Народна скупштина

СТРАНА 314

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

велики, и да га треба скратити, а то за то, да се не би нагомилао и сувише велики број судија без испита. С тога је мишљења, да би овај законски предлог требало изменити да гласи: „до краја 1894 год. закључно." Саопштавајући Вам ово, част ми је у ирилогу .]• послати п препис одвојеног мишљења члана Савета г. Пере Ђорђевића. Примите, господине Министре, и овом прилпком уверење мог одличног поштовања. Бр. 2011. 28 јуна 1893 год. Београд. Председник Дрокавног Савета, П. Велимировић с. р. ОДВОЈВНО МЊЕЊЕ Из разлога, што је за време од 5 фебруара 1891 год., кад су узакоњене последње измене у закону о судијама, па до сада бпло, а и садајош пма довољно могућности, да се у остављеном року донесе закон о судијским испитима, — потписати је мњења, да тај рок не треба ни за које време продужавати. 28 јуна 1893 год. Београд. Члан Државног Савета, П. Ђорђевић. с. р. Секретар чита даље: МИ А,ЛЕ1^САНДАР I по милости божјој и вољи народној Краљ Србије На предлог Нашега министра правде, а по саслушању Нашег министарског Савета решилп смо и решавамо : „Овлашћује се Наш минпстар правде да Народној Скунттини, сазваној у ванреднп сазив па дан 1 јуна 1893 годнне поднесе на решење предлог закона о измени у закону о истражним судпјама. Наш мппистар правде нека изврши овај указ. —,—^ 8 јула 1893 год. у Београду. АЛЕКСАНДАР с. р. Министар Правде, Пет. Максимовић с. р. Истп гласи: ПРОЈЕКАТ ЗАКОНА О измени у за^ону о истрадошм судијама У члану 32 „завршног одељка" прва тачка првог става замењује се овако: „Закон овај важи од дана, кад га Краљ потпише, а за његово извршење оставља се минпстру правде рок до краја 1898 године закључно. За тим: МИШЉЕЊЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА Господину министру правде Пројект закона о измени чл. 32 зак. о пстражним судијама, који сте послали Државном Савету на оцену писмом Вашим од 26 о. м. Бр. 5972, Савет је проучпо, паје мшпљења, да га треба примити. Саопштавајући Вам ово, част ми је, господиие Министре, и овом приликом уверити Вас о мом одличном поштовању. Бр. 2012 28 јуна 1893 год. Београд. Председник Државног Савета, П. Велимирови^ с. р.

Секретар чита даље МИ А<ЛЕ^САНДАР I по милости божјој и вол.и народној Краљ Србије На предлог Нашег министра војног, а по саслушању министарског савета решили смо и решавамо : Овлашћује се Нага министар војни, да Народној Скупштини сазваној у ванредан сазив за 1 јуни ове год. поднесе на решење : Предлог о допуни законодавног регаења од 31 марта 1891 год. о издавању гаињела и капа гаајкачких старешипама и војнидима 1-ог позива народне војске. Наш министар војни нека изврши ово Наше решење. 6 јула 1893 год. Београд. АЈ1ЕКСАНДАР с. р. Министар војни, ђенерал, С. Груји^ с. р. Исти гласи: ПРЕДЛОГ Министра војног Народној Скупштини, Законодавним решењем од 31 марта 1891 год. овлашћен је министар војни, да из кредита, који је законом о привременом прирезу за ванредне потребе од 17 априла 1890 године одобрен, може утрошити нотребну суму новада за набавку вој ничких гаињела и капа за војнике и старегаине I позива народне војске. По овом овлагаћењу набављен је потребни материјал и израђено до сад до 20000 гапњела и капа, даља израда продужиће се чим се имало буде новчаних срестава за ову цељ. Као гато је и у предлогу Народној Скупгатинч, којим је горње законодавно решење прибављено, наговештено, да је разлог за овај начин набаве шињела и капа, двојак: један, гато се желело да се добије горња одећа једнообразна и за војну службу нодобна, а други, да се што брже снабде са овом одећом I позив народне војске, и тиме олакша народу да сам за своје војнике набавља; тако ми је и намера овим предлогом да изложим и даљи ноступак, који ,је нужан, те да се горње регаење гато пре и извргаи. У циљу, том част ми је преставити, да је како пређашњим предлогом тако и самим решењем обухваћена намера, да се из кредпта одобреног на ванредне војне нотребе учини привремена позајмица за набавку шињела и капа народне војске I позива с тим, да се ова позајмпца у смислу члана 84 закона о устројству војеке нанлати од народа, те да се како привремени издатак попуни тако и да војници што пре дођу до овог одела. Ну како законодавним решењем није прописан поступак наплате од народа, а без овога, нити би се одело могло дати, нити наплата вргаиги, то ми је с погледом на члан 84 зак. о устројству војске част предложити Народној Скушптини, да изволн накнадно одобрити допуну рептења од 31 марта 1891 године, која би гласила : „Овлагаћује се министар војни, да набављене шињеле п каие по законодавном регаењу од 31 марта 1891 године, изда војницпма и старешинама I позива народне војске преко окрузкних одбора, који ће их прирезом од Народа у три полугођа по цени коштања наплатити и новац мпнистарству војном послати као наплаћену позајмицу, те да се овај новац употреби за одећу редовне војске." Јуна 1893 г. Београд. Министар војни, ђенерал, 0. ГрујиЋ с. р.