Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТ СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСКЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУНШТИНСКОГ РАДА

ПРЕТПЛАТУ ПРИМА СРНСКО-КРАЉЕВСКА

ДРЖАВНА ШТАМПАРИЈА И СВЕ ПОШТЕ У СРБШИ

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ *. ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА ЗА СТРАНЕ ЗЕМЛ>Е ТОЛИКО ИСТО С ДОДАТКОМ ПОН1ТАРИНЕ

УРЕБУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ РАМ1?0 ПЕТРОВИТх

БРОЈ 4=1

ОУВОТА 24 ЈУЛА 1893

ГОДИНА 1ХХ

Исти гласи:

34 САСТАНВД; 10 ј ул а 1893 у Веограду

ПРЕДСЕДАВАО ПОГПРЕДСЕДНПК, Паја Букови! СЕКРЕТАР, Алекса Ратарац (НАСТАВАК) ПРЕДЛОГ ЗАЕОНА

изменама и допунама у за^ону о грађењу сењс^е Ке^езнице од 16 марта 1890 године Члан 3 замењује се овии: Одобрава се министру грађевина, да за грађеае ове железнице и набавку возног и осталог потребног матернјала може учинити пздатак до 1,650.000 дин. Из ове суме исплатиће се иакнадао и сви већ учињени трошкови око грађења ове железнице. У члану 4, у првом ставу, речи: „700.000 динара" замењују се са речима 1,650.000 динара. Овај закон важи од дана, кад га Краљ потпише. За тпм прочита: МИШЉЕЊЕ ДРЖАВНОГ САВЕТА Госаодину министру грађевина Пројект закона о изменама и допунама у закону о грађењу сењске железнице од 16 марта 1890 год., који сте послали Државном Савету иа оцену писмом Вашим од 22 овог месеца Бр. 9111. Савет је проучио, ла је нашао да га треба усвојити. Саопштавајући Вам ово, част ми је у прилогу ./■ иослати Вам у препису и одвојено мшпљење чланова Савета г.г. Јована Ђаје и Радована Мплетића. Примите, госчодине Министре, и овом прлликом уверење мог одличног поштовања. Бр. 2040. 28 јуна 1893 год. у Београду. П-редседник Државног Савета, П. Велимирови+1 с. р.

Па онда: ОДВОЈЕНО МИШлЉЕЊЕ Чланова Државног Савета г. г. Ј. Ђа!е и Рад. Милетића Не можемо се сложити с мишљењем већине Државног Савета с тога, што Закон о сењској железннцн већ је свршпо свој задатак и постао је беспредметан, чим је предата саобраћају железница ради чијег је грађон.а донесен. С тога смо мишљења, да није умесно чинити измене законодавним путем у том, тако рећи, већ мртвом закону, на основу којег се имало извршити грађење сењске пруге, те му не може бити задатак, да и по свршеном грађењу исправља нешто, што је мимо њега урађено. Према овоме наше је мишљење, да већи издатак на грађење сењске железнице у колико се нађе да је оправдан, не треба одобрити изменом закона, него скуиштинским одобрењем накнадног кредпта. Потпредседник — Овај иредлог упућује се одсецима. Сад прелазимо на дневни ред. На дневном је реду други претрес законског предлога о трошарини. Молим г. известиоца да заузме своје место, Известилац Никодије Милетић прочита чл. 1 (ст. 66). Вукашин Петровић. — Да би јаснији био члан 1, ја бих молио г. известиоца и г. министра фииансија, да приме овакву исправку, да се реч „пиће" и глас „и" изостави и овај члан да гласи овако: „храна људска и сточна, пиће, гориво итд." Известилац — Примам ту исправку. Димитрије Маринковић — Ја морам и овом приликом да говорим против овог члана. При првом члтању овог закона био сам болестан и нисам имао у рукама иројект овог закона. Но сад сам добио овај закон, којп је прошао кроз прво читаве, и имам да учиним неке примедбе, али напред папомињем да нећу тражитн да ме ко помаже у мом предлогу, него ћу само казати, како ја мислим да је боље да се каже. Нећу тражитп да ме ко помогне зато, што већина неће прнмити мој предлог, ако га известилац и министар не прими, а пошто је г. министар финансија казао, да он не гледа на форму, већ на суштину, онда је извесно да он никакву редакцију од мене предложену не би примио. А ја мислим да је то мишљење погрешно, јер један закон, који излази из Народног Представништа не сме да изађе као из неке бакалиице, и да осим тога и сама мисао закона нати, ако се она не искаже као што треба. Дакде, код члана 1, ја сам и пређе казао, а и сад кажем, да није нужна дефиниција. Дефипицпја је нужна онда, кад треба да се определи иојам о ствари, о којој се закон доноси. Овде сваки зна, шта је то трошарина, јер она је и до сад постојала. Али ако се при свем том хоће нека дефиниција, онда оваква каква је у овом закону не ваља. Та дефиниција требала би од прилике овако да гласи: трошарина је посредна иореза, која се удара на предмете , који служе за : храну,