Народна скупштина

СТРАНА 316

Усвојивши овај предлог комисиски, мој претходиик наредио је, те су одмах послаии у Добричево 300, а у Љубичево 200 осуђеника. Но каво за ове осуђеника није било довољно чувара, то се морало узети у службу још 20 нових чувара. Али како се из суме, која је буџетом за пр. год. одређена била на њихову плату, нису могли илаћатп п ови чуварп, то је мој претходнпк учинио цредлог минпстароком Савету, који му је и одобрио накпаднн кредиг из државне касе за 3000 динара, с тим да се за овај издатак изиште потребно одобрење од прве законодавне Скушптине. С тога част ми је предложити Народној Скушптини да изволи решити следеће : „Одобрава се министру правде накнадни кредит из државне касе од 3000 динара, колико је више утрошено на нлату чувара за 1892 годину." 8 јула 1893 год. у Веограду. Министар иравде, Пет. Мансимови^ с. р. Даље : М И АхЛЕ^САНДАР I по милости божјој и вољи народној Краљ Србије На предлог Нашег мпнистра правде а но саслушању Нашег минпстарског Савета решили смо и решавамо : Овлашћује се Наш министар правде да може поднети Народној Скупштини, сазваној у ванреднп сазив, на дан првог јуна ове 1893 год. предлог за накнаднп кредит из државне касе од 15.000 динара, колико је внше утрошено на храну притвореника код истражних судија у прошлој 1892 год. 8 Јула 1893 год. Београд. АЛЕКОАНДАР с. р. Мииистар иравде, Пет. Максимови^ с. р. Исти гласи: ПРЕДЛОГ министра гтравде Народној Скупштини Буџетом за прошлу 1892 годину, који је одобрила Народна Скупштина, одређено је 5.000 динара на храну прнтвореника код истражних судија. Како ова сума није могла да подмири све трошкове око издржавања њиховог, то је мој иретходник учинио предлог министарском Савету , којп ву је одобрио накнадни кредит пз државне касе од 15.000 дпнара, с тпм да се за овај издатак изиште потребно одобрење од прве законодавне Скупштине. С тога част ми је предложптн Народној Скуиштини да изволи решити следеће : „Одобрава се министру правде накнадни кредит из државне касе од 15.000 динара, колико је више утрошено на храну притворенпка код истражних судпја у прошлој 1892 години". 8 Јула 1893 год. Београд. Министар правде, Пет. Максимовић с. р. Потпредседник - Сви ови предлози упућују се финансијском одбору. —

Изволте чути извештај одбора, који је ироучио питање министра народне цривреде, може ли се продужити рок иовластице Кости Михајловића за фабрпкацнју хартије. Известидац Р. Митровић чита : ИЗВЕШТАЈ одбора о пов<ластици за Фабри^ацију артије Народној Окупштини Законом од 20 априла 1890 године дата је г. Кости Михапловићу, машинском шлосеру п друговима, из Крагујевца, искључпва повластица на израду хартије. По чл. 6 овог закона повластичари су се обвезали : 1 Да ће фабрику хартија подићи у таквом размеру, да се може у њој производитп преко половине оне количине хартије, која се сада у Србији највише троши ; 2 Да ће рад иодизања фабрике почети у року од 1 године дана и да Ке фабрику довргиити и фабрикацију хартија отиочети у року од 2 год. дана, од дана потписа повластице (20 априла 1890 год.). Повластичари нису моглп у одређеном року, како они веле у својој нредставци г. Миоистру народне пррвреде, да савладају све огромне тешкоће, које стоје на нугу да се једно овако круино предузеће — подизање фабрика за хартију остварп. Тражили су продужење рока још за 2 годпне. Г. Мпнистар народне привреде, према IX одељку закона о овој иовластицп, уцутио је Народној Скуиштпнп иитање : да лп се молитељима може дати тражени ночек од 2 године за подизање фабрпке хартије, п, ако може, од кога ће се дана овај ночек рачунати ? Одељак IX ове повластпце гласи : Ова повлаотица ирестаје : а) по пстеку 15 година; б) ако повластичари не испуне услове у одељку VI. Одбор, који је Народна Скушптина изабрала за проучавање овога интања, налази : да су повластпчари, због неисиуњења услова у одељку VI закона о повластици, изгубили право, које им је дато овом повластицом, и да им се не може дати тражени почек од 2 године за подизање фабрике харгије. Одбору је част предложпти Народној Скупштини, да и оиа пзволп усвојпти мишљење његово. 20 јуна 1893 год. Београд. председпик, Л Дазаревић. известилац, Рад. Милетић чланови: А. Л. Прокопијевић, Ђ. Анђелковић, Вед. Карић, Никодије Мидетић, Пера Павдовић. Потпредседник — Овај је извештај заједно са предлогом штампан п раздан иосланицима. Стога га можемо ставити на дневни ред у идућој седницп. Сад прелазимо на дневнн ред. На дневном је реду одговор г. минпстра грађевпна на иитање г. Андрије Парађанина народног посланика. Изволите чути одговор г. минпстра грађевина. Миниетар грађевина Светозар Станковић — Попгговани посланик, г. Парађанин уиутио је питање на ме о стању окружних друмова: Јагодина, — Трстеник, — Крагујевац — Крушевац — Јанкова Клисура (ст. ). Он пита: Прво: Је ли ми иознато овако хрђаво стање ових важних друмова? На ово питање имам част да одговорим ово: