Народна скупштина

11111 11Л11ЈЈ.11Л 1ЈЛ.ИХ ЈЈ^ИЛ. ^ЛиХ11» УД. X ОСО X V/,/1, Г1 XX«7

цама у нашој земљи а посаедице гих трзавпца су овако наше финансијско стање. Изглсда ми, да,је дошло крајње вреие нашем несређеном политпчком стаљу и да је настао почетак бољегсгања од 1 апрнла ове год. Јаверујсм, да од сад у Србнјп неће имати владе, која неће ужнвати обострано новерење и тада ће имати снагу и моћ да јаче п снажније ради на земал.ским нословнма п онда ће доћи у нриликама да поирави иаше фпнанспјско стање. Арса Прокопијевић — Ја се сећам врло добро, да је влада 1890 год. прп узимању зајма дала своју реч, да ће се изравњати расходи и ириходи, да ће доћн у раннотежу н да у будуће зајма неће битн. Том ириликом ја сам се одужно својој савести, мислећи да ће тако бптн, и гласао сал за зајам. Другп је зајам за тпм био за наоружање војске н доиста то је таква потреба била, да и носле оног мог мншљења п владиног обећања ни ја и ни један носланчк није нмао куражи да се усиротпип и да гласа протнв тога зајма. Дапас долази трећн зајам и то замашан зајам од 18 милнјуна дпнара. Ја за овај зајам већ хоћу да ночнем прекидати и нећу да гласам из ових разлога: што ми нзгледа да је земља дапас н сувише оптерећена прсма Својој величинп и прсма нмовном стању грађапа у земљи. Данас кад се зна позитивно, да је свака душа у земљи п мушко и женско и богаљ и етемаљ оптерећено са државним дугом од 200 днн., а порез нлаћајуће главе и најсиротниЈе класе па чак и опн којпма се иродају бакрачи и нрње за норез дугују око 800 дпн., ја сматрам да је то страшно стање у земљн п да се са овим мора једном прекинути. За овпх последњпх 7—8 годнна било је родвпх годипа, на п код оваквих година има таквих недаћа да нам је г. мнннстар фннанспја у нрошлој скупштинској сесијп поднео дуг од 5,000.000 дин. што дугује наш народ од неплаћене норезе и упсо га у буџст као чист нриход за ирошлу годпну, што није у сткари приход него стара вересија; и то нли сведочи да је жалосно стање и код ових родних годнна, а ако један пут чо несрећн дође каква неродна годпна, онда дефицит неће бити 5,000.000 него и 10,000.000. Ја мпслпм, да се дуг са дугом пе одужује, јер као год што мора иронастп један домаћпп, којп мислп да спасе кућу од дуга са новпм зајмом, то нсто важи и за државу. Ја бпх за овај зајам гласао само на тај начпн, кад бпх видео да ћемо са овим новпм зајмом моћи да постигнемо нсшто у будуће, чиме ће се новн зајам пзбећи н задуживан.с престати, алп то не виднм. Знајућн да економска пропаст земље доноси собом у исто време п пропаст фпианснску, а често н моралну, ја опет велим, да не смем да гласам за овај зајам. Ја вас молим, да ме потпомогнете те да једном учинпте овоие кр^ј. Што неки кажу: дед ти објасни и пзнеси начин за то, као пп о је Милија Миловановић казао г. Стојану, ја не бих био за то, да то мп износимо, јер нма нречег од пас, а то је влад;'. <-иа је нозвана да нађе начпна да расходн не надмашују приходе, то је њепо, за то седн на том месгу, за то је примила то високо поверење, за то је плаћена, за то носп одговорпост, за то је заложила своју реч пама а мп својнл бирачима, — дакле онп су дужни да нађу лека овоме злом финансијском стању и да се једном учини крај задужпвању. Неки веле, ако не би учинили овај зајам да ће наступити државно бапкротство Леио, али чиме се јамчи, ако се учини овај зајам да иосле две, трп и пет година неће наступптп ово псто. Ја не видим, да је пзнесен разлог, да ових 18 милиона зајма лече финансиско болесно стање земље, и кад не впдим, ја велим, боље је да прекпнемо једном, пгго мање дуга пмамо пре ћемо се одужити и боље ће бптп, и да удесимо ирема нашем стању по свнма струкама, да плаћају сви сталежп онолико колико се може, а ннкако дефицпте и издатке државне да нлаћамо са 8ајмов1ша новим. И ја се никако не могу сложити с тим, да чинпмо п даље зајмове јер и дапас у овој земљн иостоји скоро онаква иста органи зација по свима струкама државним, какву смо насљедили од предходника нашпх либерала и напредњака, и док ми се пе објасни, да би се учивио крај овим зајмом, гласаћу нротив овога зајма. Алекса Ратарац — Иосланици! И ја ћу да ироговорим иеколико речи о овом предлогу о привременом прпрезу. Менн

некако чудновато изгледа како ми у Србији радпмо, мп из једне погрешке идемо у другу ; ми не станемо код једне ногрешке па да се зауставимо и да од те иогрешке не ндемо даље у већу погрешку. Узмимо нрошлост. Почетак је сриског задужења, како се мени чннн, од првога рата; рат 1876 год. учпнио је једно задужење п у земљи и на странп, и таЈ рат, у колико могу да ценим, бно је без довољне спреме и без промпшљене цељп, која је требала да се постпгне. Тојебнла једна велпка погрешка, п нза те погрешке у ратовању, где смо били физпчкн н материјално пораженп, настунила је одмах друга ногрешка, други рат, истппа којн је био са бољим усиехом, и иза тога другог рата дошла је одмах берлпнска конвенција н па тој берлинској копвенцпји српски Бизмарк, Рнстић обвезао је Србнју, да се мора начпнпти жељезнпца у земљи. Кад је обвезана Србија да начини жељезнпцу, оида је одстунио 1880 годипе тај Бизмарк и сад пекн је морао да гради и начнни жељезнпцу. Памтпм уговор Бонтуов, којп је начинио још веће зло у задужењу, што је закључен онако како није била жеља народна, већ како су захтевалн прво себични интереси ондашн.нх власпнка па тек споредпо државпп. Дакле н онда јс било пзвесннх државннка српских, којп су радили протнв жеље п ингереса сриског народа, и од онда су наступиле повеће трзавнце у земљп. Ускоро дошао је бугарски рат у још већој општој трзавпцн и у том видпмо један рат, не у корист земље, него нротиву земл.е и пнтереса земаљских, и у гом рату видпмо онег једно задужење и то онасно; и у том рату впдимо државпике, који сада седе па посланпчкој клунп под којнма се лиферовало сено по 20 пара кило и некп ншњелп, и резултат тог рата је тај, завада с .једним суседнпм и брацким народом, која ће трајатн за дуга времена, због чега морамо унутра у земљи да нмамо трзавнца, а због тих трзавица морамо да иодиоснмо матернјалне жртве. Иза тога рата насгало је са свим нередовно стање у земљи. 1886 године, као што вам је нознато, хватанн су носланицн за јаку и јуренн из Скупшпше у Нншу и довођенн онн, којп су се донадалп владп. 1887 год. долази влада фузије, у тој фузији видесмо онет незадовољство народно. 1888 г. долазе пзборн за велпку Народну Окупштпну, ту вам се шаљу они комесари да прнсуствују прп изборнма н па послетку цела борба владаоца п народа, народа н власника на крају крајева свршлва се тиме, да је Србпја добпла Устав. У животу новог Устава, кад је требало једном за свагда да престану трзавице, измпрење партнјско у народу и брига свију држдвл,ана да се буџетска равнотежа ностпгне, онда посга нова борба народа са намесницима и власпицима п та се борба непрестано водила до првог Аирнла. За све време, до ирвог аирила, ми нисмо имали домаКина у држави, нитп владу, којаје са спгурношћу могла рачунатп на опстанак, и могла рећи, што носејем. то ћу и иожети, што ја почнеи да радпм видећу и резултате свога рада Значи вечпто смо ималп владе које су биле у почстку свога рада, а никако владе, које суимале и почетак и свршетак свога рада, у колпко је иотребан; вечнто су бнла трвења, и том трвењу, 1а мпслпм, учпњен је крај првога аирила. Дакле, ја сматрам да од првог априла, ако будемо искрени себн и отаџбини, ако заборавимо и оставим;о на страну што је ова и.ш она нартија радпла, бпће боље стање. Ако осгавимо све зађевпце партнјске и оставнмо на мнру једну владу, да она пма и свршегак свога рада, коју ћемо искрено иомагати и контролисати, ја сам уверен, да би онда дошли до буџстске равнотеже. Да је то нотрсбно, увиђамо сви, и, свн од срца желпмо да до тога дођемо. Алн, кад желимо да ностигнемо, треба да имамо па уму, да наша државна органпзацпја не треба да буде дрЈкава у моди. Опасно је то, кад један ман.н, слаб домаћин хоће, да се сравњује са каквим већнм домаћином н да све набави опо, што јачи домаћин пма. За цело тај мањп домаћпп из сујете мораће на послетку, дотерати дотле да има више расхода него прихода и наравно такав домаћин мораће да пропадне. Дакле, ја сматрам да се са овим предлогом иде на то, да се једаннут за свагда пречисте сви замргаени рачунн из нрошлог доба, општих трзавпца општег передовпог стања државног, и са пречпшћавањем њи-