићу веома кратак и трудићу се да уђем у ствар онако како она сама то тражи. Мени се чини, ако хоћемо да тражимо одговора на питање, да ли треба овај члан да осгане или не, наћи ћемо га у самој нрироди ствари, у самој трошарпни. У напред изјављујем, да што се тиче привципалног гледшпта прилазим гледигату оие господе, која су против овог члана, прплазим њима само с тога, гато поред осталих разлога папоменут је нарочито важан разлог, да се сачува законска страна и осећање правпчности. Но у колико сам на страни тшховој, штО се тиче тога гледишта, у толпво морам призпати, што се тиче промене, не слажем се с њима. И мени се чини да нравилно примењпвање тих двају разлога, чување закоиске стране и дравичности, ако се дубље уђе у сгвар, видећете да ће и они тражити да остане овај члан као што је предложен. Да почнемо с тпм шта је трошарпна ? Трошарина нијс нпшта друго но порезивање на предмете , који се троше. Строго узев трошарина требала би да се ншлаћује — разуме се кад бп било могућности — у оном тренутку, кад предмет уђе у потрошњу. На прилику најправилније би бидо