Народна скупштина

СТРАНА 142

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Ја сам истпна заборавио, да му одговорш! на неке маневре, које је он напомепуо, али сад ми је згодно дошла прилика, да му на то одговорим Могу му казати, да тпх мапевара од страпе државних оргапа не може бнти. Нећемо далеко да идемо, ваља се само сететити онога момента, кад овакав пројокт закона улази у Скунштину. Трговац то све зна, како то бнва. Узмнте на ум то, да пма два чптања да мора бити дебате, да мора да прође најмање 5 дана од једног чптања до другог, и да за тпх свега бар 10 дана, који морају протећи од дана подношења закона до његовог решен.а, па ће те знати да прп данашњим саобраћајнпм срествпма, трго вад има могућносги да унесе милпјуне вредности еспапа. Дакле, трговац ће одмах, чпм из Скупштине сазна да је пројект закона иред Скупштином, за оно десетак дана иретреса набавити колико хоће еснапа. То су прнродне незгоде пзкршења овог члана. А сад су опет даље незгоде, да се нзврши овај закон, јер кад трговац зна, да овај закон хоће да ступи у живот, он почиње еспаи крити и растуратн. И није никаква дпскрецпја да се чује, да многи трговци већ сад крију и растурају еспап по околним селима. Даље је незгода у самоме извршењу, где ће да се заустави при иопису. Практички се ствари и могу делитп на велнке и мале, али у закону не може да се каже и определи, шта је велико-продавац а шта мало-продавац. Алп, госиодо, нризпајем ни разлози финансиски, нптп пак завист снтних трговаца према великим, него доиста, увпђајући правнчност, да се што већа правда у порезпвању постпгне, ја сам пристао, да се овај чл. 16 унесе у закон, (одобравапе) остављајућп Скуп штинп, да се сама она одлучи и реши, а за мене ће, ако га усвојп бити најтеже, да га извршим. Ја ћу онда наравно моратп прпмити сву тешкоћу на се и извршити чл. 16, колико се праведније п правнлнпје може. Госнода, која су говорила о овоме предмету са правпога гледишта, казала су: да се овим вређају стечена црава. Ја нисам правник, нека мп се не замери, али ипак мислим, да они греше, кад кажу да се овим вређају стечена права. Тома Бојнчић узео је један нример врло згодан, и ја бих вам могао стотине примера навести, где би се могло у ирви мах казатп да је повреда стеченпх права. Тако, свака измена порезе, кад се доносп, свако повпшење порезе, и то бп онда било вређање стеченпх права. Ја сам на пр. купио кућу, узео сам је кад је била пореаа рецимо 3°/ 0 и ако се после повећа свота порезе, на 5 илп 6°/ 0 од вредности, и ту је повреда стечених права, и да ли би онај пмао права онда да каже: ја да сам знао, ја је не би куповао? Не. (Тако је). То нарочито важи за трговце са кућама, онако исто као и за трговце са еспапом. Држава има права да порезује све предмете, који подлеже било посредној или непосредној порезн, она нма прво, да повишава порезу, и ту нема никакве повреде стечених права. Друго пптање , које госиода правннцп изнеше ово је: предмет један, веле, пошто је једном платно порезу, не може ио други пут да се оптерети. Па, господо, у истом закопу каже се, н. нр. да се врати, што је впше узето за порезу на сировину или полуфабрикат, и онда тако исто, као год што се одбија већ плаћено у једном случају, тако псто к по истом праву и повпшена свота наплаћује се накнадно на артикле, који још нису у иотрошњу у земљи ушли. Нема ту прпнципа, по коме на царинари мора се баш дефпнитивно сва трогаарина да плати. Она се по правилу плаћа у моменту, кад производ улази у промет и потрошњу. Кад производ нпр. пиво, излази из домаће пиваре, у промет, у потрошњу, плаћа одмах трошарину; а исто пиво кад са стране долазп, вата се на царини, где се и трошарина наплаћује. Држава каже : ту на граници, ту је већ стража, и ја хватам свакога са производима и трошарину наплаћујем. И ако држава случајно трошарину сву или делом не наплати у почетку, за то што је произвођач цре дигао производе, она има право да је наплати и но други пут, накнадно, то јој право не пропада. То није правило, да држава баш мора да наплаћује сву трошарнну на царинари и са те стране нема, дакле, никакве повреде

стеченог права. Друга пак господа, као г. Вукашин Петровић, кажу опет да је то противу уговора, који смо закључили, и ту они греше у томе, што бркају појмове: царина итрошарииа. Царина се наплаћује само при уласку робе у земљу као пограннчни намет, и једном наплаћепа царпн I не може се, ра зуме се, више накнадно наплаћиватн, нити повишавати; трошарина је пак унутарња пореза, која се у самој ствари панлаћује на производе, који у земљу, у саобраћај улазе Држава пма ирава да нанлаћује ту трошарину у моиенту, кад улази у саобраћај из фабрике или дућана и ту нема новреде сгечепих права. То је прави смисао трошарине по мом уверању. Истипита трошарнна у земљи чисто је наша унугарња ствар. Ја нпсам ни с кнм пмао додира, нп с ким о томе нисам пмао нарочнто разговора, али сам већ и пре казао, да је по мом уверењу ваплата трошаране, наша унутарња ствар, да је чл. 16 и пређе постојао и да ннко није схватио тако, да он може битн протнван трговннским уговорима, и да никакве интервенцпје није ни бнло. Ја мислим, да пема могућности нпко да нам ово наше право спорн, јер ово није царпна, већ трошарпна; то је наше унутрашње право, којо ми можемо употребпти и применити како за најбоље нађемо. Ми можемо трошарипу уговором прпзнату спустити, повисити и са свим укинути. Ни једна страна земља пема по мом уверењу права, да се меша у наше чисто унутарње послове. Овде, дакле, нема новреде но мом уверењу стечених права, нптн пма повреде уговора, ниги има повреде у оном што се каже, једаред пгго је платио порезу, па други пут пе може, јер као год шго се враћа из државне касе, тако се исго и доплаћује. Могло би се још дуго о овој ствари говорити, алн ја морам да скратим , с тога ћу да донуним само још једно питање, а то је питање о правдп. Није овде нитање о задовољењу зависти појединнх бакала према великим трговцпма зато што и опп не могу зидати тро.катнице. У том погледу ми можемо само ножелити: камо среће, господо, да смо мп свп богати. Иитање је само у томе, како ће се појединим трговцима, којн су увезлн велике количине еспапа .. који, с тога што су у бољем ноложају могу да спусте њине еспапе ниже него осталн мањи трговцп, који нису у стању да ступе у борбу п конкуренцнју с њима, како ће се, велим, томе помоћи? Богатпјн увозници могу да спусте цену дотичнпх артпкла за 50 процената и тиме би штетили малопродавце и даље увозпике. Није то, господо, правпчно да богатимо богатнје трговце на рачун и штету сиромашннјнх, јер овн богатији, којп су веће количине еспана раније увезлн ч сад већ вишак трошарине одавно наплаћају, могу штетно да конкуришу сиромашнијим, да на ппјацп спусте цену појединнм артиклима, јер су они увезли толику колнчину, да могу да имају поједпних аргикала за читаву годпну дана, или најмање за нола године, и за то би време ови сиротннјп тр говци морали да посрћу са својим радњама, услед неједнакпх услова конкуренције. Ето, то је био једчни разлог, којп ме је нагнао да и опет предложпм ову стару меру, да би заштитио мање трговце, да не трпе иод ударцем неједнаке конкуренције. Међу тим, ова мера у опште пзазива толике маиевре, да ми је н. пр. један овдашњи трговац баш у последњем тренутку овако што предлагао: дч бн било чак добро, да Скупштина на првом читању укпне овај члан, па тек на другом читању да га усвојн. (Смех). Кад све ове разлоге за и против, госнодо, оцеинте, онда свакп нека да свој глас ио својој савести н убеђењу, а ваше решење ја ћу, ако овај члан усвојите, иматп само невоље да извршим. Вукашин Петровић — Молим за реч ради личног објашњења. Потпредседник — Да је г. мпнпстар за вама говорио; онда би ви могли добитн реч радп обавештења, али он није говорио за вама. Вукашин Петровић — Мо.шм вас само две три речи да кажем. Ја нис&м казао да је овај закон противан уговору.