Народна скупштина

СТРАНА 346

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

Ко је за то, да се овај члан 15 укпие, тај нека седп, а ко је противан нека устане ? (ВеАина устаје). — Велика већина је устала и према томе објављујем да је предлог г. Ђоке Брачинда отпао. Други предлог г. Љубе Јоксиковића гласи овако: „Члан 16. Чпм овај закон ступи у лшвот, мпнпстар фпнансија наредиће попис затечене кафе п шећера у земљп, и трогаарину на њих по овом завопу наплатитп по одбптку већ плаћене трошарипе по досадашњем закону. „Одредбе члана 6 овог закона вреде и овде. „Ко не нријави одмах надлежној полпциској властп затечену количину кафе и шећера, или је неистинито, т. ј. у мањој количини пријави, узеће му се норед наплате трошарпне на ухваћену количину још пет пута толика сума у пме казни. „За ове случајеве не вредп одредба члана 6 овог закона". То је предлог г. Љубе Јоксимовића, како би пмао гласпти члан 15. Ја ћу сад њега ставпти на гласање: ко је за то, да овај члан 15 гласи овако, као што га нредлаже г. Љуба Јоксимовпћ, тај пека седи, а ко је противан, тај нека устапе ? (ВеКина седи.Ј — Оглашујем да је усвојен члан 15 по предлогу г. Љубе Јоксимовића. Известилац Н. Милетић нрочита чл. 16(старичл. 14). Потпредседник — Стављам на гласање: ко је за то да се нрими нрочптани члап 16 нека седи, а ко је протпвап нека устане? (Сви седе.) — Оглашујем да је усвојен чл. 16. Известилац прочита члан 17. Потпредседншс — Прима ли Скупштина прочитани чл. 17 ? (Прима.) Изволте прочитати тачку 3 члана 4, која је враћена у одбор. Известилац Н. Милетић — По предлогу Мпјајла Веселиновића код члана 4 тач. 3 усвојена је она примедба од стране Скупштине и враћепа је одбору, да се допуни односно наплате трошарине на кафу пржену п гуцану. По жељи Скупштине одбор је то узео у оцену и, разуме се, да није могао ту никакве измене да чннп, нпти да предвиди ту кафу нржену, а то због тога, што кафа пржена н туцана није предвиђена уговором са Аустро-Угарском и она не нодлежп уговорпој тарпфи, него се царини ио општој царннској тарифп, а по тој тарифи оптерећује се са 200 динара од 100 кил. и то је довољна гаранцнја, да се не може увозити са стране. А да би се могла на псти артикл применити одредба тач. 3 члана 4, одбор је у тој тач. 3 изоставио оне речи: „спрова у зрну пли у љусцп", и тако ће ова тач. 3 да гласи овако: „кафа од 100 кг. 100 динара." Потпредседник — Прима ли Скушппгаа тачку 3 члана 4 као што је прочитана ? (Прима.) С тим је свргаен и другп претрес овога законског предлога о трошарини. Он ће се вратити у одбор, да се нрегледа стилизација и онда ћемо о њему гласати. На реду је другп претрес буџета дирекцпје државнпх железница. Известилац Ђ. Милијашевић прочита пз буџета дирекције државних железница познцију: „ особље у дирскцији а) чиновницџ " тач. 1 — 11, (стр. 2 прилога У). Потпредеедник — Стављам на гласање издатак под а па чпиовнике у днрекцији. Ко је за то да се одобре нрочитане суме, нека седп, а ко је иротнван нека устане.? ( Сви седе). Оглашујем да је одобрена. Известилац Ђ. Милијашевић ирочпта позпцију : „б) званичници" (тач. 22 — 26). Потпредседник — Одобрава ли Скунштина нрочитани издатак на званичнике? (Одобрава) — Оглашујем да је одобреп. Известилац прсчита позицију: „в) служитељн дирекцпје" (тач. 27 — 31), Потпредседник — Одобрава ли Скунштина прочигани пздатак на служитеље? ( Одобрава). — Оглашујем да је одобрен.

Известилац прочита познцнју: „г) иреппсивачи и цртачи." (тач. 32). Потпредседник — Одобрава лн Скупштина нрочитани издатак на преписиваче и цртаче ? ( Одобрава). Оглашујем да је одобрен. Известилац нрочита позпцију: Особље на нрузп „а) чиновници." (тач. 33 — 34). Потпредседник — Одобрава ли Скупштина ирочнтани издатак на чиновпике на прузи? ( Одобрава) Оглашујем даје одобрен. Известилац нрочита нозпцију: ,,б) званнчнпци" (тач. 44 — 55). Потпредседник — Одобрава ли Скупгатина нрочитани издатак на званичннке на прузи ? ( Одобрава). Оглашујем да је одобрен. Известилац нрочита нознцију: „в) Служнтељи на ирузи" (тач. 56 — 62). Потпредседник — Одобрава лн Скунштина прочнтани издатак па служитеље на ирузн? ( Одобрава). Оглашујем да је одобрен. Известилац прочита иозпцију: „г) Прииравннци" (тач. 63 64). Потпредседник — Одобрава лн Скупштнна нрочптани издатакиа приправнике? ( Одобрава). Оглашујем да је одобрен. Известилац ирочнта познцију: „Општи трошкови дирекцнје и пруге." (65 — 75). Потпредседник — Одобрава ли Скушнтина ирочитанп нздатак на опште трошкове дпрскције п ируге ? (Одобрава). Оглашујем да је одобрен. Извеетилац ирочита иозицију: „ г Гроч1кови на прузи." (тач. 79 — 80). Потпредседник — Одобрава ли Скупштнна прочптани издатав на трошкове на прузн? ( Одобрава). Оглашујем даје одбрен. Известилац прочита позицију „Разно" (тач. 81). Потпредседник — Одобрава лн Скушптина прочитапу позицију ? ( Одобрава ). Оглашујем да је одобрена. Известилац прочита познције: „Рсканнтулацнја и ванредни издатци дпрекције" (тач. 82). Потпредседник — Одобрава ли Скупштпна прочитани пздатак под тач. 82 ? ( Одобрава ). Оглашујем да је одобрен. Известилац прочита позицију: „Ануптет за зајам за инвестиције." (тач. 83). Вукашин Петровић — Ово је трећи пут, дакле има 3 године, како се ова позиција уноси у буџет п никако не може да се дође до резултата, т. ј. не може да се нађе зајам, који се иредвиђа и овим и лањским и преклањскпм буџетом. Са свим је ирпродпо, што се не може овим иутем да дође до зајма. Жељезница је државна установа и било бп нриродније, згодније и умесније, кад би се ова сума увела у државне зајмове, кад би се овластила влада да нађе зајам за жељезнпчку дирекцију, а не да сама жељезничка дирекција тражп зајам. Ако би се пошло овим иутем да дирекцпја сама тражи зајам, онда би се могла овластпти и унрава монопола дувана, да и она тражн за себе зајам п онда бп настао један неред у рачуноводству државном. С друге стране не могу ни да се остваре овако мали, ситни зајмови, које не закључује дрзкавна власт, него које закључује једна потчињена установа, на нме државе и за рачун државе. Да су код нас железнице својпна приватног друштва и да само стоје под надзором државне власти, онда би се још то могло одобриги да сама дирекција тражи зајам, али овако на неки начин ствар изгледа смешна, овлашћавати дирекцију државних железница да она тражи зајам за државу, то би значило да дирекција пма већи кредит но држава. Ако би баш дирекција зајам и нашла, а не верујем да ће га наћи, али на случај и ако га нађе, тај зајам морао би бити закључен по неповољним условима и не