Народна скупштина

плгидпд ип.Ј'ши 1 'НИА, 1!А1и Ј Л;Д11И САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

било ? И онда бн нама лено ишло. Ми не треба да сганемо на партнско гледиште и да користимо само једној партији. Ми сио дужни да бранимо интересе целе земље, јер смо свп њевп синови. Тако је исто и мостарнна мраморска штетна, алп се мора трпити, и ја мнслим да ће и Влада н Свуиштина учинити, ако не на овој скупшгинској сеспји а оно на првој идућој, да се размислимо п да се п то поништп. Што се тнче оног навода да то треба збор да укине, ја пмам да додам, да је 8 ов. мес. бно збор у Нишу и на томе збору су преко 400 н.их тражилп да се упиштп трошарина, а само је њих 40—50 гласало да остане трошарина. Дакле, ја не могуда дам право г. Вукашнну Иетровићу бившем минпстру да он боље разуме нотребе Нпгаа и мишљење Нишлија од мене; јер сам ја тамо одрастао, н ја никако не желпм Нншу никакво зло, већ увек добро. Ои је хтео тиме само да се популарнше, али то није никаква понуларност. Тек, кад бп устао протнв трошарине, онда би се он популарисао, а овако нема никакве популарности. С тога мислим, да овај предлог Мпте Илиџановића и другова треба да се прими, а ја задржавам право да говорим у специјалностима при доцннјем претресу. Јован Шелмић — Господо, нншка трошарина, воја је до сад бпла код увоза свију производа, она је јако отежавала народу пз околине нишке. У тим се крагјевима доселпо народ из Турске и разннх крајева Срнства и као сиромашан народ, он не може ту жнветп од трошарине нишке, коју не може да сноси ако се не укнне. Да ли је право да он плаћа сву ту трошарину иишку, а варош Ниш да не плаћа? Ја мислим, да то није право. Ако Ниш хоће да своју општину уреди, да је калдрмише, да јој да осветлење, онда је дужан да сносп општинске прирезе, као и све остале опгатине у Србији. Он то није радио него је народ из околпне највпше плаћао. Г. Вукашпн Петровић напоменуо је мостарину на Мрамору. Заиста то је тешко за онај крај, којп мора то да сноси. Јер тамо сељаци пз среза Добричког, Нигпког и Косаничког немају више од 100 ока плн кгр. да донесе на ппјацу. И он кад то донесе на пијацу и плати иа мосту трошарину, а у Ншпу трошарину п кантарину, онда шта њему има да остане? Не остаје му ништа, вратиће се опет го и бос без ичега. Колико је корпсно за околину нишку, толико је псто корисно и за саму варош Ниш да трошарину укине. Трошдрииа је Нпшу учпннла, да толикп производи пду на друге пијаце, трошарипом Ниш је одбио своје муштерије. Ирема свнма разлозима, које су пзнели г. Вукићевпћ п друга г. г. предговорници, ја се потпуно слажем с њима п молим Народно Представнишгво да нредлог г. Илиџановића и моји другова усвоји, и трогиарину укине. Мика Хаџи-Тонић — После говора г. Вукагаипа Петровића, ја не бих пмао много шта да кажем, само ћу толико рећи, да бн било са свим право, да се решење овога предлога одложи до решења предлога г. Ратарца, јер да се трошарпна у Нишу укине, а у Београду да остаие, то не би било право. Ниш се рачуна као друга престонпца нагаа, и треба иматп на уму, да је Ниш миого сиромашнији од Веограда; у Нишу немате ни општпнсае зграде, немате школа о трошку ошптине подпгнутих, нити је у оиште Ниш уређен као што треба, п онда укинути трошарину, значи одузети му приходе и ставити му немогућност, да уређење вароши може да извршп. Вели се да трошарииа штетно утиче на саму ошптину нигаку, наводи се да због трошарипе Ниш опада. Мени се чпни госиодо, да Ниш не опада за то што наплаћује трошарину. негоје опао за то, што су паланчани трговци из околиие почели вигае да пазаре у Београду а не у Нишу. Исто тако изгледа мп да не стојн нп онај навод г. Вукашина, да Ниш опада и за то што му је одузето начелство. Онај који је до садапшао да пазари у Нпш ићи ће опет у Ниш, а неће због начелства да иде у Прокупље или у друго неко место. Ниш од трошарпне може да пма користи, а не треба му то спречавати. С тога сам ја мишљења да би најправичније било, да се претрес по овоме предлогу одложи до решења предлога г. Ратарца. И ако остаие трошарпна у Београду, да остане н у Нпшу; а ако се укпне у Београду. да се укине и Нишу. Тако би бпло најправичније да урадимо.

Михаило Марковић — Господо иосланицп! Живим у Нишу цуних 13 година, па ми се чини, да сам пмао довољно прплике да га посматрам у његовом развитку и напредовању, а богме, у последње време и у његовом приметном застоју и опадању. Ниш је велпка српска варош, броји на 20 000 становнпка. По величпвп друга је у краљевини, а много већих варошп иема ии у целоме Орпству. Али Нига толики и такав, није подпгла његова околина, својом великом илодпогаћу. Његова је околина стешњена, његова је околина начичкана другнм местпма, која му грабе залогај. Њега је подигла великл раскрсиида путова, њега је одржавала месна његова важност. Али, да се Ниш и даље одржи и напредује, њему по моме иајскромнијем уверењу, јако смета трошарчна, каква постојн данас. Она неире.чено одбија доста блиску околииу од њега. Зампслите само да Добрпч, Алексииачка Морава и без мало сва околина, нз које се ма шта донесе на пијацу, има да плаћа мостарину, па трошарину и треће кантарипу. Те три дажбине износе у најмању руку 1-50 дпн. од кола. И кад се узме на ум да сељак на своја кола јалииатовари јалине натовари 150 килограма, а на то, ма п слама била, има да илати Г50 дин., види се колико је сељаку отежаио да уђе у Ниш и да се користи тргом, који у Нишу постоји. Осим тога, као што је лепо иапоменуо посланик г. Шелмић, т^еба имати на уму, да је једна страна околиие нишке насгањена досељеннцпма, да су то људи махом без пчега оиамо иали, којн тек имају да ураде и зараде, да су без новаца, кад пођу на нишку пијацу. И кад један човек пође од куће без новаца, а има да плати и мостарпну и кантарппу и трошарину, онда шта видимо? Онда видино што сваке суботе бнва на сва та три места, где се те дажбине наплаћују : да сељак остави гуњ у реум на мосту, да остави секиру код трогааринске каиије, да џак остави на кантарини. Господо, то су такве сметње, да њих околина нигака подпетп не може. Поред тога, Нпга нитп има, нитп је кадар добпти такво службено особље трогааринско, да љуцки п уредним путем може ову дацију да наплаћује. Ја не могу да помнњем у овоме дому све оно, гаго се дегаава на каппјама Нигаа, јер ппје пристојно да се овде чује, али само напомињем, да пма пуно раз лога и у овом погледу због шта ова трогаарина треба да падпе. Оиа треба да падне, кратко рећи, морала радп у оном крају. Оспм реченога, ова трошарииа учинила је Нишу, да смо дочекалп, да се многи крајеви потпуно одбијају од њега и окрећу на другу страну. Примећено је да из сврљишког среза сељани, у место у Ниш, одлазе у Алексинац на пазар. Кад сељаип долазе у једну варош, они из ње одлазе, купују што им треба, и у тпм варошима и мали трговци виде вајду од сељака. Кад иема сељака, онда тај мали трговац нема вајде, иего има шгете : поједе и оно што је зарадио, и на нослетку мора да пде у опгатинске служитеље. Добрич се нагло окреће Прокупљу, и ако тако рећи може да се добаци каменом у Нига. А колико се опажа ова сметња у Нишу, види се из тога, што [1рокупљани траже и други пазарни дан у седници, док је у Нигау сувигаан и онај један. Готово би му доста био и један дан у месецу. Што је иајгоре, ова трошарпна нпје обухватила само предмете, који се троше у Нишу, него и оне, којп се троше и даље у околини. На прилику, трошарина је ударена, истина мала, на све предмете, којп се пзрађеии доиосе са стране, а не троше се у Нишу, него их купује сељак. И кад је тако, зар онда не пада та трогаарпна на терет сељака ? За дело да пада. Поред тога велпки трговци, који су постојали у Нишу, већ су почели да сусгају са радом за то, што иаланчанин нема рачуна да назари робу за свој дућан у Нишу, за то што има да намири трошарину, од које ансолутно никакве вајде нема. И није чудо што се због тога, премда ово није једпни узрок, паланчани одбијају од Ниша и радпје купују робу са других страна. Јер на тај начин избегну плаћање ове трогаарине, Дакле, трошарпна је једна сметња, којом се без сумње сужава трговина у Нигау.