Народна скупштина

СТРАНА 358

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕД1ГИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИИУ

Како су са овим исиуњени услови из члана 2, 3 и 4 завона о ошитинама, то нмам част нредложити Народиој Скуииштнни да изволи на основу чл. 3 и 5 истог закона решити: Да се село Беран.е у срезу пожаревачком, округа пожаревачког, одвоји од ошптине барске, на да за себе образује општину под називом: „општина беран.ска." Акта овог предмета част мп је поднети на увиђај. П. Н. 8100. 18 јула 1893 год, у Београду министар уиутрашњих двла, Св. Милосављеви*! Потпредседник — Сви овп иредлозп о раздвајању општина упућују се одсецнма, да их нроуче и нзберу по једног члана за одбор, који ћо Скупштнни ноднетн изпештај; а оиа два нредлога мпнистра финансија упућују се фпнапсиском одбору. Изволте чути једну молбу за одсуство. Секретар Љуба Јоксимовић чита: Народној Скупштини Молим Народну Скушптину, да ми нзволн датн одсуство до краја овога ванреднога сазива, јер ми је исто потребно ради лечеи.а. 12 Јула 1893 год. у Београду. Аидра Ђорђевић народни носланик Потпредседник — Одобрава лп Скупштина тражено одсуство? (Одобрава). Изволте чути једно нитање на г. минисгра фпнансија. Секретар чита: П И Т А Њ Е на господина министра Финансија Ни до данас нису исплаћене реквпзпције из времена ратова с Турцима, и ако је држава на рачун ове нсплате зајмове правила а министри свију влада од оног времена до данас давалл свечана обећања и нред земљом и Нар. Скупштином, да ће то учинити. Ја знам, као народни посланнк, да постоји закон од 17 јуна 1884 год., да ће се исплатпти само оне реквизиционе призианице, које се предаду до 1 јануара 1885 године, а оне које се до тог времена не предаду, не ће се псплатити. Али, тако исто знам, да је ире овога закона постојао други, ио коме држава дугује од реквизпције појединим лицима; тако исто знам да по нашем земаљском Уставу, а и ио начелу правном, закон нема поврагне силе, а дугови у онште застаревају после 23 године. И ја држим да, како Устав, тако нојмови правног начела као и закон грађански о засгарелости — вреди подједнако како за државне личпости тако п за државу; у противном случају, ако би држава за своје дугове начинила о застарелости другојачп закон за себе но за остале грађане, тим би учинила велику неиравду силом своје власти и своје грађане ошптетпла неправедно. Кад све ово знам као још и то, да постоје од народа многобројне молбе како код министра финансије тако п у архшш Народног Представништва да се исплате све оне реквнзиционе признанице, не рачунајући да су застариле, и ако нису иредате властима до 1 јануара 1885 годипе, а за ово је давао обећања и данашши министар финансија, да ће се постарати, да се ова неиравда уклопи, но ни до данас није то учинио. За то, част мп је упитати г. минпста фипансија ово:

Хоће ли г. министар наћп начпиа, да се ова неправда уклони и народу реквизпцнје исплате, и то, како иојединпм личиостима тако и општинама, које поднесу уредне признанице. 10 јула 1893 год. у Београду. Народни посланицн : Милан Ђ. Ђурић, Павле Милошевић, А. Л.. Прокопијевић. Потпредседник — Пошто није овде г. мвнпстар финанспја да одговори на ово питање, то му се питање упућује те да изјави, кад ће на њ одговорити. Сад нрелазпмо на дневни ред. На дневном реду је извештај истражног одбора за онтужбу бившег либералног кабинета. Пошто истражни одбор нпје готов, упутпо је Скушптини акт, којим тражи иродужење рока. Изволте чути тај акт истражног одбора. Секретар Лука Лазаревић чпта: Народној Скупштини Народна Склнштина на састанку свом од 11 т. м. осгавила је истражном свушптинском одбору рок до 21 т. м. да сврши истрагу по ноднетој оптужби нрогиву кабпнета г. Јов. Г Б. Авакумовића, за повреде Устава и закона. Према замашности овога посла, одбор и поред све добре воље и уложенога труда, није могао ову истрагу у овоме одређеноме року свршити. Извештавајући о овоме Народну Скупштпну, одбору је част на основу нропнса чл. 19 зак. о мпнис. одговор. умолити је: да изволи одбору продужити рок за свршетак ове пстраге до 30 т. м. закључпо. Бр. 175. 20 јула 1893 г. Београд. Председник скупшт. истражног одбора, Р. С. Поповић Потпредседник — Молим вас, хоће ли когод да говори о овоме аахтеву истражног одбора? (Пико се не јавља зареч). Стављам на гласање: Ко је за то, да се тражено продужење рока одобри, нек изволи седети; ко је против, нек устане? (Сви седе). — Објављујем, да је Скунштина одобрила тражено продужсње рока истражном одбору. На реду је извештај одбора о изменама у закону о уређењу Главне Контроле. Изволте чути г. известиоца. Известилац Пера Вукићевић — Молим вас, прегходно само ову напомену да учиним. Погрешно је штамиано, да сам ја председник одбора; ја сам известилац, а г. Милијашевић је председник. За тнм Известплац нрво нрочита предлог закона о изменама и допунама у закону о уређењу Главне Контроле (ст. 292), за тим мишљење Државног Савега (ст. 293) и извештај одборски.. .. Потпрееедник — Приетупа се начелном претресу поменутог пројекта. Хоће ли ко да говори у начелу о номенутом пројекту? (Нико се не јавља) Пошто се нико не јавља за реч стављам на гласање: ко је за то, да се нрочитани пројекг у начелу прими, нек пзволи седети; ко је против, нек устане? (Сви седе). — Објављујем, да је Скупштина усвојила пројект у начелу. Пристуиа се претресу појединих чланова. Изволте чути г. известиоца. Известилац Пера Вукићевић —прочита чл. I. (ст. 292). Драгомир Рајовић — Према дневном реду стоји, да ће данас пзвештај да се иоднесе, а од извештаја до претреса