Народна скупштина

86 САСТЛТТАК - 12 ЈУДА

СТРАПА 3*5

Сви предмегп, који се у крпјумтарен.у ухвате ирелазе у својпну управе државнпх моиопола, као п сва средства, којпма је крнјумчарење нзвршено. За потказнваче вреде одредбе царинског закопа. Ко не може казну новцем платптп заменуће се ова затвором рачунајући 10 динара за један дан затвора. Затвор не може бити већи од једпе годпне дана (впдп чл. 22 ов. закона). Све крпјумчарске кривице застаревају за три године. Чл. 22. Штампар, који се ухвати да штампа монополпсане формуларе, илп ко би се ухватпо да израђује таксене поштанске крчмаринске и у оншге све друге монополисане марке казии се но кривичном закону (глав. XII § 145 и 146). Чл. 23. За извршење овог закона иосгавља мпнистар фпнансија у смислу одредаба закона о монополу дувана нотребнп особље указом. Потребно неуказно особље поставља министар финансија или управа државних монопола такође у смислу одредаба закона о монополу дувана. Чл. 24. Сви пздаци потребни за увођење ових монопола имају се привремено нокрити мз ирихода монопола дувана и солн. Као обртни капитал за нове моноиоле има се сматрати готовпна, која одговара потпуној цени коштања дотичног монополисаног предмета у количини, која је иотребна за иотрошњу од најмање за иола године, и тај каиитал има се основати из прпхода нових монопола. Чл. 25. Управа државних монопола дужна је да на основу стеченог искуства и рада државне комисије за даље организовање нових монопола спреми све измене потребне у закону о монополу дувана и законске пројекте за све монополисане предмете обухваћене овим законом, које ће законске предлоге министар финансија ноднетн на решавање Народној Скушитини у току првога редовнога сазива. Чл. 26. Закон овај ступа у живот, кад га Краљ нотишпе. За тим прочита : МИШЉБЊБ ДРЖАВНОГ САВЕТА Госаодинс Министре, Државнн Савет проучио је пројекат закона „0 установљењу нових државних мононола на: жигице, петролеум, артију за цигаЈ)ете и алкохол", који сте му послали на оцену писмом Вашим од 3 т. м. АБр. 1847, па га је усвојио у начелу као потребан и корнстан. Усвојио га је у појединостима, сматрајућн да је нрелазног значаја, до регулисања одношаја, који се стварају увођењем ових моиопола, н до доношења општег закона, који ће обухватити све државне монополе, па и ове нове, чија се управа чл. 6 овог нројекта још сад уједињава. Примедбе, које је Савет учинио, а које сте и Ви усвојили, ове су: Код члана 2 у трећој алинејн, место нрве речн: „производницима", да се стави: „Од произвођача", — а у исто време свуда, да се реч „производник" замени са „нроизвођач". У чл. 6 у иоследи.ем ставу, место: „долазп у делокруг минастарства финанснја", ставнти: „стоји иод мипнстарством финансија". У чл. 8 у другој врсти, место речи: „ових нових монополисаних иредмета" — ставитп: „ио овом закону". У чл. 13 у нрвој врсти, носле речи „мпнистар" — додати „финанспја". У чл. 22 у другој врстп, после речи „моиоиолисанс формуларе" додати: „и артије".

У чл. 23 у другој и трећој врсти у место предложеног ставигп: „поставља се потребно особље Краљевским указом на предлог минпстра финансија". У чл. 26 на крају, после речн: „Српским Новипама", додати: „а престају важнтн: закон о маркама поштанскпм за ппсма ц новине, од 31 октобра 1866 год., у колико се он мења овим завоном, и: закон о моноиолу државне штампарије на извесне артије монополпсане, од 22 јуна 1882, пошто се вршење тога закона преносн на Унраву Државних Монопол к Уједно се овим законом уапдају и сва друга законска наређења, која би му иротивна била." Саонштавајући Вам ово савегско мишљење, част ми је Госнодине Министре, и овом нриликом уверити Вас о моме одличном поштовању. Вр. 2223. 12 јула 1893 године Београд. Председник Државног Савета, П. Велимировић. За тим Секретар Љуба Јокеимовић чита: МИ АхЛЕ^САНДАР I по милости божјој и вол.и народној Краљ Србије На предлог Нашег министра унутрашњих дела, а по саслушању Нашег Министарског Савета, решилн смо п решавамо : „Овлашћујемо Нашег министра унутрашњпх дела, да Народној Скупштини, сазваној у ванреднн сазив на дан 1 Јупа ове године иоднесе на рзшење иредлог: „да се села Јастребац и Дадинац одвоје од општине орашачке; село Ковачева Бара, да се одвојп од ошитине грделичке и село Градигате да се одвојн од општане рупљанске, у срезу власотиначком, окр. чирогског, па сва ова села да образују једну нову општину под називом „општина дадиначка". Наш минпстар унутрашњпх дела нека изврши ово решење. 20 Јула 1893 године. Београд. АЈ1ЕКСАПДАР с. Р . Министар унутраилњих дела, Св. Милосављеви+1 с р. Исти гласи: ПРЕДДОГ министра унутрашњих дела Народној Скупштини Сељанн села : Дадинца, Градншта, Јастрепца и Ковачеве Баре, у срезу власогнначком, окр. пиротског до 1886 год. састављала су у једну оппггину дадиначку, атадаје та оиштииа разгруиисана и њена села иридага су н то: села Јастребац н Дадинац општинп орашачкој; село Ковачева Бара оиштнни грделичкој, а Градишге општинн рупљапској. Разгруписана је, дакле, једна онштина, која је имала своју судиицу у средини својих села најдаље на један сат расгојања, на њена села иридата другнм оншгинама, које су удаљене на 2 и 4 сата растојања, као што је случај, даје село Градиште од ошптине рупљанске удаљено на 4 сата, па га још раздваја и једна нланина. Сада су се сељани ових села на својим селским зборовима сагласили, да се одвоје од онштина, којима сада нринадају, па опет да сачине једну опшгину под назпвом „оиштпна даданачка". И ту жељу одобрили су им зборови општина: ора-