Народна скупштина

36 САСТАНАК — 21 ЈУЛА

СТРАНА 351

иих добара за потребу грађења железнпце, заузето је еннмљено и премерено, па чим се одобри кредпт за нсплату, нрпстуниће се и исплати. Овим § 38 дозвољено је, да се приватно имање за железницу може заузети одмах, а експроприација накнадно да се изврши. Ну, и поред оваког прописа § 38, ио коме се могло да заузме земљиште и без доцније накнаде, ипак је житељима сењскпм, којима су у самоме селу куће илн друге зграде заузете и порушене, плаћено 1854 дин. од ироцењене вредности у 2575 дпн.; - дакле, више од 2 / 3 . Остатак ће се како сењским тако и оеталим житељима, којимаје земљиште заузето, иснлатити одмах, чнм се одобре тражеии кредити , на име чега сам око 27.000 — 30.000 дин. тражпо. Ово питање нпје до сада расправљено за то, што је сењска пруга тек прошле годпне довршена, па се пије ни знало, колико ће се земљишта свега заузети, а и за то, што би се за сваки откун и нарочите комисије морале да одрећују, — што би скупо било. II, Да ли је што по овоме предузимаго; па, ако није, мислим ли предузимати потребпе кораке, да се односи овн између државе и сонственика уреде и по закон 1 регулишу и кад? Из онога, што сам сад изложио, види се, да је но овоме рађено и да ћу и сам одмах раснравпти ове неуређепе одпосе, чим потребне кредите како за огкуп земљишта тако п за само довршење пруге добнјем, а на име п једпога п другога тражио сам од Народне Скупштине суму од 950 000 дпн., — од које ће се око 27.000 дии. употребити на исплату земљишта не само сешским житељима, већ и ћупрнјскпм, стубичким и манастиру Раваницн. То је, што сам имао да одговорим на питање посланика г. Милетића. Никодије Милетић — Кад сам нокренуо пигање на г. министра грађевина, руководило ме је с једне стране то, што није исплата извршена на заузето земљиште, а с друге стране то, што земљиште још није било оцењено од стране комисије. Г. министар што наводн, да је у неколико вршена исилата и ја то нризнајем, али у неколико је псллаћено, а ја мпслим да треба у опште свима да се исплати. Али кад г. министар обећава, да ће предузети све, да би се то што пре исилатило, онда ја могу очекнвати добре резултате тога рада п могу да изјавим, да сам задовољан са одговором г. министра. Потпредседник — 0 овом пптању нема шта да се решп, већ се прима к знању. Изволте чутн извештај одбора о изменама и допунама у закону о уређењу Главне Контроле. Секретар чита: ИЗВЕШТАЈ Народној Скупштини Предлог закона о нзменама п допунама у закону о уређењу Главне Конроле од 1 маја 1892 год. одбор је расмогрио и у интересу редовног отправљања послова, који спадају у делокруг опште седнице као што су: нреглед свију фпнансијских уговора о зајмовима п т. д. — мишљења је да предложену допуну чл. 94 ог треба примитн. Тако исто предложену измену чл. 140 одбор је мишљења, да је треба нримити, једно за то, што су нолицијске власти као административне, претрнане административним пословима и често оним, који не снадају у делокруг нолицијске службе, те нису у ноложају — могућности — да и рачунске ствари расправљају, а друго и поглавито с тога, што ностоји већ устаиова среске контроле. С тога је част одбору предложити Народној Скуиштини, да мишљење одбора изволи усвојити. Известилац, Председник, П. Вукићевић. Ђ. Милијашевић. Чланови: Мих, Ј. Косовљанин, Андра Ђорђевић, Д. М. Дединац, Ђ. С. Стојковић, П. Поповић.

Потпредседник — Овај извештај наштамнан је и раздат г. г. носланпцима. Можемо га ставити за идућу седницу на дневни ред. Изволте чути један указ Његовог Величанства Краља. Секретар чита: МИ АЛЕ^САНДАР X по милости божјој и вол.11 иародној Краљ Србије На предлог Нашег министра финансија, а но саслушању министарског Савета решилп смо и решавамо : „Овлашћу.је се Наш мпнистар фннансија да Народној Скупштини, сазваној у ванреднп сазпв на дан 1 јуна ове године, поднесе на решење продлог о шмснама закона о буџету Краљевпне Србнје за 1893 годнну, од 22 јуна ове године." Наш миннстар финансија нека изврши ово решење. 11 јула 1893 годипе у Београду. АЛЕКОАНДАР с. Р . Министар финансија, Др. М. В. ВујиЋ с. р. (Овај се прилог налази као IX прилог „Нар. Скуп."). Потлредседниик — Овај иредлог упућује се фпнансијском одбору. Са овим је исцрпљен дневни ред. Пошто нема више ништа израђено, што би могло да дође на дневни ред, одбори су слабо радилп, а као што знатс истражни одбор за оптужбу има да поднесе извештај 21 ов. месеца, с тога ја ммслим да бн требало данашњу седницу закључити а идућу заказати 21 ов. месеца. Усваја ли Скушнтннато? (Усваја). Онда ће идућа седница бити 21 ов. месеца. На дневном реду биће извештај истражног одбора п извештај одбора о пзменама и донунама закопа о уређењу Главне Конгроле. Данашњу седнпцу закључујем. (Састанак је трајао до 12 часова у подне).

36 САСТАНА^; 21 јула 1898 у Боограду ПРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНИК, Дим. Кати& СЕКРЕТАР, Милош МарковиБ Иочетак. у 9 часова нре подне. Прасутна су била г. г. министри: унутрашњих дела, грађевина и пародне привреде. Потпредседник — Отварам 36 редовни састанак. Изволте чути протокол 35 састанка. Секретар Милош Марковић прочита протокол. Потпредседник — Прима ли Скупштина ирочитани протокол ? (Прима). Изволте чутп молбе и жалбе упућене Скупштини. Секретар Љуба Јоксимовић чита; Петар Милосављевпћ, учитељ из Мрчајевца (у ср. љубићском); Митар Илијћ, резервни капетан из Веограда ; Јов. Младеновић, порезнпк из Крушевца и Љуб. Јовичић, иешаднјски капетан из Ваљева — моле да им се уваже извесне године службе ;