Народна скупштина

38 САСТАНАК — 23 ЈУЛА

СТРАНА 379

дпнара; за 1889 за 14 месецп 11,229.680 динара, без обртне порезе; за 1890, 11,322.530 без обртне иорезе, за 1891. 10,240.3(55 без обртне порезе ; 1892 годнне донео је 13.595125 днн. Од те суме вад се одбп.је обргиа иореза, опда остаје цнфра од 10,000.000 днн. А да је остао старп закон, на да се но њему разрезало с главе на главу по 30 дпн , то би онда 5ез обртпе порезе доносно прпхода 12,600.000 дин. ИГга нам показује ова цифра? Она нам показује, да мп хоћемо све да остваримо; ми стварамо закон да држава впше добпје, а држава добнја све мање. И кад нама тако иде, и кад мп тако рукујеио држав ним пословима, купујемо скупље а продајемо јефтиније, онда какав резултат впдимо од свега тога? Видимо овакав резултат, да сваке друге, треће годпне, мора влада да се обраћа Скупштипи и да тражп зајам да бп платила дефпцит. Тако јс бпло 1884 год., за тим 1886 год., 1887 год., 1888 год. и данас 1893 године. Па тако мора бпти и у будуће. Прегледајте пз вештај овога пстог мпнистра фпнансије, којп седи на свол месту; ево шта он каже у свом извештају. У овом извештају министра фннанснје погледајте нриход Краљевине Србије од 1 јануара 1891 до 1 јануара 1892 год. дакле, то је за ирошлу годину. Тај иам рачун ноказује да је у току године 1892 наилаћено од буџетом нредвиђених прихода на 7,568.000 дин. Ту ће битп, може бити. ствари, које су наплаћене, а ннсу урачуњене, али општн резултат то је, да данцтг сви без разлпке редовно дају мање, него што се буџетима предвиђа. И кад је тако, оида мора битп сваке друге, треће годние мањак који се мора са друге стране накнадити. И онда држава, у којој се непрестано внше троши, него што се лрима, мора услед тога да проиадне. Нека бн пам на послетку непосредтг порез, којп је у 1884 години створеп, барем био праведаи за све, кад већ др жавп мање даје, него што јој је стари иорез дамас. Али су н у њему у иоследње доба сгвореие мане, но којпма се данак не нлаћа једном мером : како за богате тако и за сиромахе На прилику, ко има 100 днп. да илатн једаи дии., ко има 1000 дин. да платн 10 дин. итд. Изменама и допунама у том закону исиало је, да ко нма више, не само да илаћа вшпе, него н већом мером, Н. пр. којп има 100 дпн. да плати 10. који има 1000 да плаћа 100 итд., него на 100 се плаћа десет, на хнљаду 150, на две хиљаде 400 нтд. То је тако звана прогресивна иореза, ио којој мера плаћања није за све јед нака, него се и сама с већим имањем у нроцевтпма увећава. То је такође неправедно, јер то имућппјим грађанима пада неправо. Ираведно је. да се једном мером нлаћа, иа колико који има по сралмери нека и плаћа, јер на иослетку да напоменем ону народиу нзреку „не дају млеко рогуље, пего многуље". Није то довољно, да се натовари нретерапа пореза на њпх 10, 15 или 20, који имају више, јер на тај пачни њн хово се стање може разорити и држава неће доћи до својпх нрихода, него је потребно да сви подједнако своме нмовном стању плаћају и да се пореза у пстпнп наплаћује. Ето, господо, какво је наше финанспјско стање по момс разумевању п гледању на оно, што је данас пред нама. За мене нема, тако рећи, вредности, хоће ли бити овај злкон примљен или не. Ја и мојп другови, гласали за њега нли не, гласали за или против, то ансолутпо иншта не утиче на ре »!ен.е његово. Мн спатрамо, да по нашем положају, овде не можемо нншта ни иокварити ни поправити. Али за то, пгго смо иоверењем народнпм у оволиком броју до:пли иа ове клуне, ми не мислимо да утпчемо на ствар, хоће лп се примити или неће, али баш тога радп по дужиости својој сматрамо да треба да заступамо гледиште истнне п родољубља! У вас је одлука, а -иама положај доиоси да иа нитања, која се овде расправљају проспемо што вшне објективне светлости, и да их пе прпстрасно у чистом интересу земље, објажњавамо. Тога ради ја нпсам ово говорно да вас спречим у рептењу, него да вам у што је могуће јаспијој слици пзаесем стање државно оиако, какво је и да вам покажем, да, ако вотирате ово да се иримп, и ако се међу тим у истп мах ие ностарате, да се уклоне она зла, која су довела до овог стања, ако се не постарате

да се нађе пачппа, да се узроци, којп су доносили ово периодично пзлажење овог дефицпта, не пониште, онда ћемо ми апслолутно пропастп. Тнм путем пдућп, наша ће се земља сломити и скрхати н то може бити баш на оном месту, где наши иационалнп задаци затраже и пуне руке н пуне кесе. Немајући пп једно нп друго, Србпја ће тада стати, гледећи око себе, п иревртаће своје празне џепове, којп ће битп неминовна последица оваке владавпне. Идеал једне државе је исти као и пдеал приватне куће. Докле год приватна кућа. троши мање, него што привређује, пли барем толико колнко привређује, дотле она може да остане. Исти ндеал има и држава, и то се зове равнотежа буџета. Докле год се не дотера буџет тако, да се троши онолико, колико ее прима, ништа се не може учинити. Сви ови зајмови само отежавају положај п ништа више. Међу тим имам н друго да вам кажем. Они, који буду остварилп равнотежу буџета, пмају пред собом једну врло знатиу награду, која ће одмах да се изврши. Та награда, то .је повигаење кредпта државног. А то иовишење државног кредита оствариће се одмах с места добпјањем јефтинијег зајма. То је оно, што се зове конверсија дугова државних. Јер, кад смо ми спгурнп са плаћањем, мп ћемо свуда наћп зајма н ми ћемо онда овим кредпторима моћи да ка жемо: нека вас носи железница или мутна вода! Јер тада ми лако можемо иаћи боље кредиторе. Кад ми имамо буџет у равнотеаиг, мн можемо лако да пзвршпмо конверсију дугова, т. ј. да нађемо зајам са јефтпнијпм иитересом, а то чини много. Пред нама су само два пута. Један води у расуло, а други води на нзвесну награду, вОдн поправци стања. У финанснјским стварпма нема нп рода нп пријатеља, чист рачун, то је јединп иријатељ; пуна кеса то је јединп род. Немојмо се варати да се зајмом зло лечи, п не заборавпмо то, да нећемо остваритп врхонну задаћу добре фпнансијске иолитпке, докле год пе доведемо у равнотежу буџет, докле год пзвор дефицитима цресеклп п засули нисмо ! Данило Јовановић — Данас, кад се у Народном Представннштву говорн о једном тако важном питању, које дубоко засеца у живац и државних и народних интереса, иптању о новом задужењу земље и народа нашег, нисам се могао уздржати, а да и сам о том валшом пнтању коју ие нро'говорим. Недати држави живогнога сока и могућности да живп, зиачи осудити је на смрт, тако исто одузетп од народа н последњу нскру његове животне снаге, значи ићи на уништење државе. Народ наш оптерећен је дацијама толнко, да већ се гушн у блату дуга, н смрзава се од голотнње и босотиње. Лично сам уверен. да у Србији нма велпкп део народа, коме би требала држава да ирптекне у помоћ, јер нп најнужннја средсгва за живог нема, а не још да тражи од њега за своје намнриице. Ја пнсам демагог, нпти сам се тим икад одлнковао, али савест п заклетва гонп ме, да нраву истину кажем, и ствар у свој својој наготи изнесем без икакве вараклапсаие одеће. Пре 15 година могао је човек на сваком километру сусретати и впдети целе чопорове: оваца, свиња, говеди, коња, коза; а даиас све се то иа прсте нзбројати може, а ретко ће се где н видети. Сем тога шуме, впноградн п воћа краспли су српску земљу ; даиас свега тога нема, иарочпто шума п впнограда, а и воћа су се од јаког зимушњег мраза исунлма. Најбољи н иајвећи извори народњег блага усалп су, и у место, да му се терет данас олакша, јер му је и домаћа производња мања, народу се, пз године у годнну све вшие и више товари. Ја не знам, кад ће једном бити крај томе задуживању, јер ово од неколпко година није прошла нн једна Скуашгина а да пп.је какав нов зајам закључен н земља задужена. Шта видимо данас? — Вндимо што је и пређе било, увеличавање буџета, умножавање непотребног чиновништва и спстематично задуживање земље. Међутпм не впдпмо, да је ма с које стране