Народна скупштина

СТРАПЛ 352

Суд општпне Грабовнпчке (у ср. косаничком); Мнлан Ристић II др. сељанп нз Дејаповца (у ср. ааглавском); суд општине студенске (у ср. лужничком); н суд опппине скававачке (у ср. црногорском) — моле за пзвесие олакшнцо односно плаћања порезе; Марко Мплепковнћ, из Бована (у ср. алекспначком); суд општнне лалинске (у ср. сврљишком) н Младеп Ивковпћ из љубема (у ср. моравском) — моле за помоћ државну ; Стални одбор округа тонличког, молп да се не прими нредлог о нодизању гимназнје у Нрокуиљу, већ да се ту устапови занатлиско-земљоделска школа, за шта ће и округ материјалне номоћи дати, али за гимназију пикако : Суд општине велико-пвањичке (у ср. космајском) моли да се у сеоскнм дућанима не ограннчава продаја ; Суд општине лалинске (у ср. сврљишком) моли да се село Грбавче не одваја од среза и округа у коме је; Пуномоћници штитарске општине (у ср. мачваиском) моле, да се истој оиштини исплати реквизицпја ; Стеван Јоваиовић из Гугља (у ср. пожошком) моли, да се просече иут од Пожеге у кабларску и овчарску бању ; Кадрнја Мухарем и Мула Арифовић из Лесковца моле, да се поново оцене њихова имања, сељапнма усгуиљена; Суд ошнтине наруновачке (у ср. расниском) молп, да ерез наепе извесни пут; Суд оиштине пожежеиске (у ср. рамском) молн, да може нродати извесне онштииске плацеве ; Сољаии из Церовика (у ср. шпнавском) моле, да се међу њих иодели извесиа утрина ; Тодор Неговановић пз Плажана (у ср. ресавоком) моли, да му се исплаги задржана иивалидска нотнора ; Обрад Савић из Лештана (у ср. врачарском) моли, да му се да 3 хектара онштинске земље ; Васа Стаменчић, шмит из Лешннце (у ср. јадранском), моли за награду, што је проказао ирогурачс лажипх банака; Суд општпне ноточањске (у ср. ужнчком) моли, да се учине нзвесне измене односно свештеничке уредбе и односно закона о наљевинама ; и Аксентпје Лисинац из Вранеша (у ср. жнчком); Пауп Петровпћ, из Ножеге; Тодор Калафатовић из Конарева (у ср. жнчком) ; Јефта Лукић из Нлаиине (у ср. рађевском) ; Танаснје Ристић из Београда ; Томанија Ј. Милосављевића из Алексинца; Драга Л. Васиљевића нз Прогореоца (у ср. колубарском); Михајло Поиовнћ пз Туписа (у ср. расинском) ; Драгутии Николнћ пз Ратаја (у ср. жупском); п сељанп из Врдила (у ср. жичком) — жале се на иоједпие земаљске властп. Потпредседник — Све молбе и жалбе упућују се одбору за молбе и жалбе. Изволте чути исколико указа Љеговог Велпчанства Краља. Секретар Дука Лазревић чига: М И АхЛЕ^САНДАР I 110 милости божјој и вол.и народној Краљ Србије На предлог Нашег мпнистра финаисија, а по саслушању Нашег министарског Савета, решили смо и решавамо : Овлашћује се Наш министар финансија да може Народнодиој Скупштинп сазваној у ванредни сазив за 1893 год. поднети предлог у следећем : „Одобрава се министру фиианспја, да може Клефишу и Шеусу, прерађивачима свињетине, за петнаест хиљада (15.000)

дннара продати оно државно добро, које они сада држе под закун но уговору, који јо са њима закључен н иотврђен код пачелника ср. јасеничког у окр. подунавском 3 фебруара 1890 Вр. 1715, а то је земљнште са зградама бивше поште у Вел. Плапп". 12 Јула 1893 год. Београд. АЛЕКСАНДАР с. Р . Министар финансија, Др. М. В. ВујиЋ с. р. Исти гласи : ПРЕДЛ.ОГ министра Финансија Народној Скупштини У 1890-ој годнни дала је држава под закуп старе поштаиске зградо са земљиштем у В. Плани Клефишу и Шеусу, нрерађивачима свињегипе. Од то доба они су своју радњу толико усавршили, да су иа закунљеном земљишту морали нодићи више зграда, него што пх је било у почетку закупа ; а извозећи у стране земље прерађену свињетину, па и живпи/ и јаја од живпие у сразмерно великој количини, Клефпш п Шеус ноказали су, да њпхово иодузеће почнва на солидној основп и да је корнсно но нашу домаћу нроизводњу, те да заслужују да нх држава у нодузећу потномогне. Основавшп сталне нродавнпце овојих нроизвода у странпм земљама, а према ноказаној гражњи на страним иијацама, изазвата је и иотреба да их у још ећој количини извозе, на им је зато потребно да и саму радњу увећају нодизањем новпх зграда за што већу израду речених производа. Услед тога опн су мп се обратплн са молбом, да пм држава путем продаје устуии у својину оио дрзкавно добро, које сада у иоказаноме цнљу нод закуп дрдсе, те да би имали разлога шго већн каппгал да утроше у своје иодузеће. Сиоразумио са госнодином мннистром народне привреде, ја сам нашао, да држава пма иуио разлога да учнни по молби Клефиша и Шеуса, јер нотномагањем појединаца указује се помоћ н општој домаћој цропзводњи, а то чини, да она добнја све више полета и да се сигуриије развпја, па пошто сам се уверио , да је и понуђена куновна цена задовољавајућа, част ми је на основу чл. 178 Устава иредложити Народној Скунштини, што је сазвана у ванредни сазив за 1893-ћу год. да ивволп решитп: „Одобрава се министру финансија, да може Клефишу и Шеусу, нрерађивачима свињетнне за петнаест хиљада (15.000) дннара продати оно државно добро, које они сада држс иод закуи но уговору , који је са њима закључен и нотврђен код начелника сроза јасеничког у округу подунавском 3 фебруара 1890 Бр. 1715, а то је земљиште са зградама бивше поште у Вел. Плани". Министар Фииансија, Др. М. В. Вујић с. р.

(Наставиће се)

Одговорни уредиик РаНКО ПетрОВИ^

Штампа српоко-краљев. државне штампарије