Народна скупштина

СТРАНА 207

Како је он смео да говорп о томе, кад је за те чвари надлежан једино министар и чије решеве има моћ пзвршне санк ције ио закону; како је могао Државни Савет да се упушта п шаље на нову оцену министру, на штету министрова права, ствар, коју је овај једном регапо и да прима жалбе таквс прпроде. За ове ствари и за оне друге, у ко.јпма због краткоће времена, које сам сад имао, нисам могао набавитп податке, ја сам сазнао у оно исто време, кад су учпњене. Ја сам могао упутити Државном Савету једеу преставку да тако не греба да се ради у једној такој високој адмннпстративној уетановп државној. Али од тога ме одвратило оно што је Државнн Савет урадио у питању о општини београдској. Ако ја, господо, нисам могао с правом да протестирам што Државни Савет ради у другпм општпнама ја сам, госнодо, то право имао, ја сам био дужан својој части и својем ноложају као мипистар унутрашњих дела, ја сам био дужан одржању снаге н важностн закона да сузбн.јем незаконитост Државног Савета у питању. које се мога ирава тиче. Ако је Државни Савет мислно, да му ,је допуштено да каже, да није надлежан а овамо ппакда ради како хоће и оно, што му не снада у делокруг закона, то ја нисам могао да му доиустим, нисам смео а нисам ни хтео да му допустим, да то ради и на штету мојих нрава, јер оп није имао нрава по закону о општинама да прописује начин избора часништва општинског у Београду, јер је то искључиво право г. министра унутр. дела. Ја сам имао права, кад је било питање о поверењу илп неповерењу општинп београдској, да пропишем начин, на који ће се то извршити, као што је то урадио и ранији радикалнн министар унутр. дела г. Таушановић. У правплима г. Таушановића каже се: „ако би се гласало о питању које би се тицало председника ошпт. београдске, онда он не може да буде председнпк бирачког одбора". Међу тпм председник опгатине београдске по објављеном распореду бирачких одбора за збор о неповерењу 21 Новембра, хгеоје да буде и председннк главног бпрачког одбора, а то се није сла гало ни са правилима г. Таушановића, ни мојим. Па ипак јс Држ. Савет нашао да би таква радња опгатине београдске била правилна. Изјављено је да сам ја тпме повредио закон, што сам очувао своје право, које ми је закон дао. Ја мислим, да у овој земљи јога пма иравде, осећања за правду, да ни један човек не може бихи осуђен, који брани своје право. Потпредседник — Дајем четврт часа одмора. После одмора. Потпредседник — Пошто је већ доцкан, а види се да и господи посланицима нпје до седења, пошто су клупе ретко заузете, то ја мислим да би данашњу седницу требало закључити и другу заказати за сутра после »одпе, како би г. Ст Рибарац имао времена да се спреми за одговор. Је лп вољна Скупштина да се закључи данашња сед нпца? (Јесте.) Закључујем данашњу седницу, а другу заказујем за сутра у 4 часа после подне. (Састанак, је трајао до 7 часопа ио нодне.)

27 САСТАНАЈ^ 4 ј у л а 1893 у Београду ИРЕДСЕДАВА0 ПОГПРЕДСЕДНИК, Дим. Кати^ СЕКРЕТАР, Милош МарковиБ Цочетак у 4'| 2 маса после подне. Присутна су била госиода министри : Председник министарског Сапета и министар просвсте, унутрашњих дела, Финансија, грађевина. Потпредседник — Отварам седпнцу двадесет седмог састанка. —

Изволте чугп протокол 26 састанка. Секретар Милош Марковић прочита. Потпредседник — Прпмали Скупштина прочитани прогокол ? ( Прпма). Извогге чути нзвегатај одбора, којп је проучавао трго випске погодбе нлмеђу Србије и Француске и између Србије п Епглеске. Известилад Ст. Вукчевић чита : ИЗВЕШТАЈ Народној СЧупштини Одбор, коме ,је Скупштина поверпла проучавање трговин ских погодаба између Француске и Србије, прегледао их је и проучио, иа је нашао : да одговарају трговинским пнгересима Србије, и с гога му је част препоручптп Народној Скупштпнп, да их усвоји. 2 Јула 1893 год. Београд. ПредседниКу Марко Петровић Известилац, др. Ст. Вукчевић Члановп: Ђ. Анђелковић, Јов. С. Јовановић, Мих, Ј. Поповић, Мил. Марковић, Ј. Станковић, др. Мил. Веснић, П. Павловић. Народној Окупштини Одбор за проучавање трговинскпх уговора, нроучио јс поднесени му „прнвременп споразум" између Срби.је и Велике Британпје, па је нагаао, да се овај привремени споразум на уговореној основи може примити са овако ограпиченим роком трајања, у току кога имао би се закључити дефппптивни уговор међу Србпјом п Вел. Британијом. Част је одбору предложити Народпој Скупштпни, да она пзволи исти као привремен и са огр шпченим тамо роком усвојпти. 2 Јула 1893 год. У Београду Прсдссдник одбора, Марко Петровић Известилац, др. Ст. Вукчевић Члановн: Ђ. Анђелковић, Д. Ћирковић, Јов. С. Јовановић, Мил. Марковић, Мих. Ј. Косовљанин, Јов. Станковић. П. Павловић. ^ Потпредседник — Извештај одбора штампан је и раздаће се г- г. посланицима. Може се ставити на диевни ред одмах, погато се свргаи претрес оптужбе бпвших мннистара. Усваја ли Скупштина ? (Усваја). Сад нрелазпмо на дневни ред. На дневном је реду одговор оптужених министара и претрес оптужбе. (За овим дођоше у Скупгатииску салу онтужени министри и седоше за сто за њих одре(>ен). На реду је одговор оптуженог г. Стојана Рибарца. Стојан Вибарац — Господо ! Завргаујући синоћну своју одбрану, ја сам изразио наду, да ће у овој земљи још да буде толико осећаја правде и законитости, који неће допустити да буде кажњеп човек 3 1 дела, у којнма вргаи своја права. То је управљено нротив оитужбе , да сам ја сукобом са Државним-Саветом, који је но мом најдубл,ем уверењу Двжавни Савет а не ја изазвао, повредио закон. Да бих вам ноказао, колико ја имам разлога и основа за го уздање, молим вас за допуштење да ирочитам још неке нрилоге, из којих ће се ви-