Народна скупштина

СТРАН Л. 159

Додуше, најбоље би било да се сваком грађаниау, кад би се могло, да да закон, па да им се каже : ето ти, па читај. Али то индивидуално обнародовање закона није лако брзо извршити, иа стога нигде није у свету ни усвојено, већ је усвојена колективна обзнана закона, која се чини у свим модерним државама, иа смо и ми тај начин обнародовања закона усвојили, а напустили стари начин обнародовања: читаље но вога закона на сеоскпм зборовима. За обнародовање новога закона, као што видите, мора бпти некога рока, п да се тек после обнародовања закона може с правом, логички, рећи сваком грађанину: тебп је дата прилика да нов закон унознаш, те да знаш како треба да се по њему владаш, а што ниси, немој кривити никог другог, већ самог себе, твоју немарност. И тек тад би била логичка последица: да незнање закона никог не извпњава. После свега разложенога, ја сам слободан понова предложити да усвојите моју редакцију. Молим десет посланика, да ме потномогну (потномажу га). Известилац — Господо! И ја мислим да су разлози, које је г. предговорник Андрл Ђорђевић изнео, умесни. Са тпх разлога, које је он изнео, ја иримам предлог да се поптље у одбор на поиравку. Иу мени се чини, да би било подесније да се ноднесе један фордални предлог, да се утврди за у буудуће, па да се не би опет код других закона нодносили предлози и слична нитања; него што би било, да се од једном поднесе формални иредлог, који би важио за све будуће закоие. А што се тиче овог специјалног предлога овде, ја иримам г. Андрин предлог. Андра Ђорђевић — Доиста, та је напомена г. известиоца врло умесна, и ја сам се решпо, да са мојим пријатељима ноднесем формални иредлог законски о томе. Димитрије Маринковић — И ја сам тражио да о томе говорим, за то што ннсам знао да је и г. Андра тражио реч да о истом говори. Па' кад је он то већ учинио, ја немам шта впше да кажем сем то, да кад и г. министар није иротиван да се овај члан врати у одбор и кад се и пначе овај закон враћа у одбор због ранијих чланова, онда нека се вратп у одбор, да се и овај Члан наново редигује. Михаило Веселиновић — Молим вас, госнодо, ја не бих ништа имао против овога предлога Андре Ђорђевића, кад би се овај нредлог односио и на друге законе. Али пада ми у очи, доводећи у везу ово са чл. 16 закона о трошарини, п морам се чуднти — нека ми се не замери — нарочнто господа пз опозиције, која су говорила о томе, како то баш да им сад, прилпком овог закона о трошарини н онштој царииској тарифи, падне на памет, да траже извесно време, рок, да се тај закон обнародује. То ћу рећи — нека ми се не замери — то није ни више нн мање, него је та њихова жеља о овом предлогу скопчана из више личних неких расположења према неким извесним личностима, које су збиља заинтересоване овом прплпком, а то ћу рећи нарочпто ради чл. 16 о трошарини. Потпредседник — Молим вас, госнодине, то није сада на дневном реду. Михаило Веселиновић — Овај закон пма везе с њим, јер је скопчан са извеснпм предлогом, из кога се впди, да су доиста то лични интереси њиховпх прпјател>а. Јер, за што је увезено на три милпона кпла шећера у земљу? Потпредседник — Молим вас, говорите о иредлогу, који је на дневном реду, иначе ћу бпти принуђен да вам закратим реч. Михаило Веселиновић — Ја говорим о предлогу, о коме је говорио г. Андра Ђорђевић. Ја морам даги разлога за што тако говорим, и ја вас молим, да ме у будуће поштеднте од тих примедаба. Потпредседник — А ја вас опет молим, да ви поштедите Скупштнну од тнх завођења на странпутицу. — Ја свакога опомињем кад се удали од предмета, о ком је говор, па тако п вас опомињем.

Михаило Веселиновић - Као што рекох мало пре> ја не бих имао ништа нротив тога иредлога односно обнародовања закона, јер је то збпља нотребно. Али овде не само да није потребно, јер су неки још нре месец дана сазнали за овај закон, и то они, који су заннтересовани онпм предлогом, него бп требало да се закон овај обнародује у масу народа; у масу за то да се обнародује, што га она заиста не зна, а ови у Београду знају га од раније, па за њнх и не би требало обнародовања. У закону стоји: „кад се један сељак опчужи, па се он пзвпњује његовнм незнањем закоиа, да закон не нзвињује ничнје незнан.е." Дакле, бнло би потребно да се унеое у закон и начин, на који би се обнародовао. То се обнародовање до сада вршило иа среским или општинскпм зборовима. Па шта је на крају крајева остало ? — Остало је, да маса народа уираво и није знала тај закон; и још, на жалост, они, који су га знали, тумачилп су га како су они хтсли, а иа штету народа А то су иак бнла господа из опозицп.Је и они су то показали у вшне прилика. Дакле, немам ниш.а протпв тога предлога, али сам имао само да замерим госноди из опознције, а што ми је иало у очи то је, да су онн то говорилн у корист њнхових лнчних прпјатеља; то сам хтео пскрено онако да им кажем у очн. Милутин Гарашанин — То је безобразлук. Димитрије Маринковић — Ви лажете, то ннје истпна. Потпредседник — Има још прнјављених говорпика, алп ношто је г. известилац примио предлог г. Андре Ђорђевпћа п гражпо да се овај члан врати у одбор, то се исти члан враћа награг у одбор, па тек пошто се врати из одбора, онда се може говорити о њему. Јавплн су се још за реч г.г. д-р Лаза Илић и Милутин Гарашанин. Лаза Илић — Ја сам хтео да узмем реч да говорим о самом овом нретресу п да упозорпм Скупштпну на члан 71 закона о пословном реду у Свунштини. У том се члану каже, да, ако за време дебате каквог законског пројекта и то, бпло при првом или другом читању, буде подпесен од стране ког посланика какав предлог и ако тај предлог прими нзвестилац, онда се тај члан враћа у одбор, и докле се год он не врати из одбора, не може бити о њему говора. Према томе, о овоме не може бити внше претреса у Скупштини, јер би био противан закону о пословном реду. Потпредседник — Ако има кога да говори о другим одредбама овога члана може говорити, а о предлогу г. Андре Ђорђевпћа не може бити говора. Милутин Гарашанин — Ја о предлогу немам шта да говорим; ја сам хтео само да говорим о говору г. Михаила Веселиновића. Потпредседник — 0 томе не можете да говорите, јер ја сам га опоменуо на ред. Раша Нинић — И ви сте њему казалп да оп лаже и он је то нримио на себе ; према томе немате шта да говорпте. Милутин Гарашанин — Е кад је он то иримно, онда је то друга ствар (Смех). Известилац чита: Увоз. Одељак I „Хартија", тачке 1—20 (стр. 1 и 2 прилога IV). Потпредседник — Прима ли Скушптина прочитанп одељак? (Прима). Известилац чита: Одељак II, тачке 21—27 (стр. 2 и 3). Потпредседник — Прлма ли Скушптина прочитани одељак? (Прима). Известилац чита: Одељав III „Вуна н длака", тачке 28 — 43 (стр. 3 п 4). Потпредседник — Прима лп Скупштина прочнтани одељак? (Прима). Известилац чига: Одељак IV „Дрво и израде од дрвета н бпља", тачке 44 — 75 (стр. 4, 5 и 6). Потпредседник — Прима лп Скушптина нрочитани одељак? (Прима).