Народна скупштина

СТРАНА 380

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

стране народно б.чагоотање ноправљено, нити да је игата предузнмато, да се — народна производља ојача и подигне. Нека је од мене далеко и помисао, да ја овим хоћу да чиним прекор садањој влади, не, Боже сачувај! Јер овај зајам, који сс данас тражи, последида је иесавесног и рђавог газдовања лпбералне владавине, али хоћу да напоменем, да ако садања влада остави овакав систем државног уређења, да ће п оиа морати редовне државне иотребе зајмовнма подмирпватн. Да не би и у будуће тога било, ја мислим да би требалн једаи иут да пођемо путем озбиљне штедње. Све државе, које су своје дугове новим зајмовима подмнривале, нису добро нролазпле, а не мислпм да би и наша држава боље прошла. То је што сам имао да кажем. Љуба Јоксимовић — Слажем се са г. Новаковпћем п ноп Данилом Јовановићем, да је збнља тешкоћа за земљу кад мора да прави зајмове. Сам поп Данило каже, да је то по следица рђавог газдовања самих либерала, а ја мислнм, да је то доследпца рђавог газдовнња не само лпберала, него и нанредњака. Госнодо, ви се сећате, да смо ми у прошлој годпнп одобрили накиадви кредит, којн је утрошен иа испаату учињених дугова, од 1883, 1884, 1885 п 1886 годпне. Мп смо сви призналн, да су те дугове другп учиннли, али смо знали, да је за то држава обавезна да их плати, а да није обавезан г. Стојаи Новаковић или г. Мплутин Гарашаннн, који су их учинили, него је обавезна Србија, и мп смо морали ове дугове да исплатимо. Ово, лгго сад чинпмо, чшшмо за то, шго морамо да одржпмо оиу обвезу, коју држава треба да учинп према својнм поверпоцима. Ми, и ако видпмо овде штету, ии.чк патимо од наше велике толерандпје, јер као год што су 1883 и 1884 године напредњаци затварали многе наше другове те тако су стваранн велики трошкови, исто тако смо мало пре одобрили креднт на притворенике код истражних судија, у нр. год. од 150.000 дин., гдв смо ми лежали у прнгвору ни крпви ни дужнн, и то морамо сад да исплаћујеио, оио што је безобраз^а бпрокрација, п она гомнла пензиоиаша нзмишљала и стварала нолитичке кривице људима, који нису билн криви. Услед тога морали смо се и задужити, да ове издатке иокри јемо. Ми нисмо хтели, да не одобримо тај кредит, и ако смо могли да то на терет дамо онима, којн су проузроковали то задужење. Г. Новаковић је казао, да овај срнски православнп народ има обпчај да изнграва законе. Госнодо, бпло је изигравања закона — финансиских закона, које су нанредњацп донели, од срнског народа, али не од сељака, него од чииовнпка. Ви се сећате, да је. за време нанредњака, сељаку капетан уписнвао место пет пешајест хектара земље, а он се инје смео протпвити, ниги се жалити да има мање земље. ( Тако је). Другом једном ванредњаку, који је нмао 150 хектара, земље, њему капетан није заппсао ни 40 хектара, а то само зато, што се звао напредњак. Имам још да приме тим г. Стојану Новаковићу на оно што је он казао, ја чак сумњам да и он тако мисли као школовап човек, што каже, да је неправедно разрезан порез, вели, што да плаћа онај који пма 1000 дин. 10 дпнара порезе, а онај којп има 10.000 днн. да плаћа 100 дин. иорезе. Г. Новаковић добро зна, да учптељ од своје плате од 1000 динара годшпње не може ни шта уштедетп, али онај, који има 10.000 динара, ако скромно живи, може да уштеди бар 200 дпнара. Дакле, са свпм је праведно, да онај који нма 10.000 дпнара, да илатц не 10 пута више, већ 20 пута више него опај, којн пма 1000 динара. То бп бпла нраведна пореза, а г. Новаковнћ војује против ове порезе. Вн знате, да има доста људи, којн не могу да плаге иорез, а држава мора да их чека, на не може нн нн терес да нанлати, или јој пропадне н цео дуг, те тако нма увек дефпцнта, од рђавог газдовања. То је истпна, а кад бп држава покушала, да тражн дуг од својих поверилаца само у Београду, нашло би се да је у Београду пропало на 1,000.000 дпнара. Ви знате да управа фондова почнње озбнљио да ради, тек од неколнко годпиа, и да је добпла људе, који су почелп да раде онако, како треба да се ради.

И саме оие обвезннце управе фондова, издаване су на погрешном основу, јер су их онп, који су их узимали место новца, продавали ио 25 и 30 °ј о јевпшпје, само да дођу до новца. Такав човек, који тако узме новац иа обвезнпде, и прода их испод нродајне дене, па још изгубп ио 10° о ажије, он је одмах презадужен, и нема од куда да нлатн, н кад дође управа фондова да наплатп дуг, она ће видети да је имање, које је задужено, нзгубило половину вредности, од оие колпко је процењено. Госнодин Стојан Новаковић каже, да моноиоли, Државна штампарпја, подбацују. Да је савесио руковано с мнополима, онн небп иодбацнвали, него бн пребацивали. Да је рађено како треба, да су се државне књиге шгамнале за основне школе ц гимназије на време, да су бнле спремне за школску годину, ми бисмо пмали два пут већи прпход од државне штампарије, али за то време штампане су слике радикалскпх зала о државном трошку, и то кошта државу. Алн за то није крива раднкална влада, него су криви они, које жале, и од заслужене казае бране, г. Стојап и његовп другови. Милан Ђурић — Госиодо, сматрам за дужноет, да при овако важном питању устанем, п кажем неколико речи. И ако нисам финанснјски човек, морам да обратим пажњу Скупштине на овај предлог. Ако погледамо да ли су данас сви редовн друштвени оитерећени, прпзнаћемо да смо сви оитерећепи, и кад би још јаче бреме ударили, оида не бисмо моглн издржатп веће дације, нико од нас не би могао да издржи. Не може се рећи, да занатлнја, земљорадник или ма ко од нас није онтерећен. Па ипак, шта виднмо? Видимо да сваке године цравпмо зајмове, и нонуњавамо редовпе трошкове. То значн, да пе добпјамо колпко треба, и троншмо више но што добијамо. Свака кућа, која трошп впше него што зарађује, она мора нропастн. Не дао Бог да ја хоћу коме да пребацујем, ја знам да је мисао свакога од иас, да је мисао свакога Србииа у земљи, и свакога пријатеља ове земље, да је жеља свију нас да земљу нонравпмо. Кад впдимо, да је финансија у земљи болесна, онда не треба један другог да корнмо, већ смо нозвани да је сви лечнмо. Ја иећу да корим никога, ни напредњаке, ни радикале. Ја се овде позивам на Народне посланике они треба да су у овој прилици лекари, и њпхово „уе1о" треба да важи у болести финансиској. Господо, од ових тешкпх фппанспјскнх прплика, мени се чнни, да се нећемо излечитн прекорпма и пребацивањем на овога иа онога. Ми смо видели, да су се све финансијске снаге променнле на управп државној, и шта внднмо, услед разних ратова и другнх тешких прнлпка и извршавања обавезе, које је Еврона Србнји наметула, мн смо створили дугове. Госиодо, мп не треба за ово, једии другима да нребацује.мо, јер свака већина, кад јој у Скупштнни влада затражп одобрење зајма вели: па то су нашп људп, дај да пм одобримо. Тако су радплп либерали и напредњацп, па у томе правду, верујућп својој владп, ради и радикална странка. То је природно, јер прпјатељ прнјатељу верује. Наши су људн другови горе на управи, дај да одобримо зајам. Господо, иартпје се мењају а Србија остаје. Узмите да дође једаи јевропски рат; у коме би и ми имали свој историјскп задатак да извршимо, онда ми не можемо са нразним шакама да ратујемо, јер кад хоћеш да ратујеш, мораш да пмаш н у тору п у кошу, мораш да оставиш и на дому и да на пут спремпш ратннка и да му даш оружје н одело. Хоће.мо лн моћп да га снремнмо, кад закључујемо зајам под овако тешким условима н да њиме попунпмо обпчне трошкове, и кад од овпх задуживања не можемо главе да дигнемо. Далеко је од мене цомпсао, да ма коме за ово нребацујем, јер ја сам уверен да свима вама као и менп Србпја лежи на срцу. Немојте, господо, да се варамо, немојте да узимамо ову ствар олако, јер се за оваке погрешке плаћа, жпвотом, слободом и самосталношћу народа. Крајње је време, да не коримо јодап другога, пего да сви нрпкушшо своју снагу, да тражпмо лека фпнансијској бољн наше земље, као год кад се оио у некој кућн за болеснпка држи консилијум.