Народна скупштина

21 САСТАНАК

Станко Петровић — Предлог Михајла Поповића ло мом мишљењу са свим је умесаи и практпчан, јер кад хоћемо од трговаца да тражимо оно што је државно, треба онда и држава да вратн њнма оно што су јој више дали. Но за меие је незгодно што се тиче овог рока , од 40 дана, па за то мислим да бп га требало сасвим изоставити. А кад овај завон о трошарини стуии у живот — онда да се прпступи иопису, па што се нађс код трговада да се наилаги, а коме има држава да врати, нека му врати, те с тога слажем се са предлогом Мијајла Поповића. Михајло Веселиновић — Господо, предлог г. Михајла Поповића у колико је добар и иравичан, у толико је п неостварљпв — непрактичан. — А зашто? За то, што је овде реч само о шећеру и кафи. Ми збиља, видимо из пројекта овог 16 члана у закону о трошаринп, да су само шећер и вафа обухваћенн за иописиваље зато, што се трошарпна повећава нањих;ме1;у тим остали артикли изостивљени су, јер пису према старом закону већом трошарпном оитерећенп, но на прогпв олакшанп. Према томе нредлогом г. Поиовића имала би сетрошарина, која се слањује вратити. Но будимо потпуно уверенп, да се трговци нису преварили у томе да уносе велику количину еспапа, за које нису имали нотребе да уносе још пре месец дана, пре закона о трошарини. С тога будимо спокојни о томе јер оно што се затекло код трговаца, то је у врло малој количини и нека је грех на нашу душу, што ће они на неколико кила или неколико туцета или буради изгубити трошарину коју су платилп, продаће онп то за извесно време и неће ншпта изгубити. Хоћу да поновпм опет о чл. 16 и да кажем како би требало да буде. Предлог Мпхајла Поповића, као шго велпм, не би требало да се усвоји, а требало би да се дода ово: да се попис ограничи на велпко продавце т. ј. од 300 кгр. шећера, 100 кгр. кафе па впше. Баш мало ире г. Вукићевнћ пгго је напоменуо, да може бпти трговаца великонродаваца, који су закључилн уговоре са поједпнм трговцима, из унутрашњости за шећер и кафу, баш та његова наномена даје мн иовода и довољно доказа да се збиља великопродавцима неће оваком д^иуном учинити штета, него ће се напротив учпнити малопродавцима, за то, што су они уговором обвезани, а овај им је продао нзвесан број сандука шећера или кафе и т. д. И кад би било то, да се попис нзврши на малопродавцима, онда им је од тих велпкопродаваца већ наплаћена ноловина трошарине, са објашњењем тиме, као што знамо врло добро из предпрошле годпне, говорећи им: трошарина, кад ступи, у живот, сигурно ће сандук шећера 10 дин. скуиље плаћатн, а ево ја тп дајем за 5 динара јевтиније, на што ти у место 5 сандука не би узео 10; или ако му који из унутрашњости поручи 10, велнкопродавац му шаље 20 сандука. Према томе, овај је већ наплатио пола трошарине. Па ако се иопис врши код њега ве ликопродавца, неће се наћи код њега, него код малопродавца, а то значи, да је Барловац или Обрадовић већ нола наплатпо, а држава понисом но другп нут, имала би наплатиги од малопродаваца. С тога неправедно би бпло, да се попис врши и код малопродаваца, но треба да се ограничи само на велпкопродавце. Разуме се тек, да се мора прецпзовати до колике се количипе мора на велико рачунати и попис извршити. Што се пак од нојединих предговорника чуло, да би иописпвање и нанлата на увезени шећер и кафу било иеправедно, јер веле није право да држава упропатпћује наше трговце, то не стоји. Господа трговци, кад хоће, да у водн рибу погађају, нико им није крпв зато ако претрпе и штету. Друкче и није, а ми не смемо напустити државне пнтересе за љубав појединих личности; што су они нагомнлали толике еспапе без потребе, нико их заго није силом натерао, но су сами рескирали за добит, па тако нека и штету претрпе ако их снађе. Памтпте, господо, да вам наведем овај иример. 1876 године, државни интереси, ратна песрећа и неприлика, унропастила је нас цео тимочкп а скоро цео источни крај Србије, иа кад смо тражили од државе номоћи, добпли смо од на

- 27 ЈУНА СТРАНА 147

родног представништва и садашње владе одговор оваки: „то је државна срећа и несрећа и ратне неприлике, а захтевалн су државнп интереси, да се ступи у рат, па чпја је лпвада пли њива била поред пута, та је морала да пропадне, тако сте и ви морали бити жртва државиим интересима". Ми смо заиста много претрпели, а нисмо потпомогнути. Па кад је онда налагао државнп интерес, да ми цео један крај скоро пропаднемо чему смо и најмање самн кривн, тако је исто и овде државни ингерес, па нева пропадне један Барловац или други Пима Обрадовић, они су бар сами својевољно утупшекулацију залазили, и зар сада да за љубав њих неколико трговаца, да напуштимо државне интересе, то ми као посланици несмемо да чинимо. Али опет да се не огрешимо, треба, да се попис ограничи само на великопродавце, који су толико патриоте, те су пре месец дана, иод старим зак. о трошарини, бојећи се новог, увезли у Србију суму од 3 милнона кнла шећера. Господо, то није сптна ствар, онп заиста нису могли за то кратко време да увезу толпку количину, него су то чинили пз много ранијег времена. Дакле, кад тако чине госнода трговци, онда су они сами узрок, што пропадају, а није им крива влада или Скушнтина. Они треба да буду тргоаци у правом смнслу, јер кад су хтели да као трговци рескирају, онда треба да и штету претрпе, а за то им ннко није крив. С тога вас молим, да се попис ограничи само на великоиродавце, из напред поменутпх разлога, из којих разлога бнло би правичво и поштено, а нећемо се огрешнти, о нашу савест, аво донесемо измену у овај члан, коју оваво стављам: „Алн попис п наплата, да се изврши на великопродавцима, п то од 300 кл. шећера п 100 кл. кафе на на више". За то молим 10 послапика да ме потиомогну, у овом мом предлогу. ( Не иотаомажу га. Чујв се: да се реши). Потпредседник — Је ли вољна Свупштина да се реши ? (Јесте). — Онда имају реч још ова господа: Јованча Стојановић, Стојан Станвовић, Анта Радосављевпћ, Јован Шелмпћ, Новав Милошевић и Стеван Ристпћ. Драгомир Ра^овић — И ја сам се јавио за реч још јучеПотпредседник — Јесте ; и ви ћете добити реч. Јованча Стојановић — Господо, тешво је овде потревити право, да ли ћемо да задовољимо трговце или масу. Једнп су од говориива браннли ово неволиво трговаца 10 15, који су овде у Београду. То ми изгледа да градимо онда овај закон у интересу неколико људп, а остале да оставпмо на шнроком пољу. С тога треба добро да размислимо и за једне и за друге, н ја мислим да би најбоље било, да овај члан 16 остане овакав, као што је, а никако друкче, да се не мења. Јер што каже г, Пера Вукићевић то стоји, да има трговаца, којп ће се тиме оштетнгп, јер имају уговоре са трговцима из унутрашњости. Али, госаодо, ми не треба да будемо једнострани, да за љубав неколико трговаца оштетимо државну касу и људе, који раде са малим капиталима. С тога треба да будемо према свима једнаки. Нема смисла што се каже да ћемо тнм људима нанети штете, не, господо они ће да дигну цене артиклпма, и тај ће рачун да склопе по закону о новој трошарини, па ћемо све то ми да нлаћамо. Што каже г. Дпмптрије Ћпрковпћ, и жестоко брани те велпкопродавце, ја готово немам ништа против тога. Али ја знам, кад смо решавали још о сеоским дућанима, даје он говорно, како је тамо грдна несрећа, како влада деморализација, ја сам му и тамо нешто казао, а и сад му кажем, да нема смисла што пх он овде брани. Ти велики трговци, кад су чули за овај закон, они су иохитали да донесу што внше еспапа, па кажу: ми ћемо овде да подигнемо скупљу цену а тиме да се користимо. Они су на тај начпн довукли велику количину и сместили у магазе и платили на то ону стару јевтиннју трошарину, а хтелп су иосле да продају но овој скупљој трошарини и тиме да се користе.