Народна скупштина

40 САСТАНАК

— 26 ЈУЛА

СТРАНА 419

„На иредлог државие комиеије одредпће мииистар фииансија иајмању количину појединих иредмета, коју ће непосредно иродавати Управа држ. монопола. Он ће одредити и проценат купцима према купљеној већој количиии ових иредмета." „Нродајну државну цену чине: 1) куповна државна цена сваког артикла; 2) монополска такса, која мора бити најмање толика, коликаје била: а) досадања царина; б) обртни порез; в) иренос; г) осигурање; д) досадашња трошарина или регал. „Ну ова цена не сме бити ни у којем случају толика, да отежава и умањује потрошњу ових предмета". Тома Бојичић — Ја мислим, да би требало у овај закон ставитп и то, на колико ће места ови магацинп посхојати, иа да се зна; шта више, овде би требало дозволити и то, да потрошачи могу да узму неке количине непосредно пз магацина, а не само прекупци. Иначе, ако се то дозволи само ирекупцима, од којих ће неки имати два а неки 4 процента, опда ће наши потрошачн скуио куповати гас. Ђока Брачинац — Зебња Тоие Војпчића отнада, кад се ирочита чл. 25. Комисија, која се одреди спремиће закон, и г. министар финансија на идућој Скунштпни ноднеће тај закон иа ће се онда направити сталан закон, а овај је сад привременн закон. Дакле, на идућој Скуиштпни законом ће се одредити и то, колико ће бити магацина, а тако псто одредпће се цена, која мора обухватпти у царнну и обртни иорез н транспорт и трошарпну. Прематоме, пошто ће г. министар фннаиспја но^нетн на идућој Скувштннп нарочнти предлог, то сад овај члан треба примити. Известилац Ђ. Мидијашевић — Још има чл. 24, који но новом реднговању гласп овако : „У заснивању ових монопола издаци ће се ириврсмено иокрнти нрпходом мононола дувана и соли. Готовпна, потребна за погодишњу потрошњу моиополских предмета ио цени њнхова коштања саставља обртни кааитал. Овај ће се капптал засноватн из прихода нових монопола." Потпредседник — Пошто нико не тражн реч, стављам па гласање : Ко је за то да се нрими чл. 24 по измени, тај нека седн, а ко је нротнв, тај нека устане ? ( Сви седе). — Објављујем да је Скупштпна усвојила чл. 24, н с тим је свршено ирво чптање овог закона. На реду је први претрес измена у закону о грађењу сењске железнице. Известилац Јован Станковић прочита предлог о изменама и доиунама у закону о грађењу сењске железнп ш (ст. 321), за тим прочпта мишљење Државног Савета (ст. 321) и извештај одбора о том предлогу (ст. 364). Потпредседник — Отпочиње се претрес у начелу. Има реч г. Вукашин Нетровић. Вукашин Петровић — Да није ово овако проста ствар, као што на први поглед нзгледа, довољно доказује околиост, што је Државни Савет поднео два мишљења. Једним мпшљењем Државног Савета одобрава ее предлог, који је министар поднео, а одвојено мишлење два члана савета, не одобрава га. Одвојено мишљење, по мом схватању, готово је правилнпје него оно што је поднела већина Државног Савета. Но са свим је споредна ствар, које је од ова два мишљоња умесније. За мене је најглавнија ствар, што налазим, да се овпм нредлогом одобрава један нов зајам, једно ново задужење, тако ситио задужење од 1660000 дин. Овако ситни дугови штетно утичу на државнн кредит наше земље. Мп смо онамо нримили предлог о зајму и одобрили смо влади да ее задужи са 18000000 дин. ефекивних, те да плати све подужице. Сад ево вам још једап иредлог, којим се тражи одобрење за нов зајам од 1650000 дин. Истина овде стоји у овом предлогу једна реч која не да

право да се тумачи, да је ово одобрење мпнистру грађевина да се он задужи у име државе. Та је реч, — „влада". Но свакако овде у извештају одборском предлаже се, да се учини зајам. По Уставу државим приходпма и расходима рукује мннистар финансија. Но ми њега не видпмо у седници, кад се иретреса овај предлог, него видим да владу у седници заступа нинлстар грађевина н према томе имамо права да мислимо, да њему, као мииистру грађевина, одобравамо овај зајам. У предлогу се каже: „одобрава се мннистру грађевина да за грађење ове железннце и набавку возног и осталог потребног материјала може учинити пздатак", а то је оно против чега сам говорио приликом претреса буџета државних жељезница. Онда је г. министар грађевина био сагласан са мном и признао, да је то неправилно и да таква радња не води разчишћењу наших државних финансија, но на иротив да се таквим поступцима заплећу наши државни рачуни и са истога разлога устао сам п овом приликом да узмем реч, те да замолим министра грађевина да се, у интересу саме сгвари, и у иптересу државног кредпта, постара у споразуму с мпнистром фииансија, да овом приликом, кад се већ прави зајам од 18000000, да и ту суму, против које пе могу да говорим, нити хоћу, а у толпко мање што је утрошена, и то под контролом државних власти/дакле, да он л ту суму уиесз у оиај зајам, којпм ће се иокритп остали иривремени наши дугови. Ја, господо, нисам нророк, али у овој прилици смем да потврдим да министар грађевина не ће добити лако зајам за исилату овога дуга. Он ће га добити из просто једаог разлога, што се за исплату тога зајма одређује уштеда од суме буџетске, која преостане преко трошкова експлоатације државних железница. Имали смо приливе да чујемо из уста мииистра финансија, да експлоатација државннх железпица и железиице наше у ошпте гутају впше,него што је прпход жезезнпчки, дакле, додаје се из осталих прихода државних за железнпцу. Према томе нема ннкаквих изгледа, да ће бити уштеда на трошковима експлоатација и кад нема тога пзгледа, онда не може ни зајам да се оствари. Да је влада предложила да се стави интабулација на Сењску нругу можда би се могао и наћи зајам, ма да и то не би било правилно, пз разлога, које сам навео н са разлога, што се тако ситнпм зајмовима, које траже иоједине гране државне управе, убија вредит државни; а нама треба да је стало до тога да тај кредит ни којим начином не крњимо и слабимо. Усвајајући нредлог, да се владп одобри ово задужење, те да плати готову пругу сењску, која ће сгати око 800000 дин. по километру, и ако је уског колосека, саглашавајући се дакле са тпм предлогом, ја бнх молио министра грађевина, односно владу. да измени предлог у толико, те да за исплату не помиње уштеде од сума одређених буџетом на трошкове екснлоатације, него да нађе други нут и начин чиме ће гарантовати овај зајам и да остварење овога зајма пренесе на миннстра финансија, као надлежног, а он ће наћи пут и начин, како ће га остварпти. Министар грађевина Светозар Станковић. — Господо, на говор г. Вукашина Петровпћа пмаи да одговорим ово: законом о нодизању сењске ируге од 16 марта 1890 год. чланом 3 и 4 одобрено је министру грађевина 700.000 аинара. Онда, кад су радови били у пајвећем јеку; кад се отпочела набавка вознога матерпјала, гада се увпдело, да је одобренп овај кредит до 700.000 дин. недовољан; алп се радови и опет зато нису могли обуставиги, нити се смело са њнма на половннп пута статн. Они су императивно дакле, морали битп продужени, па и довршени. Покриће пак иужних трошкова, морало је да буде оним истим начином, као што се п сад нредлаже; — а то је, да се сума ова од 700.000 дин. као и овај сувишак од 950.000 набави нарочитим зајмом, на благајнпчке записе, с интресом не већпм од 6%. Потребна сума за плаћање пнгереса — огплату овог зајма, подмириваће се до коначне псплате из ушгеда оне суме, која је на трошкове ексилоатације државних жељезница одређена (као што се то и у чл. 4 закона каже).