Народна скупштина

НАРОДНА СНУНШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА ИРЕТПЛАТУ ПРИМА СРПСКО-КРАЉЕВСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА И СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИ.В *. ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ ТОЛИКО ИСТО С ДОДАТКОМ ПОШТАРИНЕ

УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ РАН^О ПЕТРОВИТ*

БРОЈ" 81

ПЕТАК 9 ЈУЛА 1893

ГОДИНА XII

(М. Ђурић).

22 САСТАНА^; 30 ј у н а 18 9 3 у Веограду

ПРЕДСЕ1АНАО ПОТПРЕДСЕДНПК, Димитрије Кати! СЕКРЕТАР, Љуба Јоксимови^. (НАОТАВАК)

Поред свега сточарства, ми ве можемо тиме да подмиримо ни своје најпрече нотребе. У мом селу ире двадесет и пет година није било куће, која није за ночаст употребила по два говечета, а данас, господо, није тајна и десета кућа, ако је једва у стању да закоље једно говече, да кућа има меса за зиму, а камо ли да од коже прави опанке за задругу, у којој има 10—15 чељади. Од стотине њих, нема једног, којије у стању да закоље говече, да пма сува меса у зиму, као што су то наши стари радилп, нити народ има довољно коже да паправи опанке за сву чељад преко године а нема новаца да купи обућу. Г. др. Лаза Илић рече, ако хоћемо да очувамо здравље, треба да подигнемо цену овим кожама. Ја ћу с те стране рећи баш г. Илићу, ако хоћемо здравље дајмо народу могућности, да може јевтино обућу набавитп, да је може набавити како богат тако и сиромах. Мером, која се предлажа ми би и сувише оптеретили наш сеосви свет. Опанци, ко.ји су коштали шест гроша, коштали би 10. Узмимо за пример једну задругу, у којој има 15 њнх, узмимо да нма петоро деце. Један пар опанака дечијпх кошта 6 гроша, за њих петоро коштало бн 30 гр. За десеторо одраслих чељади по пар опанака од 10 гроша изнело би 100 гроша. Дакле, свега 130 гроша. Један пар опанака може да носи 1'/ 2 месец. Према томе једна задруга за месец п по дана имала би да да само за опанке 130 гроша, а иомпслите за годину дана, колико би та сума изнела. Ако би повиспли царину на ове коже, као што се предлаже, оида би једна задруга од 15 чељади имала за 1'| 2 месец да да за саме опанке преко 200 гроша Ви знаге каква је зарада нашег сељака. Са оваком тешком мером ево шта би учинили. Оно за лето је и лако, лети чељад може ићи и боса, али кад дође зима и падне снег, немаштина би натерала да чељад иде и по зими боса, и онда је готова врућица, а од ове је тешко спасавати се, јер ви знате да мп по многим срезовима немамо ни аиотекара а камо ли лекара, и онда поред ове добре жеље да сачувамо народно здравље, баш би се огрешнли о народно здравље. Према томе, ја налазим, ако

хоћемо да сачувамо народно здравље и заштитимо интерес занатлија, треба да оставимо стопу као што је предложена, да се могу те сировине увозити. Што се тиче оног навода г. Лазе Илића, да се увожењем тих кожа са стране преносе неке заразне болести, ја ћу само оволико рећи: а на што је нама санитетска полиција, нека не пушта болесне коже. Моје је дубоко уверење, да би се огрешили о народно здравље, а особито о земљораднички сталеж, ако предлог г. Луке Лазаревића усвојимо. Није, господо, тајна да данас земљорадник нема вола да с њиме оре, већ оре с кравом; па нема свака кућа ни краве, већ с коњем оре. То је једна велпка народна невоља, дај боже, да буде боље; услед тешких прилика дотле смо дошлн. Поред таквог стања усвојитп меру, коју г. Лука Лазаревић иредлаже, значило би огрешнти се и о економне интересе занатлија и о здравље нашег народа, за то молим Скупштиву да усвоји стопу као што је предложена, а веру.јем да је пре!,лагач у доброј намери био предложио, као што верујем да ће се сложити са мном, што се тиче интереса народних. Пера Павловић. — Не могу се сложити са предлогом г. Луке Лазаревића. Ја држим, господо, да је нама потребпо да наше занатлије могу што јевтпније да добију ове сировине. Ми сви знамо, да у нашој земљи нема довољно говеђих и биволских кожа за прерађевину, у коликој је количини нотребно за наше занатлије и с тога што их нема у толико.ј количини, ја бих бно чак за то, да се царина на ове сировине и спусги. Али с погледом на чл. 8 у уговору између Србије и АустроУгарске, да се царина на те предмете не може још спустити, ја сам за то да остане ова стопа као што је предложена. Митар Мићовић — Ја сам уверен да г. Лука Лазаревић са својим нредлогом није имао никако намеру да оптерети наше занатлије и наш сељачки сталеж. Врло је важно, пгго треба имати на уму да се већина наше стоке извози на страну, а кад је то један неоспоран факат, онда је и у интересу наших занатлија и сељака да се спусти царина на те предмете, а не да се повиси. Лука Лазаревић. — Кад бих био уверен разлозима, које су изнели противници мога предлога, да мој предлог иде на пггету занатлија и сељака, ја бих одмах поцепао свој предлог и одустао бих од њега; али противници мога предлога нису ме убедпли изнесеним разлозима да тај предлог нпје добар. Нисам ја изнео овај предлог у намери да штетим занатлије и наш сеоски свет. Ја сам имао других побуда, ко.)е сам и исказао уз предлог, а усвајам и допуне г. др. Лазе Илића. С тога не могу примити прекор, који ми се сада чини, да својим нредлогом идем против наших занатлија и сељака. Такав*-прекор нисам, мислим, до сада ничим заслужио.