Народна скупштина

- 22 ЈУЛА

СТРАНА 371

Најпосле, лено је истакнута пре мене и она врло осетна сметња у извозу наших земаљских производа. Ми у Нишу при улазу у варош наплаћујемо трошарину на све жпто, на сву стоку, што се извозп на страву, само за то, што се онде извршила препродаја. Зар тек ово није смегња ншпкој трговини? То одбија трговину и вшне нема онако велнких пијаца, као што их је некада било у Нишу. Ван сваке сумње ова је трошарина настала отуда, да сс олакша становништу варошком, да не нлаћа прирез. Па шга се урадило? С једне стране трошарина неоправдано пада и на свет, којп у Нпшу не живп, а с друге, најживљп крајевп Ниша ириметно малаксавају. Лесковачка Капија н. пр. којаје имала толико полета, данас само животари; и да нпје жељезничких раденика, којп су на оном крају, била би мртва чаршија. По мом уверењу ишло се на то да се олакша илаКање ариреза, али смо дочекали да се аорез не може да наилати. С тога сам за предлог г. Илиџановића, да се нишка трошарина укине. Известилац Мидан Милићевић — Господо, код нао у Србији постоје две вароиги, које имају трошарину: то је Београд и Ниш. Са београдском трогаарином нисам вознат, а са нишком познат сам, које из овог рада, а које гато сам се више година бавио у Нишу. Еад би Ниш наплаћивао трошарину на оно што троши, ми не бпсмо имали ниигга ирогив тога, али Нига наплаћује трошарину и на оио, што се кроз њега провози Ја сам разговарао са једиим трговцем из Солуна, и он ми каже да је имао прилике да види, да се на један вагон ражи наплаћује 80 дин. трошарпне, п то је наплаћено од ироизвођача, који је донео то. Ето то је руководило одбор да усвоји да се та трошарина укине. А кад би узелп оно, што је један носланик казао да треба ослободпги од трошарине оне предмете, који се извозе, онда би остало врло мало, те не бп се моглп подмирити сами трошкови око трошариие, а кад би се опет враћала трогаарина, не би се могло знати, од кога је узета, и настало би питање шта има у вароши да се троши а шта ће да се извози. Дакле, то се не би могло уредити као што треба и кад не може Д1 буде као што правда захтева, онда је најбоље укинути п то мало што постоји. С тога је и одбор за то, да се та трошарина сасвим укине. Вогосав Поповић — Свака опшгина у краљсвипп Србији плаћа ирпрез опттински, плаћа своје кмегове, пнсаре и нандуре. Тако је нлаћала и нпшка општипа пре трошарине. Међутим кад је трошарина установљена у Београду и у Нпшу, она је имала диљ сасвим други : да се улепшава варош, да се зидају школе, да се доведе вода и у оиште да се ради све оно, што ће служити за улеишавање вароши. Сад ирема томе да сравнимо Београд и Ниш. У Београду од како је уведеиа трошарина већ видимо да се улешпава варош на све страие, има водовод, канализација почиње, дошло је осветљење и школе иочпњу да се зпдају, — док међутим у Нишу нигде нигата нема. У оиштпнп нпгакој не плаћају ошптински нрпрез и у место да употребе трошарину на улешиавање варошп, они је уиотребљују на исилаћивање председника, писара и пандура, тако да је неки пут било случајева да се некп напију ноћу иа кад нду преко чаршије вичу: „Живела трошарпна." То је много пало у очи, па је чак и у новинама нисано о томе. Међутим и грађанство у Нишу вољно је да се укпие трошарина. Због тога су ономад држали скуп и донелп резолуцпју, коју смо јутрос добили, иа којој има иреко 300 потписника и којом се тражи да се укпне трошарина нпшка, јер сасвим рђаво упливише иа сиротињу п околне сељаке. Јер сви сел,аци кад виде да Ншплије не илаћају ирирез, они веле одмах, па то ми плаћамо и по себи се разуме да сзљак једва чека да сс трошарина укине. И нрема томе ја као пародни посланик молим Скупштину, да прими овај предлог наш, те да се укине трошарина у Нишу, кад се не употребљава па оно на шта је намењена. Потпредседник — Објављујем да је претрес свршен. Ко је за то да се овај иредлог прими у начелу, тај нека седи,

а ко јо противан тај нека устане? ( ВеКина седи). — Објављујем, да је нредлог у пачелу примљен. Сад ћемо нристунити претресу иојединих чланова. Изволте чути г. известпоца. Известилац М. Милићевић чита: члан I (ст. 46). Потпредседник — Хоће лн ко да говори о овом нрвом члану ? (Нико се не јављаЈ. — Пошто нико не тражи реч, сгављам па гласање: ко је за то да се нрими прочитани члан I иека седн, а које противаи нека .устане? (ВеЛина седи). ■Објављујем да је усвојен члан I. Известилац чита: члан II (Иста страна). Јованча Стојановић — Ово што се у овом члану вели, да ће овај закон ступити у живот од 1 јануара 1894 год., ја мислим, да неће бити кориспо п с тога бих молио Народну Скупштину да се ово измени и да гласи овако: „Закон овај стуиа у живот одмах, чим га Краљ нотпише." И молим 10 иосланнка да потпомогну овај мој предлог. (Не иотиомажу га). Потпредседник — Нретрес је свршен. Ко је за то да се прими нрочитани члан, пека седи, а ко је иротиван нека устане? (Сви седе). — Објављујем да је Скупштина усвојила члан II, и тиме је свршено ирво читање помепутог предлога. На реду је извештај одбора за преглед и оцеиу послаиичких предлога. Изволте чути г. известиоца. Известилац Михаило Радовић прочита тачку I извештаја (ст. 359). Потпредседник — Скупшгина треба да одлучи, ирима ли, нлн не прпма поднесепи пзвештај. С тога стављам на гласање: ко је за то, да се поднесенн извенггај нрими, нека седи, а ио је против. нека устаие. (Сви седе). — Објављујем, да је Скупшгппа усвојила поднесенп извештај. Известилап чита тачку II извешгаја (сгр. 359). Потпредседник — Прима ли Скупштииа одборско мишљење? (Прима). Известилац чита тачку III извештаја (егр. 359). Потпредседник — Прима ли Скушптина одборско мишљење ? (Прима). Сви ови иредлози упућују се Државном Савету на проучење. Дајем часа одмора, а за то време молим г. г. посланике да се издвоје у одсеке и да изберу по једног члана у одбор, којн ће да проучп предлоге за раздвајање нзвесних ошитина. Носле одмора Потпредсееник — Продужује се дневни ред. Изволте чути списак господе посланика, која су ушла у одбор. Секретар Љуба Јоксимовић чита: Анта Поиовић, Милош Богдановпћ, Јоца С. Јовановић, Гаја Мплорадовић, Радован Поповић, Павле Станковић и Ђока Брачииац. Потпредседник — На реду је сад да саслушате један извештај одборски. Молим г. известиоца да га чита: Известилац Радисав Митровић чита : ИЗВЕШТАЈ одбора о опту^би посланш^а Ж. Ма^опарца Народној Скупштини Одбор, којп је изабран, да проучи и оцепи захтев ужичког првостепеног суда, да се Живко Малопарац, народнп посланик може узети иа одговор, за гатамиарски преступ, раомотрио је акта, проучио и оценио овај захт. в, па је нашао : Да је Владпмир Павловић из Табановића тужио ужичком ирвостеиеном суду Живка Малоиарца за штампање у 72 бр. „Одјека" од 31 марта 1892 год. једног уверења, издатог му од г. Васе Томића из Ужица, у коме је пзложено, како је тужиоц Владниир украо поменутом г. Васи једне војничке чизме, када су као стареншне народне војске на вежбању били,