Народна скупштина

СТРАНА 280

НАРОДНА СКУШПТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

мену биле, па ма колико се моралп завони газити, јер би им изборна победа покрила зла и грехове, својој земљи нанесене. Оитужени г. Рибарац у одбрани својој рече, како није намесништво крње само од 9 августа, него даје оно било врње од 4 јуна, а то је од смрти тређег намезника пок. генерала Нротића, па чак да је оно крње и од ностапка свога. Г1а, господо, када је г. Рибарац знао да то намесништво пема прерогативе Круие, кад је он знао, да је крње, да је кусо, да је оједено, онда г. Рибарад, као свестан, као слободоумап за каквог се цредстављао и као наметан човев, који је играо велику улогу у политиди, свестан својих дужиости и права требао је да одени, да ли је пробитачно и корпсно за отаџбину и њега лично, да се удружи са тим крњим намесништвом и да нзводи његове нланове као што је и радио за ових 8 меседи? (Живо одобравање). Радпкални Пашићев кабинет увиђао је ту нотребу, да, илп краљевско намесништво, које је остало крње треба попуиити у што краћем року, или уступити с» управе земаљске. И кад његов предлог код два намесника нпје нашао пристанка, он је дао оставку. Дакле, искључиво бптни интереси земље и Устав диктовали су му то, као што је опет крњем намесништву дпктовала самовоља да позове на унраву земље либерале, који су у Народном Представништву једва једну деветину народних посланпва нмалп. Либералеје дакле, довела на управу земље жудња за влашћу нрогнвнои Уставуи нарламентарности и битнпм државним интересима. И од тога тренутка сва зла и повреде законске падају на одговорносу г. Авакумовнћу и његовим друговима. Либерални вабинет да би одржао изборнн мегдан на дан 25 фебруара, морао је створпти онавав чиновнпчви апарат, који би кадар био у де/.о нривести наиред смишљене планове, који су садржавали веливе повреде Устава и завона. Одатле а по том плаиу, почињу се у земљи чинпти она огромна зла, од којих само ћу вам нека поменути. Еметовсве казне износе на 100.000 дпнара! Жалбе изјављиване министру финансија нису помагале. За непуних 8 меседи кажњено је и притворено до 8.000 људи. Ове су вазне повувли они, који нису хтели датн изјаву да су либерали, нити преврнутн политичво уверење. као и који нпсу хтели дати оставке на киетовска звања. Апсеииди су окпвани, бијени по апсанама, мучени п кињени да је све немогуће и описати. Завладао земл>ом страх и ужас! Свејетоучињено у дељи: да се шфалсификује воља народна, да се добије всЛина. Отуда је постала и она Рнбарчева мисао пзнесена у „Занат. Савезу" : „ја ћу пустити радикалних посланпка у Скупштину, колико ми год буде воља\ Г. Величковић мннистар правде, који је онаво евлатантно усменом одбраном уверио нас о својој „невиности", иримио је на се улогу да буде председнив онога акционог тако званог „црног одбора", нишанпо је и на друге округе а највише на наш моравски. Долетао је сваки час тамо, позивао вметове, давао унутства полицијским властпма, договарао се са неким слепим партизанима судијзма, како ће се понашати у појединпм случајевима, како ће апситп и изнуђавати изјаве и оставке од по.јединих вметова и нредседнпка. Кад није могао тим путем да дође до изјаве неповерења онштини ћупријској, онда се решио наиослетку на један зливовачвн ворав. Вели се, да је неко случајно запалпо шталу, у којој су били коњи н кола г. Величковића, а ја вам са чистом и мирном савешћу могурећи, да је то чисти план г. Величковића (Живо кретање и одобравање Скупштине). Запаљена је та штала, да би се могли по што по то окривитп кметови ћупријски, да би их могли поапсптп и да би могли поставити регенте. И заиста план је изведен врло вештачки. Кметови су поапшени. Мој писар одлежао је 5 месеци загвора, исто тако кмет Радојковић за кога је отац морао да да изјаву да је либерал, и онда је превинута истрага по овоме делу, према њему, и ослобођен је. На тај начин кад су поаишенп кметови онда су довели жандарме п раднике из државног раднлишта, обили кундадима

врата и ушли у судницу, позвали регенте предали им печат п заклели их. Држао је врло често зборове, а у ћупрнјском начелству н тајне састанве. На једном од тих састаиава, вако ми је један прпсутап иснричао, казао је: ми ћемо лпберали укинути Др /вавни Савет, Касацију, судсву независност , а јсдан му је сељав у гом упао у реч и врло лепо у ироннји уиитао га: а за што ви не би увпиули и Устав? 30 јануара држан је овружнп збор либерални у Ћуприји. Да би иоказао сјај либералне странке, г. Величковић издејствонао је доиуштење вод г. ми иистра војног, да из Крагу.јевца дође војна банда за тај збор, на воме су се виђале поред тробојки и од беле свиле велике заставе ношене поред среских ванетана, а једпу је и сам вапетан носио. Пет капетана у качкетама и ешарфама са нисарима водпли су на тај збор народ под претњом нскупл.ен, јер је по селима било наређено: да Ке се сваки казнити са 15 дана затвора ако на тај либерални збор не дође, а са 30 дана, ако дође на радикални, који је заказан сутра дан за 31 јануар. Нећу вам говорити у детаљима о појединим тачкама онтужбе, пошто су госиода прлвнпци, моје колеге изнели пред вас јаке правннчке разлоге, да доиста иостоје све повреде Устава п завона изнесене у оптужби, да су повређепи дотпчнн прописи у њој наведенн, — ја ћу бацпти један летимичан поглед на радњу г. Рибарца као министра унутрашњих дела п његовпх органа, којн су се одлнвовали у збацивању законитих кметова и постављању регената, у изнуђавању изјава, у недавању бирачкпх карата, у спречавању одређенпх председника у вршењу избора на дан 25 ог фебруара н т. д. Да бнх дао што јачег мига својим органима, који су слепо извршавали усмене и нисмене наредбе, дао им је знак да ни једно решење Државног Савета, којим је поништен неправилан полпцијски рад. не предају дотичним општинама, нмти да га извргиују! Тавав је случај био са Ћуприсвом општином. Врло је жалосна појава, да се један министар у једној уставној држави толиво заборави да својим потчињеним органима наређује неизвршење решења највише адмипистративне ВЛ1СТИ — Државног Савета. Не мање, жалосна је појава, да својим органима поверљиво доставља, да земаљским судовима не унућују лица тражена, воја су тужеиа због спречавања грађана, у употреби њпхових грађанских права! Ово је вели, г. Рибарац чинио с тога, што је налазпо да решења нису на закону основана. Е па лепо, а зар није могао ирема томе да каже: п земаљски судови пе изричу пресуде по законпма, па им пресуде од извршења задржавати?! За извршење својих смеров^, нису му били довољно потчпњени полпцајди, него је тражио нотпору и у војсци. И оаа и онолпка кретања војске нред изборе по варошпма, а нарочпто селима нпсу била кретања ради утврђења Србије, но је војсци у тој прилици намењена улога, да буде под командом полпцијских качкета ради спречавања слободе, исказа мисли, и ради спречавања, употребе свога гласа прп изборима. Изненадио сам се једногдана, кад стигоше две чете из Пирота у Ћуприју. Од командира добио сам одговор: имамо налог да се растуримо по округу, где нас уиуте. Рекох му : ваља да нећете иокољ чинити ? Ја ни сам не знам шта ће бити одговорпо ми је слежући раменима. Кад је све учињено колпко се могло, нретпоследњи је метак полицпјски бпо спречавање председника бирачвих места, да их не пусте на своју дужност и разјуривање представнива радпвалних листа. Ево вам примера из среза левачког, нашег моравског округа: од 16 оиштина, 12 одређених председнпка одјурено јеатако исто разјурени су и представпициизаменииц радивалних листа, јер сеједан лекар толико дрзнуо, да је за ове последње казао, да су зараженп спфилисом! (Тнушање и живо кретапе. Чује се : ЂидаковиКева аосла! „од кмета и беседа"!)... (Наставиће се)

Одговорди уредиик РаНКО ПетроВИЈв.

Штампа српско-краљев. државне штампарије