Народна скупштина

СТРАНА 424

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

вршити преустројство Богословије у сваком погледу. А с тим преустројством Богословије треба да дође и преуређење свештеничког стања, јер од оних, којп сврше гимназију илн реалку нико неће ићи у Богословију, кад зна, какав га ноложај чека, већ ће увек пре отићи у војну академију или велику школу где зва, да га чека куд и камо бољи иоложај. Дакле, верујући у ово обећање г. министра просвете и одбора, и ја потпомажем предлог г. Стеве Поповића, да се не сме ићи натраг, него да се морају примати у Богословнју само оии, којп су свршили бар 5 пли 6 разреда гимназије. Алекса Ратарац — Ја сматрам за дужност да проговорим неколико речи о овом предлогу, који је г. министар просвете и цркв. послова, иредложио Народној Скупштини, уираво рећи, о овом овлашћењу, хоћу да говорпм за то, што сам бно 4 године у тој Богословији. Нре свега ја изјављујем, да Богословију никад не треба гледати онако, као што неки мисле да је треба гледати. Богословија, њена наука, њена будућвост, ирошлост не могу никако да нас гоне да можемо са злобом да је посматрамо. Њу не треба да мрзимо за то, што на вишим местима седе рђави и настрани људи, јер они временом долазе,ла и пролазе. Ја нећу да говорим о митронолиту МихаЈлу, какав је он. Ја сам као посланнк у своје време казао какав је он, па будућиост ће казаги, да ли сам ја пмао нраво или не; нећу да говорим ни о ректору Богословије Јакову Павловићу, нн о Јеши Илићу, то с/ личности, које ће временсм проћи. Хоћу да кажем само ово. Историја сведочи, да је једина богословска наука била, која нам је дала оно што нам није ви једна друга наука дала; из Богословије је никла она варнида . за ослобођење наше Отаџбине. То би и довољно било, па да ту станемо као посланиди и да не гледамо на њу са злобном намером. Ово што се иредлаже од г. министра просвете и цркв. нослова запело је један назадак ирема ономе, што је било, и изгледа ми да смо мн вечито напредовали у писапим законима; а кад их треба остварити ми станемо и онет се враћамо на оно старо. Тако ире неколнко година ми смо ппса ним законима пошлп много у напред, па од тога баш нисмо ни кључили у нанред, већ стојимо укочени, а за што, не могу да знам. Треба једаннут пресећп то. Ми морамо преко тога прегазити. Може бити да ће једну годину и две Богословија битп нразна, па нека и буде. Напредак не може да зна за годнну и две, напредак има своју будућност. И сам г. министар изјавио је, да он увиђа да није добро ово што иредлаже. него за то, што ће у идућој Скупштини поднети неко преуетројство, он вели, да ће за сада ово бити добро. Ово што се предлаже није ни више ни мање, него повторавање оног, што је било пре неколико годпна. Дакле, ако би хтели да дамо мнннстру неко право, о привременом примању у Богословију, требало бп да се покажемо као Скупштина од напретка, и за то ја имам часг предложпти Скупштини предлог у духу нредлога г. Стеве Поповића, који ће од прплике овако гласнтп : „Овлашћује се Председник Министарског Савета, мпнпстар нросвете и црквеннх послова, да изузетно од члана 4 закона о измеиама п допунама од 31 октобра 1886 године у закону о устројству Богословије од 27 септембра 1863 год. може у Богословију примити ученике само за 1893/4 школску годину. који су свршили најмање 5 разреда гпмназије илн реалке са добрим успехом и добрим владањем". Може бити, да ће се сложити са мном г. Стева. Стева Поповић. — Да не бих ометао Скупштину већањем о два нредлога, п пошто држнм, да је г. Ратарчев предлог бољи од онога, што сам ја отоич предложпо, и да је у сагласности с оним, што смо нмали у нрошлости, после преустројства Богословије од 1886 године, ја се придружујем његовом нредлогу и сматрам га као свој. Потпредседжик — Има ли 10 посланика да га потпомогну? (Има).

Здравко Пауновић — Г. Стева Поповпћ, ноп Новак п Ратарад у главном су изнели оно, што сам ја мпслио да кажем. Ја нећу то да повторавам. Заслуге српског свештенства и српске цркве у сваком погледу познате су целом народу српском и ја мислим, да нема нивога ко бн хтео и могао данас да норпче њнхову важност и заслуге, учпњене сриској државн п срнском народу, а зато сматрам за излишно данас овде доказивати њихове заслуге земљи и народу, као и важност и достојанство њиховог позива и у ошпте службе. Да је пак вера и црква односно свештенство у свима народима а нарочито у срнском народу играло вазда врло важну улогу као и да ће оно и од сада као и досада бити од веома важног и моћног утицаја, и да корисно може послужити својој отаџбини и народу, то је такође нпзнато и сматрам за излпшно да и о томе говорим овде, пошто се овде говорн само о једном предлогу. Да би дакле, свештеиство и од сад могло благотворно и корисно да утиче на морал веру п у опште све врлпне народне, да би оно могло да буде правп и истинптн носилац праве и истинске Христове науке, као и да буде чврсти чу вар и стражар срнске народне мислп, и у потпупом смислу прави п истинсви пастир нужно је, да свештеници као учигељи народни буду што образовааији, што ппсмениЈИ и што ул,уднији. А да би били овакви, нужно је што ире преустројити целу богослови.ју, и дићи је на виши ступањ, те да из ње излазе у будуће људи са што внше снреме, јер ко хоће да даје, мора имати, ко хоће да учи и васмитава друге, мора. и сам бити научен и васиитан, а оно ће се постнћи, кад се у будуће не буду у богословпју нримали људи иснод законом нронисапог рока, но милости и протекцији иојединих, као што је то до сада бпло, већ кад се у богословију буду прималн ђаци са оном спре.мом, коју закон тражи. Искуство п прошлост нам доказује, да су законп били илузории, н да се богословија није могла кренути нанред једино зато, што су надлежни у њу нушталп ђаке не по снреми н по закону, већ по ћефу и протекцнји. Ја се нотпуно саглашавам са одредбом најновијег закона, т. ј. да се у богословију нрпмају ђацп нз осме гимназије, а никако да се пропушта како се коме хоће, те ове године из треће, те оне годипе пз 4 те илн 5-те, као што напомену г. Стева. Слушао сам, да се примају ђацп у богословпју и иреко закона и то: некад пз 4-тог некад из трећег па чак и из другог разреда. Закон тражп да се у богословпју ђаци примају са врло добрим или добрим успехом, а некп пут се провлаче п са слабим успехом. Дакле, један пут за свагда треба затворнтп врата, да се нико внше не може титрати с богословијом и срнским будућим свештепицина и учитељпма. Богословија је један од најстарпјих завода у Србијн, док су сви остали заводи вапредовали н напредују, богословија па жалост стоји онлко, као што је била и пре 30 — 40 год., па не само пгго није боља, него је још п гора са сваког гледшпта, па зато се и не треба чудити што с године на годину виђамо све не спремнпје свештенике, услед чега у народу све већма оиада вера, а и свака љубав према богословији. Место опнх старих и добрих професора, данас су у њој којекаквн нроблематични Виктори, који немају ни иојма о достојаиству свештеннчке службе, п таквп људи данас иредстављају учптеље богословије и васпитаче будућих срп. свепггеннка, док међу тим, он је ио све педостојан овог завода н имена васнитнпка. Данас, дакле је богословија пала на иижи ступањ, него што је била пре 20, 30 и 40 год. и зато слажем се с г. Ратарпем и Ст. Поповпћем, да се за ову годину могу примати ученици само из петог разреда гимназије, али којп су сврпшли само с врло добрим успехом а никако са средњим или добрпм. (Наставиће се)

Одговорпи уредник РаНКО ПетрОВИ^

Штампа српско-краљев. државне штампарије