Народна скупштина

НАРОДНА СНУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ПЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУИШТИНСКОГ РАДА ПРЕТПЛАТУ ПРИМА СРИСКО-КРАЉЕВСКА ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА И СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ : ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЉЕ ГОДИКО ИСГО С ДОДАГКОМ ПОШТАРИНЕ

УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ РАН^О ПЕТРОВИЂ.

БРО-Ј 31

ЧЕТВРТАК 15 ЈУЛА 1893

ГОДИНА 111

29 САСТАНАК 6 ј ула 1893 у Веограду

ПРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНИК, Дим. Кати± СЕКРЕТАР, Алекса Ратарад (НАСТАВАК) (0 оптужби, Марко Петровић). Таквих послова могло се десити п бившој влади као и свакој, и никоме викад неће ни на ум пасти, да их и за тако невпне неуспехе у иослу државном, у волико би их бпло, оптужује јер сваки државник ради по свом убеђењу; он радп по својим назорима и резонима, у иевином уверењу, да ће то бити добро п корнсно по земљу, — па кад су ти државни резони и такви, да чак оип траже и жртава за постигнуће каквог велпког државног ннтереса, или за спас отаџбине, ако је на њу најашала каква опасност, н онда настаје питање, да таком државнику И1да поверење или неиоверење. Али злочин један државни, где се дела земља лиши својих уставних и законитих права, једно растроство у земљи, ироливање крви грађана својих, обесвећење спокојства домаћег, не сиада у врсту обичних грешака, које со могу деспти државнику у послу државном, но то прелази у област насиља и државнбг злочина, који се не могу нодвести под питања, која се казне поверењем или неноверењем народним, већ се казне по прописима Устава и закона о министарској одговорности. Нпје нпкаква тајва за нас, који се бавимо полптиком по дуже времена, да кроз дуг низ, од 25 година, наш уставни живот за тако дуго времена није се могао да одомаћи у иојмовима иаше господе либералне са правом снагом изиачајем својим, и он је у очима и схватању њиховом увек имао такав значај, какав нпје имао ни у једној .авној земљи. По несрећи, то се исто може рећп и за странку напредну, која је владу у држави нримпла и иаследпла од либерала, а томе је узрок код нас у васпитању напгах државника, који су увек хтели да своја дела протуре народу као дела и тежње народне, и ако им се народ очајно опирао, а међу тим и једни и други, увек су се старали, да, уводећи у Скупштину људе без поверења народног, нмали су скривене намере да изфабридирају себи на тај начин већину скупштинску и тако у суштпни подјалове п пзопаче уставност наше земље. Дуго се у нашој земљи мислпло, дајесвему овоме стању клица у старом нашем Уставу. Дошла је и промена тога Устава, али на жалост

није прошло још ни иуне 3 године, а иочело се понављати оно, што је под старим Уставом бпло, и почело се сумњати у моћ новога Устава. Али догађај, који је следовао после осмомесечних новреда Устава и гажења закона, — она црна клупа оптуженичка, на којој су имали часг да поседе и одговарају г. г. мпнистри од 9 августа, за своја дела од 9 августа до 1 априла ов. год., утврдио је и доказао, да уновом Уставу има и нових тековина, јер смо се уверили, да онај, који је позван да чува уставност и законитост у земљи у име п по сили Устава п закона државних, не може дуго седети натомместу, одакле се та дужност има да врши, ако је тачно и савесно не врши; тај неминовно мора паети и доћи тамо, где су се ових дапа налазили нзша бив. г.г. министри из прошле злогласне владавине, и на које место, моје је тврдо уверење. доћи ће и у будуће сви сриски мииистри, ако се и кад се усуде да управљају земљом по начину, како су они управљали. Ја разумем то и такве прохтеве, да ко хоће самовласио да управља али без Устава и не у пме Усгава, но укинути Устав и владати на своју властиту одговорност, тога. још има у свету, у неуставним државама, — али не разумем те кукавичке државнике, који под фирмом уставности хоће да управљају неуставно на туђу одговорност, на одговорност бедних и безсвесних мамелука, којима они диктују и заповедају у Скупштини, за њпх заклањају своју одговорност а демонски се поеле кезе када ове беднике народ за то иремлаћује. Има срећних ап солутних монархија, где нема Устава, а има земаља, где је уставност, на ипак нису срећне; пма апсолутних монархија срећних као што има и уставних, алп то зависи од васпита&а државника њихове државе, од мудрости и савесности њпних управника. И ако господа либерали мисле , да је Устав несрећа за сриску земљу, нека изађу отворено, нека га подепају јавно, иа нека мушки и јуначки узму управу земље у своје руке на потнуну своју одговорносг, и нека се не крију под насиље, дубару и ујдурму са Уставом и уставним одредбама, јер онај је ирви начин чист и јасан, а овај је други са врло мирном и мучном сигуацијом, која свакп дан уноси пометње у живот грађана и сваки час је на ивици грађанског рата. И ја не делим мишљење једног оптуженог мпнистра, који је казао да је свему овом у Србији узрок у томе, што нема ва љаних људи, — но ја тврдо верујем, да је свему томе до сада био узрок у томе, што је у врху држазне уираве бидо прохтева, којп нису имали наслона ни на Уставу и законима с једне, нити на жељи и пнтересима народа с друге стране, — и друго, што је по несрећи, било вазда у Србији и таквих несавеснпх синова њених, којп су хтеди потпуно свесни, ставити се у службу тим недозвољеним прохтевима озго. Апетит на то трајао је до ових дана све за то, што још ни један државник у Србији, на жалост, није искусио заслужну казну, за ту своју несавесну похдапност за вдашћу, — прохтева тих