Народна скупштина

СТРАНА 168

ваново нмати чптаво дебате о њој и објашљења о томе, треба ли оиа или не ? Ради тога сам мишљења, да ова позиција остане, јер се тиме ншпта не гатети. Јоца Ж. Јовановић — Не могу да се сложим са г нредговорником, да ова цифра остане сталио у буџету, јер се буџет сваке годиие гради нрема потребама државнии у тој години и ја мислим, да ову суму требд нзбрисити, пошто ове године она није нотребна, а ако до године буде потребна, ту ће бити Скупштнна са својим одбором, па ће они ту позицију, ако нађу за нужно усвојити. Нотреба је, да у буџет уђе само оно, што је законом предвиђено а законом није предвиђено, да се набавл,а то одело и с тога ја држим. да са свим треба усвојити мишљење финансиског одбора. Новак Милошевић — Готово, ово је један изузетан случај, да једаи мпнистар брпше из буџета једау позпцију, коју би хтели да оставе нека господа иосданици без потребе. Да није онакав извештај одбора, на који је г. мини стар пристао и обећао да ће идуће године ноднети други буџет, са мање расхода а впше прихода, :;;то су и другп требали да ураде, те да буде другојачије уређена експлоагација наших жељезница и да је мање несиремних радина и чиновника а не да их нма толико да немају скоро никаквог посла И у том случају то јест да није извештаја одборског и пристанка миннстровог — био би у нечему против оваког буџета. Кад мипистар каже, да ове године ова иозиција не треба и да према томе треба да се избрише, онда ја не знам зашто на силу Бога, да му ми ту позицију натурамо, кад није по требна; јер и ако је мала ЦјИЈЈра, није на одмет при оваком рђавом нашем финансиском Потпредседник — Објављујем, да је претрес свршен. Гласаће се најнре о иред.:огу г. Јоце Станковпћа, који је потпомогнут. Његов предлог гласи: „Нредлажем, да се у буџету издатак иод бр. 70 од 3000 дин. остави" — Ко је дакле за нредлог г. Станковића, нека седи, ко је против нека усмне? (ВеЛина је устала). — Објављујем, да је већина устала и да је према томе нредлог г. Станковића одбачен. Известилац прочита одел^ак под Г. „трошкови на ирузи" (стр. 7). Потпредседник — Ко је за то, да се предложени одељак прими, онако како одбор предлаже нека изволи седети, а ко је нротив, нека устане ? ( Сви се^е). — Објављујем, да је Скупштина усвојила предложени одељак. Известилац прочита одељак иод Д. „Разно ": На не предвиђене трошкове, као и на трошкове, учињене због зем љотреса и поплаве и на електрнчно о^ветлење београдске станице (стр. 8. Прилога У). Потпредседник — Прима ли Скупштина предложени одељак? ( Прима). Известилац прочита одељак „рекаиитулација" (стр. 8). Потпредседник — Ово је већ решено, него пзволте даље чптати. Известилац прочита одредбу под II „ванредни нздацп дирекције" (стр. 8). Вукашин Петровић — У извештају финансиског одбора изванредно је легго разложена ова ствар, и учињена је замерка да наше жељезнпце не дају онолики приход. колики се с нравом може од њих очекивати. Влада је нримила на себе, да она истражује узроке: од куд то долази да наше жељезнице не дају оне приходе, које бн могле и требале да дају, и зашто се на њих троши впше но што би требало? Међу тим, сад видим да ннје споменуто, колики су и какви су приходи од жељезпичке експлоатације, и у том погледу, како се мени чини, учињена је погрешка. То је требало споменути, јер ми сад овде у Скупштини не можемо ни размп

шљати а ни дебатоватп о тој ствари, јер не знамо колики је н какав приход, и од куд он потиче. И колико год је мпнистар грађевпна себи ставио у дужност, колико год он прима на себе, да се стара о унапређењу прихода железничкпх, — толико исто и чама је стављено у дужност, да се и ми бринемо овде о унапређењу жељезничких прихода. Па ради тога, да би ј;и овде могли размислити о томе, требало би да су унесени у буџет п нриходп од свега, тачно одређени, а да не буде само стављено бруто приходи и то овде, у „Разно", — са свим споредно и случајно, већ да се нобројавају поименце, од куд долази прнход и какав је. Ми знамо, да у старом буџету од 1892 године на стр. 230 предвиђен је био нриход дин. 6,000.000 а по закључном рачуну од 1891 год. нриход је био 4,927 000 дин. Сад опет у буџету прихода. који је овде предвиђен бага на овом месту забележена је сума од 6 милијуна дин., а не каже се од куда тај приход долази. Требало је казати од чега долази тај ириход, па да се узме све у обзир, све оно, гато је нужно, да се утврди ова сума у буџету. Треба имати на уму и ону околност, која је мало ире наведена а то је, да је иредвиђена оволика иста цифра и пре у буџету, па је мање стварно примљено. Ми можемо веровати да ће ове године заиста бити приход оволики, волики се предвиђа, али та вера неће миого помоћп самој ствари ако не будемо мп сами стављени у положај, те да се овде разговорпмо о томе: гата треба но нашем мпшљењу учинити, те да се доиста жељезнички прпходи повећају, а то је жеља, мислим, и минпстра грађевина а и нас свију. Да би могли о том да размислимо, добро ће битп да се бар јасније и детаљније поднесе у пдућем буџету жељезничком, да се дакле разаоже и иајситнијп приходи, - да се изнесу подаци колико је било прихода од преноса робе, од саобраћаја, од погате и т. д., а то све има у жељезничкој дирекцији, па кад се сви ти подаци виде и имају нред собом, ми ћемо онда да видимо да ли је баш узрок рђава тарифа као што одбор наводи, да су приходи за то подбацпли или има других каквих узрока, шго се не долази до прихода, који треба да се добију и који би се очекивали од наших жељезница. Сем тога, ово бруто расхода, по мом митљењу, није правнлно срачунато и неће изнети три милијуна динара, јер од овога прихода, који је предвиђен у 6 милнјуна дин. треба одбитн анунитет за зајам, који се плаћа из прихода жељезничких п који пзноси па 360000 динара. И кад се овоме дода.ју п трошкови остали, онда он неће бити 2,360.000 дин. но мањн. Према томе, чист приход биће много мањи, но гато .је у буџету предвиђено, на ће експлоатација пагае жељезнице још скунље стати, но што је овдс предвиђено. То су нримедбе, које сам имао да учиним овом приликом. Оне немају стварне вредности за сад, јер смо гласали за буџет овај у начелу, а гласаћемо и за ове нознције какве су, — а сад имам само, да скренем пажњу г. министру грађевина, да у буџету, који ће нам на јесен поднети, да у њему поднесе спремљене све Јозиције и прпхода и расхода. Министар грађевина Светозар Станковић — 0 томе, коликп је фактичкн био приход напшх жељезница у поједпним позицијама њеним од дана, од кад смо мн експлоатацију њену у своје руке узели, господа посланпци могу одмах бити обавештени. Ја ћу само главне цифре побројати, а Народну Скупштину и г. Вукашпна молим, да би ме изволели саслугаати, те да им приход и од самих јединичнпх позиција и партија њених, за сваку годину одвојено покажем. Од 21 Маја имено, па до краја Децембра 1889 године, ми смо добилн свега: 2,77Г434'45 дин.; 1890 год. било га .је: 4,99: .422 дин.; 1891 године: 5,394.849*69 дпн.; а 1992 године : 5,886.841'51 дин. (Наставиће се)

Одговорни уредпик РаНКО ПетрОВИ^

Штампа српоко-краљев. државне штампарије