Народна скупштина

СТРАНА 383

ховим, ја рачунам, да ће доћн време, да се избегне 3 .10 стање да морамо дугове дуговима да одужујемо, да ћемо доћн један пут до равногеже буџетске, да ћемо лако моћи остварнти коиверзију дугова, која је вонверзија нотребна да плаћање интереса п отнлате буде мање. Само са 1°| 0 мање ннтереса на 326,000000 дпнара било бн мање годишње интереса 3,260.000 динара. Дакле, ако. хоћемо да дочекамо то време будимо Срби, којп волимо своју земљу, пружимо нскрено један другоме руке бе;> иогледа ка партије у земљн, старајмо се, да Устав и закони буду поштованн а да буду кажњенн онн, који су Устав ц законе газили. Менн неће бнтн нишга тешко, што ћу гласати за овај предлог, јер се надам, да ћс се усвајањем овога нредлога једанпут за свагда нречпстити замршенн рачунп. Станко Петровић — Заиста је тешко решаваги предлоге овакве врсте, онп су непријатни п за Владу и за Народно Иреставништво. Ми, који, као иосланнцн, нратимо догађаје од толико годпиа о овим задужпвањнма за нодмпрење дефицита, одавио гајимо жељу, да сс један пут тим задужењпма учнни крај. Радн тога и устао сЗм да неколпко речи кажем о овоме нредиету. Господо, ми сви знамо вако се у Србпјн од 20 год. па на овако управљило фпнаисијама. Од пре 20 год. многи су ОД нас водпли борбу са опдашњпи владама н дпзалп свој глас противу задуживања, да Србпја не дође до оваког фииансиског стањк Алп у оно доба власинцн се нису хтелн обзиратп на ове искре 1е савете народних борада. Ко је год нодпзао глас у Скупштиаи н усудно се у своме говору да наговестп влади, да ће се таком финансијском политнком доћи до оваког данашњег стања, да се једнако зајмовп чнне, онда су власницч у Скупштини говорили, да ти посланнци нису патриоте, да тн посланицн говоре за ннат владн нли још чак да тп посланици нмају неке задње намере. Ето тако су власници спречавали те искреие савете многпх послаипка, само да се извршп оно, што су они хтели, што нас је на послетку довело до оваког финанциског стања. Господо, јасно је да свако зло треба лечиги, кад се оно појави, јер, кад оно ухватн кореаа, онда га је тешко лечпти и онда нам нпшта не номаже, шго ћемо се ми овде нрецирати, зашто се то нпје увидело, да се зло лечи у време а не онда, кад му лека пема. Менп се чипи, госнодо, да се земља требала да бранн и заштити од задуживања онда, кад није била дужиа и онда, кад су се у њој ночели да праве дугове, који нису били са оваком обвезом као данашњн, него се имало много веће одушке, да смо имали времена да шгудпрамо, на који начпн да се задужнмо, па да не доведемо земљу до оваког даиашњег фпнанциског стања. Господо, мп свн зпамо каква се водила борба у Скунштпнн око Бонгуовог н другпх уговора за зајмове. Ондашња влада се на триста на чина трудила, да ујдурмом и свим срествима, која су им на услузи стајала, да само протури оно, што она хоће. У очи решавања Бонгуовог уговора, ондашња опозиција, т. ј радикали разбилаје мишљење већине иуспелаје да је убеди да дође до уверења, да не гласа за уговор, али опдашња влада, да бп то снречила, одложи Скупштину за 2 дана, да разнпм ујдурмама придобије већниу н да је сиреми да гласа за оиако штетан уговор, од кога је земља имала толико штетнпх: последида, које су иас довеле до овпх зајмова. Господо, свп знамо, а и странн свет зна, како се водила финансијска пОлитпка у Србнјп и у опште како се водпла спољна и унутарња иолптика у оно време. Господип Алекса врло лено наноменуојеу своме говору, да су власпнци, обмањивали владаоца, да само кад су они уз њега, може се земљом управљати, и даје само са њпма опстаиак династије Обреновића, а ово је све његов пенријатељ. Они су н довели земљу до оваког стања и за мене је бар јасио, да се од 1 Апрпла иресекло тако рђаво газдовање и можемо се надати, да се народ једаннут снасао од интрига, од дворских сплеткароша од оних, који су владаоца обмањивалг, да само док су они око њега, он ће бпти на ирестолу. Дакле, ту се надамо, да ће ово бити последње и да се внше до тога не може доћи. Г. Новаковнћ је казао, да је буџет на пензионаре пре бпо 1,000000 дпп. а да је сад пре-

шао 2,000000 дин. Јесте, господо, то нико не одрнче. Да су они чиновницн билп поштени н часнп, који су гребалн да врше само државне нослове, а да ие врше иартизапске н да се нису богагилп на рачун народа, онп не бп пи били пензпонисанн. Народ пе мрзп чиновникл, што му је нме Иетар а није Иавле, иего зато шго му је ствардо кајиш, скндао кожу и стварао му крнвице без кривнце, народ и данаг кажс не дајте места рђавии чиновнидича, иа ма још један извесан ирпрез илаћали на иенсије. И ја желим мање нздатава, алн наши чпновници, кад им се да власт у руке, па кад пи се каже од стране њихових влада да раде шта хоће, да апсе п да га за то нн глава неће заболетн, онда и нпје чудо пгго су чиновпиди таквн. Ја зиам, да је једаи чиповник казао, и говорио сељадима : ја ћу да те у аиспн па бпло крнвице или не, јер ја имам од Гарашаннна написано да у аисни тога и тога. Дакле, госнодо, гртвнце такве ишле су непресгано за овнх 10—15 год. у земљп, и за све време нијо се ишло ни на чување закона, ии на стварање дрЈК >вннх ирикода, нн иа штедњу, већ на штету државе, пшло се наоиако, то је све прппомјгло да се до овога дође. Госнодо, народно богагсгво завнст од народие екоиомпје, а нлродна екопомнја, то је г.ивпо начело радикалне сгранке. Алп то се до сад ипје иогло да развија, јер су намесницп тг> снречавалн, јер, п ако је који од г. г. мпнисгра чгео са Скушппшои Д1 номогне, онп су му стварали непрплике н ннје никад могло да то изврпш. Г. Новаковпћје казао на завршетку његопог говора, кад је одговорио моме другу Милнјп Мнловаиовпћу, како дшас нема властн, а ки бн је бнло да би се за несец дана могла да постпгие буџегска равиогежа. 3аиста, ја зиам да бм за њега п 1вегове другове пајбоље бнло 1а су ндчелннцп окружип: Шурднловић, Белн Мемед, Браловпћ н осталн њпховп начелин прнјатељн, којн су довелн наше фпиансије у стање, у коие су данас, п по његовои мшпљењу, гек бн се тада равпотежа буџета изравнала (Смех). Г. Новаковић каже да има чак и човека, којп ћо поправигн фппанснјско стање. Ја мислин да се он уздржао да важе, алн снгурпо је мнслно на Вукапшна Петровнћа (Сиех). Дакле, госиодо, како може народ да се подпгие, да има своје богаство, да нлаћа норезу па вроме, дI пе буде дефпдита, кад у оио време, кад су оин владали, доводпли су народ вечпто у грзавнце, само да а се одртке на власти. Без икакве кривице, без нкаквог повода, без пкакве основане сумње оглашаваш су да се појавио немир у земљп; тако се 1886 год. псељавао цео срез драгачевски. Нпроћанн су се псељавалн по Србнјп за то, што су папредњацн пове.ш рат са Бугарском, па иису снремили војску са барутом и другим потребама, него у место барута дали су војсцп пепела да се борн са Бугарима н онда су се ппроћани затекли тамо за то, што нису имали одбране од Бугара Дакле, госнодо, ти људн, којн су чинили ге незгоде, те се дошло до овог стања, те се ишло на штету иарода, да се ие може економскп да развија н довелп га да ие може да плаћа порезу на време, п данас после песрећне владавине либералие, која је хтела само да одржн равнотежу нартнску, као што су напредњаци хтелп на Сливинци да одрже равнотежу на Балкаиеком полуострову, н даочувају берлпнски уговор и ако нису зато билн онп падлежпп, већ Јевропа, то су узроцп шго су ови дефицигп, а они су главни чиниоцп, који су СрбиЈу довели до овог фииансијског стања. Зато сам да се уговор ирими. Министар Финансија Мих. Вујић. — Госиодо, говори поједине иошговане господе носланика, који су пали овде у Скунштпни изазвали су ме, да н ја узмем реч да кажем коју о стању како је, и о ономе што се жели, иа да нзнђемо из овог стања, као и шта би требало чинитп, па да из овог невољног стања изпђемо. Нема су.чње, госнодо, у колпко је то брига моја по дужпости и положају, у коме се палазнм, у толико је брпга Народног Представнпштва брпга целе Србпје, брига свију патриота ове земље. Кад бацимо иоглед па недавну прошлост, кад бацпмо поглед на опо време, кад су нас странци хвалили с тога, што смо били једини у Евронп, којц