Народна скупштина

40 САСТАНАК - 26 ЈУДА

Потпредседник — Извештај овај наштампан је и раздат г. г. послаштцима, те се може ставнти иа диевип ред, иошто се исцрип данашњп диевпи ред. Усваја ли Скунштииа то ? (Усваја). Част ми је известити Народпу Скупштппу, да је г. министар унутрашн.их дела упутио Скупштпни пуномоћство г. Раше МилетиКа пзабратог иосланпказа округ врањски, са свима актима. Упућује лп се ово надлежном одбору ? ( УауКује). У исто време дужан сам да јавим, да сам дао пет дана осуства г. Милији Мпловаповићу ( Прима се к знању). Сад прелазпмо надпевип ред. На дневном је реду п])едлог закона о новнм монополима. Молим г. известиоца, нека пзВ 0.111 ДОћи. Известилац Ђура Милијашевић — Код члана 3-ег има предлог Мплоша Богдааовпћа п тај је члш по предлогу редигован у одбору и овако треба да гласи : прелазно наређење код тога члана. Чл. В Прелазно нарвђење „Од наређења чл. 3 изузимају се само опн земљораднпци, који пеку комадару од своје храпе за своју кућевпу иотребу. Овакве казанцце, кад овај закон стуни у живот, поппсаће се и не могу се више у земљи у.множавати." Потпредседжик — Хоће ли ко год да говори о чл. 3-ем. Михаило Стојаковић — Требало бн само ово пописивање казаница да отпадпе, јер су код нас то исте оне казапице, којпма се пече и шљивовпца п ако бн се ове забраннле, то онда значи да се забрањује н печење ракпје. С тога ми слпм, да би додатак којп говори о пописивању требало да отпадие, а да остапе само оиај додатак, где се каже да се од овог изузчмају сеоски земљораднпци, који пропзводе за своју потребу. Милзнко Веснић — Мени је, госнодо, жао што овде нема нп једног од оие госиоде посланика, који би о овом пптању и овом чл. 3 могли да говоре, као стручњацп. Менп је жао, да овде сад нема лекара. И с тога, ја сам иропустпо пре да говорим о овом пигању, зато што је то стручно пптање, о ком, но моме уверењу, већ са његове замашносгн и могу, као што ваља, само стручњацн говоритн. Сад устајем, да то чинпм с тога, што сматрам, да је овај 3 члан једаи од најважнијих чланова у опште у овом закону, што сматрам да, ако му се ма шта дода или ако се промени, онда ће се тиме уништпти сам закон о монополисању алкохолиих пића. Ја држпм, да ннти је то била намера г. мпнистра финансија, нити то може бити жеља и намера Народие Скупштине. Устао сам, да говорнм о овоме члану, по гато сам од јуче, на брзу руку, прочптао ово пптање; то чиним с тога, што, ако би се усвојило оно, што је поштовани нредговорнпк предложио, онда би опет изпшли на опо псто, гато је предложпо посланик Милош Богдановић, а то је, да би се отворпла пгаром врата прављењу те комадаре, п то пе само код опих људи, који се замишљају у новој редакцији ирелазног наређења, него кад се усвоји, да се та комадара може нравити и у свима казанима, у којима се правп обична гаљивовпца, то значи, да бн се она могла правнти не само у та два округа, него у свима окрузима и код свих оних људи, који имају такве казане. По мом мишљењу, то се не може и не сме допустити. Ја то мпшљење не изпосим као своје, дер у томе нисам стручњак, него је то мишљење људи и држава, који су се десетинама година борили са тим тегавим пптањем о монополпсању алкохолннх пића и у ошпте стајању иа пут развоју гакодљпве приватне алкохолне индустрпје. Ја вас нећу морити тиме, да вам излажем исторпју тога пптања код других народа, него хоћу да напоменем, да се у последње време једна од најнанреднијих држава — ренублика Швајцарска бори око тога питања, како у кантонском тако п у опгатем швајцарском законодавству, и поред свих тешкоћа, у Швајцарској је то питање срећно решено тиме, што је држава забранила прављење сваког алкохолног пића прпватним пропзвођачима. Око

СТРАНА 415

тога питања боре се у Француској, Немачкој, Аустрији, Мађарској и у Русији — а псто тако и у свима осталим земљама. Ви већ из тога видиге његову замашност. Данас је наука на чисто с тим, да су алкохоли, у опгате штетни, али је нарочито на чисто с тим, да су гатетни ошг алкохолп, којп се пропзводе на нримитиван начин, које производе људи, који су то научилп, тако рећи, од својих родптеља, који пропзводе ове алкохоле онако, како су се пропзводпли пре сто годииа. На чнсто је данас с тим, да су шкодљпви алкохоли, који се праве од воћа, а нарочито да су шкодљиви они, који се ираве од скробних материја, а од њих је на првом месту ракија комадара, о којој је овде говор. Пре три годнне држан је међународни лекарскн конгрес, и у том конгресу престављени су бнли иаучни представницн свих образованих држава иа свету п сви су донели једногласан закључак, да треба радити на томе, да се, у колнко је впше могуће, стане на иут ироизводпи сииритуозних ии&а и.: скробних материја, где се разуме и ракпја комадара, којл се код нас прави. Ја мислим, да ми, који морамо поклањатн веру ономе, до чега је наука дошла, као до корисног, и најпосле да мп, који смо до сада тии научним закључцима увек иоклањали веру, што служп на част овом високом дому, Д1 ми прп расправн оваквог једног пптања, па ма како оно засецало у ннтересе поједианх округа, морамо водити строга рачуна и поклонити пм потиуну веру. Али, не само с тога устао сам да говорпм, већ ја држим, да овај члан треба задржати онако како је предложен у првобитној редакцији, и с гога, нгго, кад би се допуспмо, д> се ова ракнја ма где ироизводи, онда бп се. као гато сам напред поменуо, цео закон о моиопо.шсању алвохолл учшгао плузарнпм, а то ево зашто. На првом месту мн бисмо тнн, сем што би допустнлн нагаим грађанпма да праве комадару у земљп, у истп мах морали доиустпти, но духу и смислу самог трговачког уговора, и увоз такве ракнје са сгране, а овде би, разуме се, тај увоз тако јак бно, да би он не само гакодпо нагаем мононолу алкохола, него би учинио, да бн убилп и домдћу ппдусгрију, коју имамо иа иојединпм местпма. Али, ако бпсмо мп то допустплп, онда би штета од тога бпла далеко .још већа с тога, што би опдакомадара прзотела мах у целој землл, гато би се она протирила и у округе, у којииа се до сад није нравпла и тпие убијала неговање гаљива, и гато бнсмо мп опда догали нч.јпосле и до тога, да протпвио иагаем задатку потпомажемо развиће једне пндустрпје, за коју је наука рекла, да је апсолутно штетна за народно здравље. Ја сам дакле, за то, да се чл. 3 овог закона усвојп оиако, како је предложен у својој првобитној редакцпји и да му се ништа нп додаје ни одузима. Ђока Брачинац — Зобља г. Стојковића за попис казаница, које неку ту комадару неоправдана је. Неоправдана је за то, гато у самом 3 члану сгоји, да се ту разумеју оне казанице, које пеку ракију комадару, па ће се оне п пописати, и кад се пе би то радило, онда не би од овога закона имали никакве користи. Дакле, овим чланом ослобођено је да се може од воћа да пече ракија, а од осталих скробних материја ие. Дакле, људи из оних крајева, у којима је г Богдановић, којн је поднео предлог, да се овај члан измени, базирају своје мнгаљење на томе, гато немају шљива, те с тога траже да задрже право да пеку ракију комадару, што је дозвољено само за земљорадинка сељака, да би му се она нашла при његовом тешком раду. Велим, кад би се дозволило да се овакве казанице подижу и даље, онда бн тпм самим, према постојећем трговачком уговору, дозволнлп, да се и са стране доноси ракија у нашу земљу п онда мп не бисмо имали никакве користп од овога закопа. Ја мислим, да Скунштпна не бп требала да се више задржава око овог члана, већ да га задржи и прими како га је одбор предложпо. Министар Финансија Мих. Вујић — Господо, мп смо јутрос у финансиском одбору говорили о овој ствари. Међу тим, ја сам саслушао мппгљење стручњака о овом пнтању, јер где нисам стручњак, ја о гоме тражим мишљеве стручњака, па тако и о овоме, пгга све треба разумети као произ-