Народна скупштина

38 САСТАИАК — 23 ЈУЛА

СТРАНА 381

Госиодо, крајње је време, да једном почнемо да трошпмо онолико колпко можемо да добијемо, више иарод ие смемо да теретимо, с тога треба да трошпмо па оио, нгго јс најпрече п најпотребннје и ио народ најаорпсније. Јер, гос подо, мп не смемо овако да останемо пред исторпским зада тком нашпм, а међу тнм, да све вшпе земљу теретимо дуго вима и да сметамо њеном напретку. Господо, овај дуг нпјс направила само једна странка, и ма која страпка бпла у ве ћинп п на унравн земаљској, Србија мора дуг да платп, и мп свп једаниут као патрпоте, као људи од рачуна, тражимо лево. овој невољп и да гледамо да поправнмо наше фпнанспјско стање. А тнм снремпмо се, да пскупимо раскомадано Срнство и да сачувамо своју самоеталност полптнчну п еконолну. То Је гато сам нмао да кажем и пред владом п пред Народпом Скунштином. Не могу да допустнм, да је мешт преча и милнја Србпја иего другоме и за то смо сви дужни да тра жимо лека нашем тешком фнпанснјском стању п да једном станемо па пут овпм задужењима, п буџет наш поставимо у редовпим прилнкама на здраву п пстнниту основу. Милија Миловановић — Ја бих нмао само у крачко да замолим г. Новаковпћа, који је врло лепо говорпо, о не даћама с нашим дуговима државннм, који је говорпо, како су дугови постали, шта је п како ће се свршити. Свршиће се вели, као једна кућа. која више трогап, иего што зарађује — мора пропастн. То је пстнна, и кад је г. Новаковпћ то тако лепо исирпчао, онда бих га ја молио, да изпађе иута и начина и учипи предлог, којим бп се путем тај дефпцит укннуо. Ево ја бпх први потписао такав предлог, без обзпра, што га је па нпсао либерал и.ш нанредњак само да скннемо овај дуг, ову беду, ову бољу с леђа народннх. Стојан Новаковић. — Кад ме г. Мнлнја шгга, ја ћу право да му кажем. Ја ннсам човек од фппанснјскнх знања, да бнх могао оваЈ лек допста довестп у систематскн предлог, алн нашло бн се људп, којп би то учпннли п који то зиају. Само бих ја молио г. Мплнју да он мени нађе пачпна да у Србнји Устав буде Устав, да закоп буде закон, да у општипп буде кмста, у срезу капетана, а у округу начелника! Кад свега тога буде, онда ћемо ми за месед дапа нматн оно што он тражи ! Михаило Радовић — И ја ћу да кажем о овом важпом пптању своје мншљење. Кад бн ово бпо пов зајам, ја бих ценио потребу, за коју је предложеп, па бих дао своје мн шл^ење, али попгго је оно з.ајам, којн је створен ранпјни фп нанснјскпм незгодама, а којн је пећ утрошен, иа се овнм зајмом пде на то, да се дугови сгворенп у земљн и на страни измире, мени се чнпп, да ми сама циљ овог зајма, запЈведпо налажо п опредељује какво држање према зајму имам да заузмем. Ја се слажем са назорима г. Новаковића у томе, да ако се не стане на пут за времеиа овим гомилању дефпцпта; у том случају не треба много иамети, довољна је памет и иајобпчннјег човека, па да видп, куд ће пас одвести п одвешће нас неминовној пропасти. Ми морамо најозбиљпије овом злу лека тражптп. По мол мишљењу може.мо му номоћн иромпшљањем н добрнм склапањем државног буџета. Ако бацимо један општп поглед на наш др жавни буџет оназнћемо да у њему има позидија, које се не мегу избећп, које престављају битпс државне нптересе и које и ако хоћемо да нанредујемо н увећавати морамо; или има у буџету издатака и на залишне установе, које овакве какве су но доносе никакве користе, или би ако бн се радноналније уреднле већу корнст доноснле. Дакле, добро и према истинским потребама државним склопљен буџег спречио би доневле гомнлање дефпцнта. На другом мосту очекујем лев овом критичком сташу фнпапсијском од добре унугарње н спољне политнке, јер оне зајемчавају отабилноет п мнр у земљп и служе као најбоља подлога економсвом напрегку земље. Гломазна п раздробљена наша админиетрација мора се реформпсати таво, да сваки и најмањи орган државпп врпш

своју дужпост како питересп захтевају н да свака па п најмања снага буде продуктивпо употребљепа. Очекујемо од преустројства н бољег уређења наше админнстрадпје помоћ нашој фннаасиској иевољп. На трећем месгу очекујем лека од иравединјег распореда држ. терета нрема нмућству грађана, а у овом иогледу разплазим се са мпшљењем г. Новаковнћа, који је рекао: да мп тражећи пмућнпје сталеже у земљи идемо да пх упропастимо. Ко боље злгледа, како је у Србпји распоређен државнп терет опазнће, да је средња класа највпше оптерећена, да је то главиа нореска спага и да се на ту класу пе сме впше разрезиватн. Снротнња нема нншга п не може платпти ништ.1, а нмућнији људи ннсу оптерећенн државннм дацнјама према свом имућству. Прогресивни норез, ио мом мншљењу, бно бн поуздан лек нашем финанснском стању. Сам данашњи порески систем, за кога г. Новавовић рече, да је обећавао јаке државпе пзворе и да је справедљнв, мени се чинн да није тавав. Но хоћу да мпслпм, шта се очевивало од овог норесвог система: али у примени повазао је толике тешвоће, као п у начину вако је у живот уведен, да је према њему један сељак у ужичком округу, којп нема са нмања нрпхода 90 дин., морао годшиње државн платпти 90 дин, данва; да је на највншим висинама Србије где расте бреза, клека и друго шибље, земља стављата у други ред. Ја немам времена да улазим у нобрајање другнх тешвих одредаба овог закона, иапомепућу само једну. Може бити само један човек дужан, болестан, пматн ситпу децу, па ће платпти ополику исту иорезу као н самад, здрав, само ако примају једпаву плату од државе. Од поиравке самог пореског снстема н од брпжљпвнјег прпвупљања државпих ирнхода, очекпвао бих лек нашим критпчинм финапспским прилнвама. Погрешно је опо мишљење, да ми у Србији немамо добрих фиианснјера, ја бар држнм да је то мшпљење погрешно, јер нп једаи фнпансијер ппје нивад иронашао вегатипу каво се прави злато. У добро сређепој полнтицп зема.гсвој, спољној н унутрашњој, у иоправдп фпнанснјсвнх завоиа, у правичнијим расиореду државних терега, ја .ледам нзлаз пз овог мучпог стања познвајући и молећн н владу и све другове, да ле ч њу злог финансијсвог стања одмах приступимо вако не бн крптичкп евентуални догађаји споља моглп затећп критнчко стан.е у самој земљи. У надн, да ће се озбнл.ио и одмах пристуиити лечењу узрока, којн стварају дефпцнте, ја ћу за овај закон гласатн п ако осећам тежину његову. Известилац Мил. Марковић —- На свршетку овог претреса о овоме предлогу нека мн буде дозвољеио да и ја кажем коју реч. Није данас ирва прилива да фпнаасчјсви одбор пма да нрегрнн као пеки прекор. Фпнансијскн одбор је у пеприлпци, јер се бави предметпма, којн су неионуларни. Он преко своје воље тражи повац од Скупштпне за подмирење државпнх погреба. Али и ако је редовно у тпм ненрилпкама, нпак у овој непрплпди не може да претрин овој прекор што му се пребацује, као да финанцијски одбор прелази олаво прево тих ствари. Ако се по дужнни извештаја суди о расматрању ове стварп онда се грегаи. Одбор је фипапсијсвн нз оспове и свестрано пснптао ову ствар и носле гаввог расматрања доиео одлуку да предложи Скушнтини да прпми овај предлог мннпстра фипанснја, Овим иредлогом ми чпнимо један дуг, али то ппје нов дуг, он је већ учињсп, он поетоји у земљн п он нам смета да уредпмо своје унутарње односе; овпм зајмом хоће ее то да учинн, да се ти нагап унутарњи односн уреде. Сад донста иезгодно је то, кад нз године у годииу мп непрестано пмамо ту неприлику, да све дефидите навнађујемо з цмовпма, али, госнодо, нпје Србнја једпна земља, воја то чпни но све државе у Европп ншига друго не раде пего редовно сваве годкне намирују вредит државпп на овај начин. Не велнм да Србија треба тако да остане, но знам да је Србнја имала велнвнх непрнлнва нарочито за иоследњих 15 годнна, кад нпје у Србпји бпло јаког иолпгпчког стања у унутрашњоети. Мн смо п.мали ту неприлнку, да нчсмо нмали популарну владу, воја је ужнвала ногнуио поверсње и ндродио и круннпо. Мени се чнин, да ту лежи погла вито узрок трзави-