Народна скупштина

СТРАНА 378 НАРОДНА СКУПШТЦНА ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

лажу највеће старање, и нама је у дуганости да о аима мпслпмо са гато више озбиљности. На реду је да кажем колнко и кавве врсте од овпх 326 милиуна нма п како се деле. Ратнн трошковн иоказују нам ове иифре. По садањем стању дуга са одбптком оиога што је отплаћено: од првог сгарог ратног дуга од бомбардовања Београда н пабавке оружја, илп од првога рата с Турском, сад се добро не опомињем, остало је још неотплаћено 6,286.541 днн.; од реквизидија што је узето од народа за време турског рага има дуга 31,690.000 дпн., пнајпосле дуг дуванскн од 1885 год. од рата бугарског нзносн 38 522.500 дпнара — свега 73,509.041 дин. Овој врсти дуга најприродннје је додати аграрни дуг, који мн нлаћамо за оку суиу, којом смо иснлагилп спахпје у ново ослобођеним крајевима. Народ је после нашао за добро, да то узме на себе. И то долази, дакле, као последица ратова н тога дуга има 6,390 000 динара — дакле, округла цифра ратних дугова износи на 80 милиуна дпнара. Оад ћу да пређем на дугове од дефндита. Први дуг од дефицита закључен је нод називом тако зване в 3латне ренте" од 1884 године. Намера је ондашњег Представништва п Владе била, да се рашчпсте ондашње неприлпке у финаиспјама. Тада је узајмљено око 40 мнлијона, а сад нма ■гога иеиснлаћепог дуга 39.635.000 динара. За тнм је две годпне касннје, 1886 год., учињен опет један нов зајам на обвезнице Управе Фоидова. Тада је узајмљено 11,115.000 днп. За тим је 1887 на крају и у ночетку 1888 зукључен опет нов зајам, тако зваие обртне ренте у сумп 29,310.000 дин. То чппп свега 80,150.000 дииара. То су дугови од рђавог газдовања. Томе треба да додамо ових 18,000.000. Ефективно ових 18,000.000 пе могу се наћи, т. ј. ми пх не можемо добити у готовнпн у толикој суми. Мп кредиторима морамо дати више облигација. Вама ће бити познати фпнансијски рачуни, да мн за овпх 18,000.000 динара морамо дати облигацпја на суму, за коју плаћамо интерес и отилату једном четврги већу. Стварно, дакле, ми ћемо добити 75%, кад се урачунају свп трошкови н кад се, дакле, дода тих 25° 0 , онда ће дуг пзноС1пи у стварп 22,500.000 дин. Додајте овај дуг горе номенутој суми од 80,150.000, онда ће сума дуга од дефицита изнети 102,500.000 динара. Дакле, то је дуг од рђавог газдовања за последњих 10 до 12 година у Србији. Вредно је, да се запитамо: од куд је дошао овај дуг од рђавог газдовања — од дефицита ? — Где су те погрешке, где су сталнп узроци, којп су допели ово задужење и којп су доаели то, да ми у 326,000.000 целовуппог нашег државног дуга, — нмамо управо дуга за тековиие државне само 144,000.000? Од ратова је дуг 80,000.000, од дефицита 102,000,000, од привреде или тековипа 144 мнлиона, онда имате суму целокупног државног дуга у 326,000.000 дин. Да се запптамо, од куд је то дошло да ми данас оволики дуг од дефпцита пмамо ? Још у оио доба, кад је пред Народио Представнпштво изнет иредлог, да се градп железница, одлучено је да се у расход сгавн 6,000.000 динара за отплату ннтереса на онзј зајам, воји је требало закључити, да би се железница могла саградптн. Да би се, дакле, исилатпло грађење железница, које иам сада већ дају приличан део оиога, што је онда за њих у Скупштнни вотирано — да бп се то могло учинити, Народно је Представништво онда вотнрало више закона о иосредннм порезнма. Премда се и ранпје иочело са доношењем закона о посредним порезама, тада су се у већој мерн почелн стварати, п донесено јо више закона о иосредној порези као: закон о таксама, мононолу дувана, трошарнни на пиће и т. д. Њима се мислнло, да се изравна буџет у опо доба. Алп шга је било? Буџет прихода није показао од тих пових закона оне цифре, које су у буџету биле предвиђеие. У нашој земљп обичај је, кад изађе нов закон, а парочпто фииаисијски, обичај је, велим и прва брига, како ће се људи од закона да нзвуку и да не плате оно, што се законом проппсује. И, ето, мало то, мало чиновници, мало иолптика, мало партије, мало „нашје — ваш

је", па у каси не би прихода, и новп закони не донеше ништа. Тако је то пшло две, три године, а кад су прошле те две три годппе — показало се одмах да у касама има велпког дефицнта. И пореза се рђаво наилаћпвала, као п ове посредие норезе, те је н то допрниело ностапку дефпдита. Полптичке слободе, међу тим, развијале су ее, алн је са гим слободама у истн мах падала адмннистрација, надчо ,је аугоритет власти у земљи. У коликој је мери шкодпло једио, шкодпло .је и друго п у ствари долазило је једно за другим, п то је, чппи ми се, једини узрок, те се дошло 84 год. у такво једпо стлње, у коме је требало учипптп новога зајма у сумп од 44,000.000 дпнара, да се учпнп крај томе стању. Дошла |е ствар иред Скунштину, и онда је Народној Скуиштшш у Нишу нзнет овакав исги извештај о финансиском стању земаљском, као год п сад што је овај благочестпвн закон раздаван са овнм назпвом без значења. Онда су Народнп Посланицн пигали: рецнте нам колико нема, на да дамо. Казано је, колика је сума потребна, према рачушша, које је опдашња влада изнела, учињен је толики зајам, али остао је оиај исти извор и да.ве, п стање се излечило ннје. Две годипе после тога показало се, да опет нема 12 мплиона. Онда је узајмљено на обвезнице Управе Фондова 12 милијунг дннара у нади, да ће се тиме излечптп зло, које иостојн. Али за то, што су остали исги узроци, воји су п пре бпли, промепе није бпло, и за то је опет морао доћи нов зајам од 12 милијупа, и опет нов иамет за отнлату тога зајма. За тим 1887 годнне, кад је бнла промена владе, онда нз иолитичкнх побуд V и разнпх другпх разлога, мислпло се, да ће се Бог зпа шта учинити, н решено је да се нречисти са сгарнм рачуппма. И чему је то одвело ? Учињен је пов зајам од 30 милнјуна, којн је у Скушптнни вотиран и за који и данас плаћамо отплату н интерес. И ево п трећи нут, где се чипи то псто. После толпко горког искуства, све се исго наставља, све се нсте иогрешке понав.ћају. Онда 1887, кад се морао зајам по ново чиипти, мпслило се, да ће се што год учпнити, да се ојача прпбираше прихода, да се умањи издање! Сачувај боже! Огворнте буџет од 1886, последњн, који је под напредњачком владом вогнраи, и у њему ћете иаћп на пензпје чиновиичке непун милпјуи динара. Отворите последњи буџет, који сте ви сами п ваши друговн вотпрали, отворпте га на тој иозицпји п наћи ћете дифру преко 2 милнјуна на пензија чиповпичке; шта то зпачи? Значи, да у овим променама политичвих праваца пиа шпекулације, другим речима, простије казано: дигпи се тп, да седием ја. И кад он дође, он нз државне службе уклања оне, којп му се не допадају, а памепгга своје пријатеље; значн, дакле, да су те промене проста чиновничка гоњења и чпновничке шнекулације, у којима иоједипци гледају да извуку корист. После све то пада на терет народу. 1884, онда, кад се мислнло да се нзлечн рђаво фннасиско стање, она пста Скупштппа, која је првп зајам вотпрала за ликвидирање и поправку фииансијског стања, та иста Скупштнпа сматрала је за дужност да пође и даље и да зло излечн у корепу. Та је Скупштина сматрала за дужност, да се постара да изменн закон о порези, да праведније разрезке герете на народ. С тим законом мислпла је, да ће постићи две корпсти, ирво, што ће закон бптн справедљив, да онај вшне поднесе терета, који внше пма, а, с друге стране, веровало се, да ће од таквог система илаћања порезе и држава више добити. Па како је та ствар нспала? Вама је позиато, како је ншло са примењивањем тога закона. Са сваком ироменом владе, поново је таксирано земљипгге. Порез I се наплаћивала н по томе закону, алп небрижљпво нли тешко, јер као што зпате пз извешгаја мипистарства финансија, из годнне у годину остајало је милијунима неплаћене норезе. Данас овај закон порески ие даје ни онолпко ирнхода, колико је давао стари закон. Тај стари закон иоказује сасвим друкче резултате. Ево на пр. тај стари закон од 1883 год. о непосредној порезн давао је 11,200.000 дин. Нови закон за 1885 и 1886 доиео је 13 милиона. За 1887, донео је на чпсто, без обртне порезе 10,754.371. За 1888 годину 10,561.955