Народна скупштина

СТРАНА 146

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

нећи му ту и плаћеиу трошарину, иедајући му уз то никаква документа оверена влашћу. Ђока Брачинац — Овим предлогом г. Михапла Поиовића учињена је само једва забуна у пројекту законском, јор мени изгледа да ће овде према нашој нословнци битп тежа дара него масло, јер ће више коштати те пописне комиснје, иего што ће бити прихода за државну касу. Ја мислим, да све нас треба да руководи правичност, и ако се будемо н.оме руководили, онда би овај предлог г. Мике Поповпћа требао да отпадне у цитересу нравде и у интересу државне касе. Ја молим 10 посланика да ме у оволе предлогу нотпомогну. (Потаоможу га). Тома Бојичић. — Ја мислим господо, да је јуче довољно разложено ово стање вод члана 10 и не би требало више ни говорити о њему. Ја не знам, штаје ово, што се вели да ће трговци бити ошгећени и да ће они изгубити. То, господо, не стојп у ствари, јер кад ми загледамо у саму ствар онда видиио да трговцн неће ништа изгубити, јер ће то све потрошачи ндкнадити. Са ових разлога ја сам :за то, да остане редакција, како је мпнистар иредложио и одбор усвојио. Јоца Ж. Јовановић — Кад се већ хоће, да се трошарина наплаћује, онда је предлог г. Мике Поповића веома погодан да се оно, гато је ослобођено трошарином, иакнади 011пм људима, који су исту платнли. Неправилно би било да трошарина остане, да се не плати на оно, што је унето у земљу, али тако исто неправо би било да се и онима, који су платили трошаринуна артикле, који су сад ослобођени неврати оно, што су платили, јер ви свп зиате да ће се, кад закон ступи у живот уноспти еспапи, који по овом закону неће плаћати трошарину, и шта ће онда да буде са онима, који су на те еспапе по ранијел закону трошарину платили? То бн била неправда и с тога ја мислим да би требало предлог г. Поповића да усвојимо, нарочито кад знамо да се еспапп не могу за 40 дана да продају, јер би то значило да ће се они трговцима, који су робу пре четрдесет дана унели, трошарина одбити, а ранијима неће. Ја мислпм, да се ту не одређује рок него да се еспапн попишу од онога дана, кад закон ступи у живот, па ће се онда видеги, колико је еспапа, са којих треба трошарпну скинути, а колико их је, на којнма је треба подпћи. Дакле, ја држим да никако не треба одређпвати рок, јер би се тиме учинила неиравда свим трговцима, који су робу ранпје у земљу унели. Раша Нинић — Предлогу г. Мике Поиовића са учињевом изменом одборском нема месга, и с тога бп требало да остане само члан 16 како је предложен и тиме би задовољили правду, а не 16 или 20 трговаца, да монополишу то право инеплаћају ништа. Члан 16 требао би дакле, да остане како је предложен, а предлог г. Мике да отпадне, јер би се њиме учинила неправда. Димитрије Ђирковић — Ја бих пмао само једну примедбу да учиним на говор г. г Томе и Раше, што они веле да треба да остане само члан 16, а ово да отпадне. Немојте тако, господо, то није право, с тога ми треба да решимо оно, што је право за све, а не за појединце. И ја сам зато да остане члан 16, алп у исти мах сам и за то да се предлог господина Мике Поповића усвоји, те да се људима врати раније плаћена трошарина на робу, којаје овим законом ослобођена исте. И ако знам да ће биги оно, што мало пре рече један предговорник, да ће бити тежа дара него масло, јер ћемо ми имати више да враћамо него да наплаћујемо. Ја дакле, држим да се отуда неће добити онолико, колико се замишља и молим вас да решите онако како је право. Пера Вукићевић — На први иоглед, господо, изгледа да је предлог г. Мике Поповића врло правичан, али то као што рекох само изгледа, а у ствари нпје. Он предлаже, да се онај вишак трошарине, на оне артикле, који су били оптерећени ранијим законом о трошарини, а који се сада по овом закону не наилаћује, врати трговцима према затеченој

количинн робе увезене само за 40 дана, од када овај закон ступи у жпвот. Ја се потпуно слажем са г. Ђирковићем односно рока. Та је мера од 40 дана са свнм неправична, јер сваки трговац при набављању и поручпвању иеког еспапа, управља се према потрошњи тог еспапа и времену — сезони, кад га поручује, и с тога није могуће да ће наши великонродавци за 40 даиа сав свој купљснп еснан распродати. Ја држим, да је ова мера, која је изаета у чл. 16 овог закона са свим неумесна и неоправдана, јер има наших трговаца, који се искључиво баве са овим артиклима, на којеје грошарина велика ударена, и у великој су их количини набавнли, тако да су ту сав свој капитал ангажовали на дуже време, а сем тога п многи су велпкопродавци одавде закључили ве.шке погодбе са трговцима из уиутрашњоети. Без сумње је н. пр. Барловац из Београда закључио какав уговор, с којим трговцем из унутрашњости. Наглашујем случај нпр. у августу чесецу ове год. када ће важити овај закои—да му лиферује и у одређеном времену иреда извесну количину еспаиа, који ое сада онтерећава трошарином, по извесној цени. Овај ће нови закон о троларини да ступи у живот од дана, кад се иотврди, кад га краљ потпише, а међу тим један трговац, кад је раније закључивао погодбе са осталим трговиима из унуграшњости, није могао имати у виду овај закон, већ је у главиом рачунао на трошкове, који ће га стати до тог места, где има дотични еспап да лиферује и на трошкове чшликом увоза. Сад, да ли је право, да ми такве трговце, који су закључили велике чродаје са трговцима из унутрашњости наплаћивањем нове и веће трошарине доводимо у незгодан положај и штетимо? Ја држим да би то биао и неумесно а и неправично. Исто тако,ја мислим, даје неправично и оно, што каже г. Ћпрковић, да је незгодно да се наши трговци ослободе од оног вшнка трошарине, који би имали ио овои закону да плаћају, јер има доста артикала. на које ће трговци по овом новом закону мању трошарииу плаћати, него што су пре плаћали. Ако усвојимо оно, што неки предлажу, да се дућани наших трговаца прегледају и еспапи подложни трошарпни иопигау, оида би трговци могли врло лако и са стране, из приватних станова напунитп своје магацине са оним артиклима, на које је но старом закону већа трошарина нанлаћивана, него ли по новом, па тражити да им се плаћени впшак врати, дакле, ако би тако радили, било би са свнм неирактнчно и по државну касу штетио, а исто тако, бпло бп иезгодпо враћати вишак трошарине према декларацијама, којима се доказује колико је еспаиа у земљу унего, за последњих 40 дана, пошто није искључена могућност да је дотични трговац баш по тој декларацији придао те артнкле, а овамо дато м/ је ираво овом допуном чл. 16 да тражп повраћај внше плаћене трошарине. — Господо ! Ја знам једног кафеџију, који је напунио пун свој подрум са шећером, и он вели да је то набавио за своју потребу и ако се зна, да ои опет припада којем од наших трговаца, који међу тим може у својпм магацинпма показати само је.гно 1000 кпла и казати да више нема п да је све распродао, у коме случају очевидно ће држава знатио мање нанлатити опај вигаак трошарине, но што би требала да врати. Дакле, као што видите, и један и други од ових начина неподесан је и даје се изигравати. Ја молим Народно Представништво да узме у вид праведан захтев наших трговаца, којп су доста рескирали и много еспапа набавили, јер није могуће да они тај еспаи за кратко време протуре; сем тога, као што сам и мало час папоменуо доста је наших овдашњих трговаца закључило уговора са трговцима из унутрашњости и лако пм може рок нредаје уговореног еспапа да дође после ступања у живот овог закона о трошарини, а међутим, ако би овај закон, нарочито чл. 16 остао како је предложен, грдне би штете нанео тим трговцима, јер би они као нродавци, морали платити ову накнадну трошарину, а продају су раније закључилп, кад није било веће трошарине. С тога ја молим Народно Представништво, да овај члан 16, као неправичан са свим пзбрише. Молим довољан број посланика да ме у овом предлогу потпомогну. ( Потаомажу га).