Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

СТРАНА 160

Известилац чита: Одељак V „Животиае", тачке 76—101 (стр. 6 и 7). Потпредседник — Прима ли Скупштина прочитани одељак? (Прима) Известилац чита: Одељак VI „Јестпва и пића", тачке 102 —116 (стр. 7 и 8). Потпредседник — Прима ли Скупштина прочитани одсљак? (Прима). Известилац чита: Одељак VII „Камен, земља и стакло", тачке 117—143 (стр. 9, 10 и 11). Потпредседник — Прима ли Скупштина прочитани одељав? (Прима). Известилац чита: Одељак VIII „Метали", тачке 144—180 (стр. 11, 12, 13, 14 и 15). Потпредседник — Прпма ли Скупштина прочитанп одељак ? (Прима). Известилац чита: Одељак IX, тачке 181 —198 (стр. 15 и 16). Дука Лазаревић — На ненрерађене говеђе, биволске, коњске п свињске коже плаћа се по овом члану од 100 кгр. 15 дпнара. Ја сам се разговарао са нским трговпима, који раде с тим артпклпма, н они сами тврде, да је ова нова царина од 15 динара потпуно равна оној старој царнни 8% од вредности. Ја мислим да има довољно разлога, да се ова царина од 15 динара повиси, те да би се тиме колико толпко отежао увоз страних кожа у Србију. Ви знате да је нитање о прееннм опанцпма претресано у Скушн^ини, а расправљано је јавно и у штампи. Од стране владе налазило се разлога, да се пресни опанци са сви.м забране, а Скушитпна је то иитање одложила на неизвесно време; али ја држим, да то питање не може остатн за навек нерешено, него ће опет доћи пред, Скупштину на решење. Држпм, да ћемо моћи колико то лико номоћи правилном решењу његовом, ако ову царину повисимо. Тпме ћемо учинитп то, да ће се дићи вредност кожама од наше домаће стоке, а тиме вредност и самој стоцп. Да не наводим друге разлоге, држим да има места предлогу, да се повиси царина од 15 на 25 дпнара од 100 кгр. Ја молим 10 посланпка, ако има, да ме потпомогну. (Потпомажу га). Димитрије Ђирковић — Овом предлогу нема места за то, што је ово сировина. У свима другим земљама сировппа је слободна. Ми сви знамо да наш народ носи оианке и ако би усвојили овај предлог г. Луке Лазаревића то не би бнло ништа друго, него ударнти још већи намет на опанке. Ја мпслим, да би требало, ако би могли, још спустити ту царину, како би наш народ добио што јевтинију об ћу. Што се тиче пресних опанака, то је са свим друга ствар, и њу можемо репштн како мислимо да је најбоље, алп оптеретити ове коже, које су потребне за обућу, а које су у исто време сировине, ја мислим да томе нема места, и с тога би овај предлог требало одбацитп. Милан Милићевић — Ја бих само хтео да знам шта је са уговорима? Ми имамо уговор с Аустро Угарском, с Немачком и другим државама, с тога ми треба да видимо како стоји са тим предметима у поменутим уговорима и можемо ли ми према уговорпма да повисимо царину на те коже; јер ако не би имали права по тпм уговорима да повпсимо царину, онда нам је узалуд, ако овде и усвојимо предлог. Вукашин Петровић — Ја се слажем са г. Ћпрковићем, само бих имао имао да додам његовом говору још Једну околност. Коже, о којпма је реч, предмет су потрошње наших занатлија. Оне су већ претриеле и пмају да трпе услед уговора нашег са Аустро-Угарском, и сад, ако им још повисимо царину на сировину, онда ћемо да учинимо отежицу нашој обућарској индустрији и она ће јотп вишедападне. Дакле, са тога гледншта требало би ту царину још спустити, а не повишавати. Ми у нашој земљп немамо таквих кожа, какве су потпебне за тај носао п морамо их увозити са стране; са тих

разлога требало би остати при овој стопи, каква је предложена у предлогу о општој царннској тарифи. Новак Милошевић — Ја сам противан предлогу г Луке Лазаревића, што би он посредно оптеретио сељаке, који се обувају опанцпма, јер ми немамо довољно коже у нашој земљи за подмирење наших потреба. Кад би било по срећи да ону стоку, коју превозпмо „преко", кад би могли да прерадимо од ње кожу овде у земљп, на да нам остане сва кожа, онда би могли усвојиги иредлог г. Луке Лазаревића, иначе овде само ударамо још један терет више на народ; с тога сам ја противан нредлогу г. Луке Лазаревића и молнм Скупштину да га одбаци. Лаза Илић — Са нредлогом Луке Лазаревића није се ни у колнко шпло на то, да се оптерете опанцп, које сеоски сталеж наш употребљује. Не стоји то да због тога, што ће се повећати царина да ће се оптеретити сеоски сталеж. Тиме што ће да се повећа царина у првој линији пде се на то, да се код нас ноклони већа брига и пажња нашем домаћем сточарству. Ако је истина, ако јефакт, даје Србија првенствено земља сточарска. онда не увиђам бојазан да Србија неће моћи ,1 а подмири потребу у обу1ш. Кад је тако, кад је Србија првенствено земља сточарска, онда треба поклонити већу бригу и пажњу пези, развијању нашег домаћег сточарства и онда то ће нам бити као главпа брпга. Али сем тога има још један разлог, који говори у прилог тоие, да треба да станемо на пут увозу те сировине, аоја долазп са страпе, и која се састоји у говеђим кожама, а једап од вајјачих рсдзлога, то је разлог, здравственп. Факт је, пеоспорно је, да се с тим сировинама са стране унозе многе болести а отуда се шире на нашу домаћу стоку и убпјају цену паше стоке п њено здравље. Црема томе, сем разлога привреднпх, који се односи на сточарство, стојп и разлог здравствени, због кога би требало да се стане на пут увозу ове спровипе, која често носи у себи болест и заразе, и због чега је опасна по здравље нашег домаћег сточарства ; с тога из та два разлога нрихватам иредлог г. Луке Лазаревпћа и гласаћу за њега. Заменик известиоца Љуба Јоксимовић — Као заменик известиоца не могу нримпти предлог г. Луке Лазаревића, јер он иде на штету наших домаћпх заната. Ако се подпгне царииа па те сировине, опда ће наше занатлпје спастп иа каппталпсте, а кад наше заиатлије сиадну на качиталпсте у нашој земљп, онда ви знате да занатлије остају на „Бог и душу" п морају да издпру за њпх, јер главну добит вукле би каппталисте на штету запатлија. Ако мп оставимо занатлијама на вољу да бирају коже са стране илн у земљи, о ■ да мислпм да ће занатлије бити у много бољем положају и моћп ће лако да издрже конкуренцпју. Јован Шелмић — Ја налазим да овај одељак не треба мењати, и не треба повишавати царипу на коже, које из страних држава долазе. Опанцпма се највнше наш сељачкн сталеж служн и било бп неправо да тај сталеж још више оптерећаваио. С то.'а ја сам мишљена нека остане стона као што је предложена. Милан Ђурић — Госиодо, не бих могао да се сложпм са предлогом г. Луке Лазаревића из ових разлога, Г. Лазареввћ а и г др. Лаза Илпћ веле, да због тога што је Србија земља првенствено земља сточарска, требавећом царином ове предмете оптеретити. Господо, не треба да се обмањујемо.

(Наставиће се)

Одговорни уредпик РаНКО Петр0В1Гћ

Штампа српско-краљев. државне штампарије