Народна скупштина

40 САСТАНАК

— 26 ЈУЛА

СТРАНА 423

у богословију само 2 — 3 разреда гимпазије, онда је то по мом скромном мишљењу реакција, и молпм г. нзвестноца да објасни, да то вије реакцпја. Што г. известплац вели, да у Уставу стоји, да закон о црквеним властима и богословнји министар доноси у договору са архијерејским сабором; ако он са одбором ту власт архпјерејског сабора даје мптрополиту, ја не нристајем, да му ту власт дамо, а ја чак не би нрпстао, да му ни она власт, коју он. као председник архијерејског сабора нма. да. Ја мнслпм, да ће бптп у Скупштини досга посланпка, који тако исто деле ово мпшљење као и ја, да ово овлашћење, као што је предложено не треба усвојити, а кад г. мпнистар просвете поднесе измене з&кона о богословпји у напредннјем духу, ја ћу први гласатн за њих, јер желим, да наша богословнја буде иа бољем стуињу, да буду бољи и образованнји свештеницп, него што су сад, п да као кандпдати буду сигуунп, да се не може радити као данас, да на боље парохпје могу одлазиги свештеницн са мањом снремом, само ако се допадају митронолиту, или ако имају препоруку од владике Јероннма нпшког, а да спремни свештеници не могу да доби.ју парохије, па билп предложени од духовног суда или од кога другога. Извеетилац Арса Прокопијевић — Ни министар у свом предлогу, ни мн у своме нзвештају нисмо казали, да се у богословнју прпмају ученици са мањом спремом из нпжих разреда. Према овоме овлашћењу може остатн, да се тражн пста спрема за прпмање у богословпју, као што је п до сада било, а може бити већа, а може бпти и мања, већ смо казали, да се овлашћује председннк мпннстарског савета, да у договору са архнјепископом београдским учини распоред, проиише услове, из кога ће се разреда гимназије приматп кандидати за богословију. Ја мислим, да је и оно неонравдано од г. Љубе што тражп, да се у богословију могу прпмати они ученпци, који сврше потпуну гимназију, који сврше 8 разреда гнмназнје. Неправнлно је његово гледиште с тога, што, ако би се у богословију иримали само ученици, који срше вишу гпмназију, онда морате нризнати, да је пстинито оно, што се у предлогу министровом вели, да би тако рећи оваЈ се завод морао затворити; јер, кад се тражи за богословију већа спрема, опда треба донети и друкчије уређење о богословији и дићи је на ступањ виших завода. Али, тражити већу сирему под озаквпм законом и под оваквим стањем, у коме смо ми свештеппци данас, то није никако оправдано, јер ко сврши 8 разреда гимназије, он ће пре да оде да учи философију или нрава, или медецину, или технику. То, дакле, тражити пема смпсла, н за то мпнистар ево гата у предлогу овом свом каже: „Ако би се овај законски иропис идуће године одиста у богословнји прнменпо, извесно је, да бн се у њу уписао врло незнатан број ученнка тако, да би се опстанак ове школе довео у питање" — Ово у истпнп стоји. И доиста, док се не донесе нов закон о уређе^у и свештеничког стања, не може се тражити тај услов, да за примање у богословију ученицн морају свршпти 8 разреда гимназпје, а под истим законом, који ностоји данас за свештенике. Кад г. Јоксимовић тражи за богословију 8 разреда гимназије, онда бисмо и ми моглн још нанреднији од њега бити и рећи: ко хоће да учи богословију најнре мора свршпти нрава и философију, па ћемо тек онда имати спремне н ваљане свештенпке. Стеван Поповић — Господо! Која год установа, нарочито просветна, не напредује са временом, мора да пропадне. Тим уверењем билп су задахнути и онп, који су пре непуних 7 година донели нов закон о преустројству богословпје нагие, која за толикп нпз година нпје дотеривана црема духу времена. Дакле, пре непунпх 7 година донет је закон, но коме би се имали да иримају у богословију младићп, који би свршили целу гимназију. Гимназија је онда била од седам разреда и после ирема иотребп времена попета је на осам година. Ја признајем, да је нарочито у оних, који се брину о ирираштају у свештенству, о млађпм снагама, које ће имати да се иосвете свештенпчком чину, била основана зебња, да ли ће тај закон моћи да се изведе. Алп, ја мислим, господо, за седам годииа могло се увидети, је ли тај закон у опште остварљив или није.

Ако је остварљив, онда је требало радити на томе, да се изведе пошто по то, па макар једне године да се прими само по десетак младића у први разред, а једне године, да не буде ни једнога. У колико се ја сећам, и ако овај закон није потпуно досада никако изведен, опет ннје учињеиа таква злоупотреба од оног овлашћења, које тражи п г. министар председник, и које је и досад иеколико пута тражено, пнје учињена, велим, толпка злоупотреба, да се иде чак испод онога, што је бпло до 1886 год., т. ј. да се примају у богословију ђаци и испод 4 разреда гпмназпје, него је, имајућп овлашћење од Народног Представништва, сваки дотичнп министар у договору са митрополитом учинио то, те су се у богословпју примали младићи бар из 5-ог разреда гимиазнје. То је био један корак у напрсд, т. ј. један разред. И тако из године у годину прибпрало би се искуство и може бити дотерало би се бар до 6 разреда. Али у колико сам извештен, и ако о овоме немам тачних података, ударило се одавно натраг, т. ј. отишло се чак испод онога, што је дотле било. Као што видиге, толико се отишло у назад давањем оваквих овлашћења, да се погазила и наредба старог устројства богословије, но коме су у богословпју примани само они, који су свршили 4 разреда гимназије, — па су узиматп чак п они, који су свршпли само 3 разреда гимназије, и то не само они са одличним и врло добрим успехом, него понеки и такви, који су свршили школу са слабим усиехом. Толико овлашћен.е, ја ие дам, јер то значи ићи у реакцију, као шго је казао г. Љуба Јоксимовпћ. У осталом, ја нећу ни да се крње уставна наређења. Г. министар иросвете и црквених послова, у договору са целим архијерејским сабором, а не само у договору с једним митрополитом, нека пропише потребне услове, али опет да се ту јасно каже : да се не сме ићи испод 4 разреда гимназије, а и у осталом да се обзире на старо уређење. У том смислу, ја допуњујем предлог г. Љубе Јоксимовића и предлажем: да се никако немају примати у богословпју они, који нису свршпли 4 разреда гимназије и то са врло добрим успехом. Молим 10 посланика, да ме потпомогну у овом предлогу. (Потпомажу га). Новак Милошевић — Господо, оваква богословпја, каква сад постоји, не само по распореду њених предмета и спреми њених професора, него и по изгледу самога здања н>еног, да нпје оваквог пзвештаја одбора и г. министра просвете и црквених послова, и ја бих био први, да се учини прекид, док се наша богословија не уреди у сваком погледу,како ће у истини даватп добре пастире и духовне учитеље, док се не озпда зграда, која прилпчи једном заводу, а не да се стидимо онакве зграде, која је толико напуштена, да се сама руши, због које нас је стид и од странаца, којп дођу на онакп диван парк — Калимегдан, па је внде п сазнају, да јв то богословија. Шта могу мнслити о богословпјп и богословпма, који у некој пећини бораве и образују се. Ви знате, да нма скоро 400 хиљада динара, што су дале касе манастирске и црквене, да се озида здање богословско, и тај новац стојп, а здање неће да се зида. Зна се зашто неће. да се зида, — што не може да се нађе место. А за што не може, да се нађе место ? За то, пгго пма више некаквих места, а више места има за то, што има више некаквих воља. Нема једне воље, да та воља каже : треба ту урадити, него због места толикн капитал лежп, а зграда се не градп. За то би требало паћи пачииа, да се надлежни натерају, да тај посао што пре пзврше. А знамо и какви су професори. Према иауцп, како је измакла, ми бисмо требали данас после 20—30 год. да имамо још боље професоре но што смо их некада имали, а међутим мн данас немамо једпога Јовичпћа, једнога Симоновића, једнога Милоша, једнога Вујића и осталих некадањих нрофесора, што су били пре 20—30 година, којп су се могли по спремп равнати спрофесорпма Велике Шклоле. Стогавелнми нрема форми и садржини Богословпје, каква је сад, ја бих био за то да остане ио старом закону; то значи прекпнуги са Богословијом, јер и према оном, како је уређена богословпја и ирема свештеничком стању, нико не би дошао у Богословију. И ја бих се сложио са предлогом г. Љубе Јоксимовића, да нема овог обећања г. министра иросвете и одбора, да ће се један пут пз-