Народна скупштина

СТРАНА 290

НАРОДНА ОКУПШТИНА, ВАНРЕДНЕ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

стране као врло добре слуге, војп еу готови да учине све што нм се за добру нлату нареди, а с друге стране као лукаве државнике, он им је уступио државну управу али у исто врече устунајући им државну уираву, он је, чини ми се, намерно ире видео — лрекорачио једиу од најглавнијих тачака уставних, номоћу воје је тако рећи цачшшо „мпцу" да колико му у вољи стоји може их на управи земаљској трпети, а може тако кад му се гођ прохте да их може — не вређајући ни Устав ни законе, — за јаку ухватити, са унраве земаљске збацитн, иа онако доконе — што но веле — у раношљиве најурити, као што је то и учин>ено 1 априла ове год. Дакле Краљевски Намесницн не могу бити оно, каквим се имен ш називају све дотле, док нису ноложили заклетву иред Скупиггином на верност Уставу и на верност Краљу (Тако је), Кад то учинилн ннсу, нису намесници, јер ни један од звааичнива судских уземљч не може и не сме обављати званичаи иосао, и такав му посао ни у колико пред судом не важи, ако није иоложио за клетву на оно, што ради. То вреди за попа, учитеља, чиновника, за министра, то вреди за народног посланика и т. д. а чак и за пољака, јер ни пољак ие смије у обор затворитиједно свињче, докле заклетву не положи, а Краљевски Намес ници као незаклети деле правду народну, и обављ>ју кра љевску власт, што то нигде у свијету пема. С те стране полазећп, ја сам их тужио и пређе док су били у сили и власти (чује се: и јеси допста) а тужим их и сад, кадне управљају више овом земљом. Према томе ако намеснике нећете да онтужите из разлога, које сам ја навео, и то за све време њихове владавнне, оида их -бар оптужите за недела, која су у овој земљи ночињена од 1 новембра пр. г<>д од када и тужба против либ. владе вели а и ви сви погврђујете, да је било крње — непотпуно намесништво. Ако нн загата друго а оио бар оптужимо пх за зла од 1 новембра п отварање пр. Народ. Скунштине. Један од најјачих адвоката у нашем иредставништву г. Никола Николић узвикнуо је: Дајте ми закон, дајте ми једну одредбу уставну, по којој бп се могли оптужити краљевски намесннци ! Ја на ту хражњу г. Николпћа одговарам : Дајте ми један члан злкона, дајте ми једиу једину одредбу уставну, ио којој се не могу краљевскп намесници судити. Ако краљевскп намееннцн по мом мишљењу остану некажњени, онда значи, да су онп нрави, а кад су прави, онда су криви данап1њи министри, г. Докнћ и другови, који су их са тнх места збацили, пошто су ималн још годину и 4 месеца овом земљом до пунољетства Краља да унрављлју. Дакле, у овом случају или су за осуду намесници са својом владом, или су за осуду опи, који су нх с њиховпх места збацили. Треће ништа бити не може, а вн сад пробернте које волите. У овом случају нођнмо за нашпм младим Краљем. И ои је озго, са врха почео, па почнимо и ми. Он није најпре позвао Рибарца, Ве.шчковића и Купдовића, него је позвао Ристића и Белимарковића на вечеру, а кад је почео анситн најире је уапсио главе, па тек опда оне окрајке као кусур! (Живо и весело кретање). Нођимо дакле тим иутем, којим је млади Краљ пошао, јер нас је баш он у својој провламацији и иозвао говорећп : иомозите ме, браћо и народе, у овоме моме предузећу. Ја не знамкако бисмо могли друкче радити, него онако како је и Краљ радио. Кад одобравамо његов поступак од 1 анрила, онда га м орамои потпомоћи. Рибарац истина у одбрани својој пред овом Скупштином не нрнзнаје Краљу краљевску власт до пунољетства његова, него каже, да је ово сгање усљед револуције створено, па пита нас : „за што, вели, вп нас овако лепо и мирно саслушавате, јер вама као револуционарима има пречег пута, далеко лакшег пута, да са нама рашчисгите ?"—Са овим се ваљда г. Рибарац чуди што их са свпм с лица ове земље не уништимо. Ја ћу у неколико г. Рибарцу признати, да је строго но Уставу краљ требао да буде нунољетан, и да може управљати земл.ом, тек после годину и 2 месеца. Али у исто време, овај његов постуиак Је такве ирироде да је сав народ једнодушно најсвечаније, тако рећи са сузним од радостн очима,

поздравио. Овај иоступак нашег владаоца потпуно личи на оног владаоца, што је поцеиао покров са часне трапезе, али само зато да завије л,уте ране своме народу. Ето браћо, тако је исто учинио и наш Краљ Александар I, узимајућн 1 аирила своју власт у своје руке и за то нека му је Слава! (Живео). Пођимо дакле, тим пугем, кад нас је он позвао! Судимо са минисгрима и намеснике, као — свом злу — главне виновнике, па ако нема за њих у овој земљи закона, онда да их мн поротски судимо! Нећете ли тако, онтужимо их истражном суду као обичне, просте зликовце; а нећете ли, нп тако, онда допустите, да пм ее судн по речима Исуса Христа, ио светом иисму : „Коме је више дато, тај више и да одговара." Дакле у овоме случају последњем нмала би се да нзврши иад намесницима чак смртна иресуда, за то, што су они били на највишем месту, са највећим нравом, највише плаћени, највише пгколовани; они су према томе и позвани и дужни да најмање греше да најмање зла чине. Јер, кад један човек из корисгољубља, што је гладан, убије човева, и за то се осуди на смрг, оида за шго да не буде кажњен смрћу, и зашто да не умре онај што од обијести и ћефа ради многа убијства чини. Недајте људн да се код јасног Устава и завона уводи у Србији и такав обичај, да једне српске власти са оружаном стајаћом војском кмете вметове и у случају неуснеха плотуиима иарод убијају, а за њима друге српске власти — независнп судови долазе те погинуле оглашују за невине, па да ири свем том опет за убице казне пема. Не дајте, људи, јер би нас иопрела врв наше невине браће која је нас ради н слободе ради проливена и воју смо јуче очима нашим у овом дому гледали. Не дајте, људи, убицама да од казие умакну, јер би нас онда народ с правом могао огласитн за саучаснике злочиних дјела либералне владавине. Љуба Јоксимовић — Ја ћу бити кратак. Ја вас нећу заморавати говором. Дужност ми је прво да напоменем, да сам као грађанин, вао народни посланпв, који је учествовао при грађењу Устава, на који сам се потннсао, дужап био да урадим оно, што сам но Уставу требао и могао да урадпм. УУставу стоји завон о министарској одговорности. Ја сам тај Устав с друговима иотписао, носећи уверење, да се по томе Уставу неће моћи више радити као гато се радило, и да ће министри, ако нротивно законима и Уставу раде, морати да одговарају. Тако се што и десило, и дочекали смо, да видимо министре на оптуженичкој клуни. Потписао сам се на оптужби, сматрајући, да сам дужан био да учиним го, тим пре, кад је један Мплић из Горачића, који је једва могао да прочита тај Устав ногинуо, бранећи га; ондаја, као посланик, дужан сам да тражнм да се Мплићеве убице казне. Госнода онтужени миннстри у одбрани својој рекли су, да је оитужба акт осве1е. Господо, тога никако овде иема. Правом Србину није то у природи Прави Србин велпкодугаан .је и на Велигдан прашта веливе кривице. Кривице, које су либерали учинили од 9 Августа до 1 Априла, оне су велике. Од 9 Авгу^та до 1 Апрпла био је Велики Петак, за српски народ; а први Април то је Ускрс и тај Ускрс сваки Србпн слави и неће на дан Ускрса нивоме да се свети. А да бп сте могли видети ко хоће да се свеги, да вам прочитам певолико речи из лпста воји уређује Алекса Радуловић. „Напред" орган пожаревачкнх либерала у своме првом броју препоручује своме прваку г. Стојану Рпбарцу, „да спокојно настави лечење у Карлсбадској бањи, јер им је потребно његово здравље, да као осветник освети све зло, које им се од априлске ноћи наноси од радпкала." То су, господо, осветници. Да су они то желели ја сам на својим леђима осетио, али ја им праштам. Ви се сећате, да сам вам ја једном приликом у Скупштини вазао, да недао Вог да дођу либералн на владу, јер аво дођу биће гори од напредњава. Кад бих лично но мени судио, пошто сам ја нод напредљацима у аисн лежао и винге нод њима пропатно него нод либералима, имао бих разлога