Народна скупштина

СЛУЖБЕНИ ЛИСТ 0 РАДУ СРПСНЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

ИЗЛАЗИ СВАКИ ДАН ЗА ВРЕМЕ СКУПШТИНСКОГ РАДА

НРЕТПЛАТУ ПРИМА СРНСКО-КРАЉЕВСКА

ДРЖАВИА ШТАМПАРИЈА И СВЕ ПОШТЕ У СРБИЈИ

ЦЕНА ЈЕ ЛИСТУ ЗА ЦЕО ОВАЈ САЗИВ : ЗА СРБИЈУ 5 ДИНАРА ЗА СГРАНЕ ЗЕМЉЕ ТОЛИКО ИСТО С ДОДАГКОМ ПОШТАРИНЕ

УРЕЂУЈЕ СЕКРЕТАР СКУПШТИНСКИ

РАМ^О ПЕТРОВИТ\

ЗЕзЗРОЈ" 4=8

ЧЕТВРТАК 29 ЈУЛА 1893

ГОДИНА III

38 САСТАНА^; 28 ј у л а 1893 у Београду

ПРЕДСЕДАВАО ПОТПРЕДСЕДНИК, Дим. Кати! СЕКРЕТАР, Алекоа Ратарац (НАОТАВАК) (0 досељаваљу Црногораца). Потпредседник — Погато се нпко не јавља за реч, сгављам на гласање: ко је за то, да се примп мншљење фннапспског одбора, тај нека седи, а ко је протпван нека устане? (Сви седе.) — Објављујем, да је Скупштпна усвојила мншљење фпнанспског одбора и тиме је свршен кредит за досељење Црцогораца. На реду је извештај фпнансиског одбора о накнадном кредпту од 15.000 динара, ко.шко је више утрошено на храну прптвореника код истрагкних судија. Известилад М. Марковић прочита нредлог г. министра нравде (ст. 316) а за тим нзвештај фппансиског одбора (ст. 363). Милан Ђурић — Код овога накнадиог кредита, који се тражи, што је више потрошепо на храну нритвореника код истражних суднја имам да кажем ово. Овај кредит, разуме се, мора се одобрити, јер људи нпсу моглп бптп без хране; али, менп се чини, да ће п Народна Скупштниа признати н цела земља зна, да сад не бн било овога кредита, даје било правде и поштења код многих среских начелника и истражних судија, којп су стваралп кривице многим људнма. Тоје што сам имао да кажем. Потпредседник — Пошто нико внше не тражи реч, објављујем, да је претрес свршен. Ко је за то да се иредложени кредит прими, тај нека седи, а ко је противан нека устане? (Сви седе.) — Објављујем да је Скупштина одобрила тражени кредит. На реду је извештај одбора фпнансиског о допуни закона о привремеиом прирезу. Известилац М. Марковић прочита предлог г. мпнистра финансије (стр. 165) а за тим прочита мишљење Државног Савета (стр. 166), па пзвештај фпнансиског одбора о том предлогу (стр. 364). Потпредседник — Пристуиа се начелном претресу прочитаног предлога.

Стојан Новаковвћ — Господо! Под једним скромним насловом: „Допуне у закону о привременом ирпрезу од 1892 годнне" — под једиим насловом, којн ниги узбуњује, нпти узнемпрује, после нзвештаја Државног Савета и финансиског одбора, у којима се такође поглед ни на шта не обраћа, ми имамо пред собом једну ствар важпу; мн стојимо овде пред једиим новнм дугом п то пред једнпм дугом за дефицит државнп. То је опо, што значи ова допуна у закону о привре меном прпрезу од 1892 годиие. Чпсто српскп речено, дневни ред, који сад наступа пред вас и о коме се има да говори, значи: хоћемо ли се пли нећемо задужити са још 22 1 1 2 милијона поминалпих; то значп да на толику суму плаћамо интерес н огплату опоме, којп нам их буде узајмио. То је предлог, који је на дневпом реду. И пре, но што сам почео о њему да говорим, сматрао сам за дужност да ствар преведем на чпст, обичан језпв, да сваки зна о чему и.ма да говори. А кад је пред нама тако замашна сгвар, као што је задужење од 22'/, мплиона и то ради дефицпта, ја мислпм, да ћете нризнатп да треба да погледамо на све наше досадашње дуговање државио п размотрпмо, чега ради, и за што смо гако задуженн, одкуда су ти дугови, којп лп је тај непре. ушнп извор, којп непрестано товари дугове пред Пародно Представнпштво од 10 годнна па овамо сваке друге, треће или иете године ? Да бпсмо тај задатак решилп како треба, и да бисмо јасну слику саставилч о ономе, шта дугујемо, ја ћу прво да вам разделнм дугове, које сад пмамо нрема извештају г. министра фпнансија, па ћу носле говорпти о томе, откуд је који дошао. Све што иагаа држава данас дугује, са одбитком онога што смо платнли, скупа износн према извешгају 326,000.000 динара. Ја сам проучавао те дугове и старао сам се да их поделим по једном гледишту, које ће Народном Представништву олакшати да у суштину саме ствари уђе. Ја сам, дакле нашао, да се свп наши дуговп могу поделити на ове три врсте: иа дугове од ратних трошкова — од сва три рата; за тим на дугове од државинх тековипа као што су: железнице, оружје, моноцол соли п дувана, јер то су све тековине, које бацају данас око 12—13 мплијуиа динара прихода; треће су врсте дугови од дефицнта. Дугови ове треће врсте, то су дугови од рђавог газдовања. Опи првп су дуговп, ратнп, и они су потеклп од вршења врховних дужности иародних; дугови од државних тевовина, то су дугови које можемо благосиљати, јер много нута не би се пмало шта метнути у државиу касу, кад не би даиас било ових тековина, за које су у своје време дугови чињенп. Дугови треће врсте дају највећу бригу и иа-