Народна скупштина

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СНУПШТИНЕ

ИЗДАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА ИРЕТИЛАТУ НРИМА СРПСКО-КРАЉЕВСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА И СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ I ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА ЗА СТРАИВ ЗЕМЉЕ ТОЛИКО ИСТО С ДОДАТКОМ ПОШТАРИНЕ

УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ РАНТ^О ПЕТРОВИЦ

БРОЈ 80

ЧЕТБРТАК 8 ЈУЛА 1893

ГОДИНА XII

22 САСТАНА^ 30 јуна 1893 у Београду ИРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНИК, Димитржје КатиБ СЕКРЕГАР, Љуба Јоксимовиб (НАСТАВАК) Потпредседник — Све ове молбе уиућују се одбору за молбе и жалбе. Изволте чути чеотитке упућене Скуигатини. Секретар чита: Грађани из Крушевца, 'Борјјс, Голобочанин из Саранова (у ер. лепеничком, округу крагујевачком), Грађани из Г. Милановца — честитају што је оптужено бивше мпнпстарство. Економни збор из Крагујевца поздравља Народну Скупштиву. Потпредеедник — Ово се прима к знању. Изволите чути молбу посланика за одсуство. Секретар чита: Народној Скупштини Молим Народно Представништво да ми одобри 7 дана одсуства због домаћих послова. 30 јуна 1893 год., у Београду. Сима Костић, народни посланик. Народној Окупштини Потребно ми је петиаест дана осуства због мојих домаћих послова, па зато молим Народну Скупштину да ми исто изволи одобрити. 30 Јуна 1893 год. у Београду. К. Борисављевић, народни посланик.

Потпредседник — Одобрава ли Скупгатина тражена одсуства? (Чује се: одобрава, нв одобрава). Погато се чују гласови да се не одобрава, то стављам на гласмње: Ко је за то да се одобре одсуства, тај нека седи, ко је нротив, нека устане ? (Ве&ина седи). — Већина је седела, према томе објављујем да је Скунштина одобрила тражена одсуства, Изволте чути извештај одбора фииансијског о буџету државних железнида и монопола дувана и соли. Известилац Дим. Димовић чита: ИЗВЕШТАЈ ФинансијсЈ^ога Одбора Народној Скупштини Финансијски скупштински одбор претресао је буџет дирекције државних железница за 1893 годину, па му је част поднети Народној Скупштини о томе свој пзвештај. С врло незнатним изменама Одбор је примио овај Буџет. Измене су учињене само на три места. Код бр. 70 прилог за службено одело од 3000 динара избрисан је. Даље бр. 74 мења се, те има да гласи: „Додаци путни, подвозни и селидбени трошкови, хонорари члановима тарифнога одбора, кирија за зграду, на изучавање железничке струке на страни . . . 50.000." На послетку код бр. 75 да буде издатак 10.000 дин. Овим се чиии незнатна, истина, уштпда од 38.000 динара. Према овоме сума трошкова и других потреба износи 2,311.200, а главна сума 3,597.940 динара. Чист приход се дакле рачуна 2,402.060 динара, а расход према приходу износи 59,95%. Ова размера трошкова експлоатационих према целокупном приходу врло је неповољна. Њу је уочио Одбор, њу признаје и министар грађевина. Да би она што новољнија постала ваља тражити пута и начина. Разуме се, да би најкорисније дошло, кад би се угодном тарифом железничком могао изазвати већи приход, те одбор налази, да би овом питању, и у министарству грађевина и железничкој дирекцији, ваљало нарочпту пажњу обратити. Нешто би се добило а нама сад нп најмања уштеда није иа одмет, ако се озбиљно узме у процену, колико и ка квих чиновника треба у самој дирекцији. Одбор је уверења, да онамо има више чиновника но што треба, да се, по неоиравданом поступању надлежних, прикупила читава војска чиновника и пепотребних за рад и неспремних за посао. Оваком стању ваља да буде крај, и одбор са задовољством има да изјавп Скупштини, да ову мисао прихвата и министар грађе-