Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

СТРАНА 256

ству збацивали. Почелп су обијатн суднице, отнмати печате регенте намештатн а збацивати председнике општина и одборнике и за кратко време учинише „дар — мар" по целој земљи. Апсане напунпше, школе испразнише, учитеље разагнаше, фалзнфикате и нечувене кајишарлуке приликом избора починише, народну крв на све сгране пролшпе, једном речју: учинпше разврат п несрећу тако, да у Србији не беше нигде мира и весела дана за часне грађапе ове земље, не беше сигурносги нн за живот ни за имање. За ове и овакве развратнике ништа у Србији није остало узвишено, свето и чисто. Устав и законе порушише и погазише, иа се ни тим нису задовољили, што апсише и гонише, прве грађене ове земље, него су и војску српску, ову узда ницу и одбрану народну осрамотили, и противу отаца и браће своје подиглп и употребили, те п њоме суднице отпмали и побили толпки народ, те на тај начпн оставили су толпку сирочад српску без отаца. Тако је српска пушка Србнна иогађала, и сриска крв сриску земљу натапала. Па је и то овим кршћенпм Турцима било мало, него и достојапство Државвог Савета, тог највећег административног тела у држави обесвестише, па најзад и достојанство и светињу Народие Скупштине и овог светог дома обесвешташе п све, па чак и државу у питање доведоше. Све дакле, ово и овако рађаше се у име Устава и закона, у име правде и морала, у име — као што г. Рибарац с хвалом рече — Српског Краља и славу народа, а то једнно да би себе подигли, а народ с Краљем н обратно завадили и отуђили, и бистру ситуацију у земљи замутили, те у њој мало.више рибице, за себе и своје прпсталице уловили, али им ова најзад приседе и у грло стаде. Они се не стиђаху јавно говорнтн и претитп при гласању, да ко није с либералима, тај је противу Краља и отаџбине.! Р1а сваког се иротивника овако гледало, а с њима као и противнпцима Краља и отаџбине и поступало. Пред овим црним плотунпма страсти и куршу мима њихових ћефова и обестп поче све падатп. Народ изгуби веру у правду п моћ закона, изгуби веру у све, што је у Србији народу најсветије. Сва му је нада још остала у Бо^и. Према таквом стању у земљи, лако је свима појмити какзо несрећно стање беше у народу, као и какве муке и патхо народ наш трпљаше ? Беше, дакле стање какво народ ииЈе памтпо ни патио ни у доба робовања под Турцима. Каквим пак именом да назовемо оне људе и ону владу, која овако несрећно стање у земљи створи? Како да назовемо ону владу и људе, који свој иарод и отаџбину своју огласи за највећег душманипа и непријатеља ? Ја не знам како другојачије, већ да је назовемо владом разбојничком, делпјском, крволочком и несрпском. Каквом смо се пак добру у оваквом стању могли надати као и каква је сигурност у земљи бпла, то нам је свпма познато. Савршено никаква, земља је дошла у такав положај да је сваки Србин морао да тражи сам себи заштите, јер ове нигде не могаше наћи, где мораше н требаше да је нађе. Извор правде, законитости, реда и поретка беше замућеи и скоро и Са свим пресушио се. Поштеним грађанима српским није било остало ништа друго, него да бегају у туђину, илп да са пушком иду у шуму и одатле да се бране п спасавају од ових својих илаћенпх душмана и крвника. Дакле, кажем, закони, Устав, ред и поредак у земљп као и све у оиште врлине, без којих се народ и држава не могу ни зампслити, и још мање без истог опстати, све је то било за њих „бофл еспап," који су они јефтпно продавали, и немилостиво жртвовали својим страстима и ћефовима. Вапаји народа српског, јаук и писка невине дечице, јаук п кукњава српских мајки и српскпх жена, чијп се родитељи, синови, мужеви, раиитељи бранпгељн гањаху апшаху п убијаху, разлегаху се по свој земљи и народу српском. Ванаји ови донреше до Бога, п до једпне наде српске, до узданице српске до Краља српског, којп разумеде вапај свога народа и тешко

стање у земљи српској разумеде и похита му у загрљај и у помоћ. Једном својом одлучном речју, н великим а славним чином од првога априла спасао је отаџбину и народ сво.ј, спасао п сачувао Устав и законе као тековину његових узвшиених иредака и народа, а у исто време пресекао .је конац неправди и поставио темељ закопигости и правди. Дакле, ту је владавнну либералну, као штетну, убитачну и оиасну по земљу и народ сриски осудно сав народ и све српство па и сам владар и сам Бог. Чином од нрвога аирпла, којп је но мом мишљењу пајсвечанији чиа у исторнји срнског начода, и који ће битн записан златним словима, Краљ је ноложио темељ правдп чистој и потпуној уставности. реду и поредку и иотпуној законитости у земљи и народу. Овим великим чином краљ срнски овековечио је име своје и име Србиново. И овоме великану .српском, овој узданици српској, данас, у овом светом дому народњем, кличем у име сво.је п својих бирача „живео". (Скупштина се одазва са: „живео"). У исто време сжатрам за своју дужиост, да свима онпма. који су Краља номагали у томе тешком задатку, и по Србнју спасоносиом делу, да и њима кажем „хвала" (Скушптина се опет одазва и аима са: „хвала"). Алп као што им данас кажем хвала, бићу свагда готов, да их осуднм, ако би пошли трагом, којим су ишли њпхови иретходници, који су данас на оптуженичкој клуии. Кад све то знамо, кад смо све ово својим очима гледали, кад факта имамо у шакама , онда зар смеју преставници народа — Народна Скушнтина преко тога онако и ћутке прећи; и зар мн тиме не бисмо отворили шпром врата будућим владама, да се свака титра са чашћу и животом нашим како она хоће и кад јој се како прохте. Зар тик ћутањем не бисмо дали маха да појединци могу радитп шта хоће на рачун народа и земље српске. Јамислим, да чреба једном Народна. Скушптина да прекпне и за свагда раскрсти са тпм тиранима, који хоће на рачун својих ћефова да жртвују велике интересе народа и земље. Једном треба рашчиститп са свима тим власницима, којп хоће да цепају и нарушавају пародна права, Устав и законе, које је народ са велпким жртвама извојевао. Требадакле, једном учпнити крај овим трзавпцама и забунама у земљи и народу, треба једном учинити крај свачијој тираппји и самовољп, треба једном за свагда свакога натерати у границе закона те да се впше никад н нико не сети иротив јасних закона, чинити своје ћефове п задовољавати своје страсти и амбиције, и тпме земљу у забупу доводити, и место напретка назатку п несрећп намерно гонити. Постарајмо се да буде темељ добар, па ће све бптп добро. Постарајмо се да буде реда и законитости у земљи и најире озго , код министара и у опште свих власти, па ће одмах бити мпра и поретка и сваког благосгања среће и љубави и код народ-а. Не буде лп тога горе на извору, оида знајмо да ни у народу и држави овог бити нећс и не може. Докле буду на уирави земље били људи овакви, какви су бнлн либералнп министри дотле би било забуне п несреће у земљн и у народу. Народ сриски жељан је мира и спокојства, жељан реда и законитости, јер је ово једини спас његов, п иут којич ће моћи да се опорави и пође путем напретка у сваком погледу. Народна је љубав осведочена према Краљу п отаџбпнп. Народне су симпатије и сви иогледи упућенп на Краља ослободнтел.а и счаситеља. Народ је упро своје очи једино на Краља и Скуиштину, на ова два највећа фактора у земљи и од њих с правом тражи мира и спокојства.

(Наставићс се)

Одговорни уредиик Ранко Петрови!

Штампа српско-краљев. државне штампарије