Народна скупштина

НЈРОДНА СКУПШТИНА СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

излази свлки дан за време ску пштинског рада

претплагу ирима српско-кралјевска

државнл штампарија и све поште у С рбији

цена је листу за цео овај сазив :

за србију

5 динара

за стране земље толико исто с додатком поштарине

уређује секретар скупштински РАН1?0 ПЕТРОВИЦ

БРОЈ 35

НЕДЕЉА 18 ЈУ1А 1893

ГОДИНА III

30 САСТАНА^ 6 ј у л а 1893 у Београду

председавао потпредседник, Дим. Кати& секретар, Милош Маркови! (НАСТАВАк) (0 оптужби, Мил. Ђурнћ). Поштовани доме! Овде су пале речп од оитужених, да су они жртве политичке освеге. Ја то одбнјам од себе н од Народног Представншнтва. То је најлакша одбрана свавог оптуженог, који нема нпкакве стварне одбране. Даље, отнужени министри у своме говору позивали су се чак и на промељивост људске судбе и узимају за пример нека неумесна упоређења нз француске револуцпЈе. Ја мислим, господо, да се не светимо, али у истп мах нећемо бити ни илашљиви и ја сам уверен да ће сваки народни посланпк дати свој глас за оптужбу по свестрапој праведној и савесној оцени ове ствари без икаквог учешћа илашње и освете. (Чује се : тако је; врло добро). Потпредседник — Је ли вољна Скупштина да закључнмо данашњу седницу? ЈестеЈ. Данашњу седницу закључујем а заказујем другу сутра у 8 часова пре по дне. На дневном је реду иродужење данашњег дневног реда. (Састапак је аакључеи у 7 3 | 4 но ио дие).

31 САСТАНА^ 7 јула 18 9 3 уБеограду председавао потпредседиик, Дим. Кати! секретар, ЈБуба Јоксимови! Почетак у 8'|. 2 часопа пре подне. Присутпа су била сиа господа мипистри. Потпредсодник — Отварам 31 састанак. Изволте чути иротокол 30 састанка.

Секретар Милош Марковић прочита. Потпредседник — Усваја ли Саупштина прочитани протокол? ( Усваја). Част ми је известити Народну Скупштину, да сам дао два дана одсуства Радисаву Митровићу, народном посланику. Сад прелазимо на дневни ред. На дневном је реду претрес оптужбе бивших мпнистара. На реду је, да говори г. Никодије Милетић. Никодије Милетић — Господо посланици! Претрес овога пптања о оптужбп бпвгаег кабинета г. Авакумовића, о коме и ја хоћу да говорим, изнео ми је сву ужасну, страшну, скорашњу прошлост режима од 9 августа до 1 априла; нодсетио ме је на сва оиа безакоња, на сва она недела, која су вршена за време од 9 августа под владом лпберала, и то од оних људп, којп су и законом и Уставом били позвани, да штите народна права; да беспрпстрасно, праведно примењују поједиие одредбе уставие и законске. Подсетио ме је и на иатње, којих сам ја очевидац био, а које сам у неколико и сам сносио, за време мог тромесечног затвора зииушњег. Но што се мене лично тиче, ја хоћу само да кажем: да нећу ни узимати у обзир оно, што сам ја лично иропатио, јер би ми се могло замерити и пребацити да ово, што хоћу о овом иредмету да гово рим, да говорпм из мржње илп освете, а ја се од тога ограђујем. Ја кажем да праштам и предајем забораву све лпчне увреде. Али као народни иосланик, прелазећи нреко овога, 1ито се мене лично тиче , што сам ја пропатпо , не могу прећи преко оних злих последица, којпх сам очевпдац, преко оних патња осталих људи, управо целог или знатног дела народа у моме срезу. Као што рекох, не руководи ме овде личиа мржња п освета, не руководи ме овде да постигнем неко иартијско задовољење као што су неке речи овде нале од стране оптужених министара; чиста и искрена љубав за поштоваљем закона п Устава, то ме је нобудило да о овом предмету ироговорим коју реч, те да изнесем само оио, што се у оптужби није могло да предвпди. Сад да нређем на ствар оитужбе. — Довољно је било времена од дана, од кад је оптужба посланицима предана, иа до дана њеног претреса, до тог дана, сваки је могао, који је хтео свестрано да је проштудира и да види, у чему се садржи и шта се њоме хоће. За свакога, мислим, довољно је јасно да та оптужба тражи строгу и неумитну примену нравде на оне људе, ко.ји су се заборавили, те су погазили основни закон земал>ски— Устав, а по том и остале специјалне законе земаљске. Г. г. иредговорници, а нарочито г. г. Милеико Веснић, Марко Петровић, Ранко Тајснћ и остали другови, који су пре мене говорили о овом нредмету, тако су научно и разложио говорили, да бпх ја, по мом, уверењу учинио само грех, кад бих се упуштао у оцену оннх истнх тачака, да ја као неправник нли нестручан у томе или управо као нов посланик и недо-