Народна скупштина

НАРОДНА СНУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА ПРЕТИЛАТУ НРИМА СРПСКО-КРАЉЕВСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА И СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ

ЦЕНА ЈВ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ : ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ ТОЛИКО ИСТО С ДОДАТКОМ ПОШТАРИНЕ

УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУНШТИНСКИ РАНЈ^О ПЕТРОВИЦ

БРОЈ 1 8

ОРЕДА 7 ЈУЛА 1893

ГОДИНА 1X1

21 САСТАНАЈ^ 27 ј у н а 1893 у Веограду

ПРЕДСЕДАВАО ПОГПРЕДСЕДНИК, Дим. КатиБ СЕКРЕТАР, Милсш МарковиЂ Почетак у 8 часова и 50 мин. Присутна су била господа министри: председник мииистарског сапета, министри: Финансија и народне нривреде. Потпредседник — Отвараи седниду и молим вас, да пзволнте чути протокол двадесетог састанка. Секретар Никола Николић чита. Потпредеедник — Прима ли Скупштнна прочитани протокол? (Прима). Изволте чути молбе и жалбе, које су Сауигатпни упућене. Секретар Милош Марковић чита: Јелена, удова пок. Ж. Тешовпћа из Рудника, Јефта Трифунац из Алексинца — моле за државну помоћ; Јовица М. Бонџулић и Живко Павпћ — моле да буду повраћ:ни у службу; Милован Михаиловић, писар код истражног судпје, моли да му се уваже извесне године службе; Спасоје Пауновић из Гугља, молп да му се врати имање, продато за иорезу; Папта Станојловић из Даросаве , моли да му не крећу кућу са земље, која је продата за порезу; Давид Симић и јога 11 трговаца пз Београда, моле да се из предложеног закона о трошарипи изостави одредба члана 16 ; Коета Недпћ , учитељ у пензији, молп да му се повиси иензија; и Меленгије Срнић из Богосавца, Данило Јелисавчић п Алекса Абдулић, практиканти и Марпја Козланска пз Београда, жале се на иоједпне властп. Потпредседник — Све ове молбе и жалбе упућују се одбору за молбе и жалбе. Част ми је известити Народну Скупштину, да је се вратио са одсуства Апдра Степановић носланик, а да сам дао

ио три дана одсуства г. Ђоки Анђелковићу, Мики Поповићу и Мики Косовљапину. Сад прелазимо на дневни ред. На дневном је реду про дужење претреса закона о трошарини. На реду је члан 16, који је враћеп одбору. Молим г. известиоца да заузме своје место. Известилац Никод. Милетић — По иредлогу Михапла Поповића чл. 16 враћен је одбору да се измени и одбор је с погледом на предлог учинио измену члана 16, који ће гласити овако: Члан 16. Чим овај закон ступи у живот, министар финанспја наредиће попис затечених трошаринс.ких предмета у земљи, и трошарину на њих по овом закону наплатити по одбптву већ плаћене трошарпне по досадашњем ззкону. „Одредбе члана 6 овог закона вреде и овде. На оне нак предмете, на којпма је трошарина овим законом смањена, а којп се прпликом поппса затеку као раннје увезени и трошарпном оптерећени вратиће се више наплаћена трошарпна. Као доказ за више наплаћену трогаарину, важиће само званични документп. Ови докуменги не могу бити ранијег датума од 40 дана, од дана кад овај закон у живог ступп. „Ко не пријави одмах надлежној полицијској власти затечену колпчину, или неистинито, т. ј. у мањој количини пријави, узеће му се поред наплате трошарине на ухваћену количииу јога пет пута толпка сума у име казне. „За ове случајеве не вреди одредба члана 6 овог завона." Димитрије Ђирковић — Ја нисам могао да се сложим са одбором због онога додатка, где се каже, да ће ти докумеити важити најдаље за 40 дана, јер то значи да онај трговац, који је пре 40 дана набавио робу, да се томе неће вратити ништа. Нама је свима познато, господо, да трговци не могу за 40 дана своју робу да продаду, јер има робе, која лежи и за годину дана непродата, јер трговци донесу по већу количпну робе, која им лежи и по дуже времена, и с тога ја држнм да овој тачци нема места, ако хоћемо праведно да судимо, иначе ако хоћемо ствар да извитоперимо, те да се ништа не вратп онима, који су платилп трошарину. С тога бих ја предложио да се плаћена трошарина по досадашњем закону врати свима на све оне артпкле, који по овом закону неће вигае трошарину плаћати, а тако псто да се враги и она разлика гато ће се од сада по овом закону мање плаћати, а рок од 40 дана да се укине, с тога сам против овог додатка. Митар Мићовић — Менп се чини, да је врло погрешно да се каже, да су документи оверени влашћу. Ево од куда трговац не може да има те документе оверене влашћу. Он узима робу од трговаца, који су нлатили већ трошарину на своју робу, и он му онда продаје робу рачу-