Народна скупштина

НАРОДНА СКУПШТИНА, ВАНРЕДНИ САЗИВ ЗА 1893 ГОДИНУ

СТРАНА 422

лоиа и не треба да иду у Богословију, јер немају изгледа да ће имати добре парохије, пошто то зависи од ћефа једнога, који их на та места поставља. Ја верујем у добру реч г. министра просвете, као што и одбор верује, да је министар обећао, да ће спремити за идућу Скунштину измену овога каконапјабих. напослетку сад могао да пристанем на измену овога закона, кад у предлогу не би стајало, да ће министар просвете у договору са митрополитом прописати услове, под којима ће се у Богословију прпмати ученици. Шта зиачи то договорити се са митрополитом? Зиачи то као аад бисмо ми донели закон о кошевима, па оставили мпнистру да се при извршењу његовом договара са оиим, који плете кошеве од прућа. Ако је митрополит надлежан за остало, што је предвиђено у закону о дрквеним властима, он не треба да се меша у права скупштинска и Скуиштина може да верује једном министру, а никако не треба да верује једиом митрополпту, који је дао јасна доказа, да се њега закони државии ништа не тпчу. (Чује се: тако је). Ако усвојимо ово, ми ћемо отићи, као што рекох, у реакди .ту, јер ћемо право, које Свупштина има, даги једном човеку, једиом митрополиту, који то не заслужује. Милан Ђурић — Ја овај иредлог сматрам као веома важан. Сматрам га као веома важан, јер знам исторпју његовог грађења, а знам да је Богословнја веома важаи завод, у коме се васинтавају будући учите .м! и свештеиици народа. Одавно се оназило да Богословија не даје онако сиремне људе, какве треба да даје, јер свештеници и учитељи јединствено су у додиру неиосредно са народом, н деле н добро п зло са њпм. И лекарн и сви остали чиновницн врло ретко долазе у неиосредни додир са народом,али свештеници, ирема самим обредима наше вере и обичајима народнпм, долазе у неноередан додир са народом и кад долазн у додир са народом, оида би свештенство требало да буде што сиремније, те да у све.чу честитом и добром речју и примером предњачи народу, у чијој се срединн налази, јер ако немамо сиремнпх свештеника, онда нп народ неће бити такав, као што би се то од њега могло да очекује. Прпзнати се мора, да наши стари свештеници и ако ниоу имали онога образовања, као што то имају данашњн свештеници, инак су они у свпма тешким приликама, далеко внше номагали народну него дмас; онп су били не само посредници пзмеђу неба и земље, између Бога људи, него су билн и учител.и и војводе, када су прплике захтевале. Кад знамо да на 20 батаљона војника ми трошимо мплијоне дииара; онда можемо искрено казати: установимо богословски завод, као што треба, дајмо му добре учитеље, учиннмо да се ученици васпитавају у духу народном, како му доциије положај захтева, па ћемо далеко више учинити за Србију и српскп парод, него што ћемо учинити овако, јер ће то бити, истина у црним ризама, војска, која ће далеко кориснпје служити српској идеји, него ма која друга. Тим срествима служе се далеко већи и образованији народи, који имају на расположењу милионе злата и сготина батаљона, то онда за нас Србе ова је јефтинија, а веома корпсна по нациоиалне наше тежње за јединство народно, а то је у духу и традпцијама самога сриског народа, јер ми сви знамо шта је Св. Сава као Архијеписког сриски урадио за народ српски. Он је, као што сви зиате, много урадио и у онште сви свештеинцн сриски учинили су за народ српски много, те с тога треба обратити пажшу на овај завод, и као што је министар просвете предложио, треба позвати стручне и спремне људе, који ће спремити пројекг закона, те ће на тај начин у Богословију довести најбоље школске снаге, које ће послужити српској мисли, јер ако то не будемо урадили, онда никако нећемо имати добре свештенпке и од њих нећемо имати велике корпсти. Што се тиче саме примедбе г. Љубе Јокснмовића, ја немам ништа против тога, али сматрам да овај богословски завод треба потпуно спремити, те да добијемо добре, ваљане и родољубиве свештенике, који ће повести аарод нанретку и

у духовном и у просветном смислу. с тога би Скупштина требала да обрати пажњу г. министру на овај завод, те да он то преустројство што ире изврши. То је, што сам имао да кажем. Известилац Арса Прокопијевић. —Господин, Љуба Јоксимовић, каздо је у одговору на овај извештај, да ова измена, уираво овај предлог, за ову једну школску годину, који се иодиоси Народној Скупштини, водио бн, вели, у реакцију, ако би се овако нримио, како је предложен. Да води у реакцију он то ничпм није доказао, али поред/гога г. Јоксимовић је ударио шта вшие гласом на то, да предлог не треба усвојити ни због тога, што вели, данас се не дају најбоље парохије опима свештенпцима, који су најбољч, који доиста заслужују, него дају се по ћефу, па, ваљда је хтео да каже, да то чиии духовни суд илп митрополит, Ја на ово нмам да му одговорим, да се парохије не дају ио ћефу ни митрополита ни кога другог, него да се дају конаурсом. Сад може биги да има грешака и код духовног суда као што то бива и код окружног, а ако хоћете и код апелационог и касационог, и не може сејемчпти да су баш све пресуде, које су доносеие судовима потпупо онакве, какве треба да су и да су одговарале правдп, али тек закон иостоји, да се иарохнје дају конкурсом према спреми и владању. Овде може да буде изузегак и ја верујем, да је може бити г. Љуба Јоксимовић уверен о томе, али он је као народни посланик о томе баш јутрос овде поднео интерпелацију и кад г. митрополит преко г. министра просвете одговори Народној Скуиштини о томе, зашто је г. мииистар пнтерпелисан, онда ће може бити следовати казна или митрополита или духовног суда зашто су — ако је у истини — иосгављани на нарохије ваљевску п друге, људи неспремни неваљалн а зашто нису постављани свештеници, за које се зиа да су бољк н сиремиији. Даље, што је он учинпо нево поређење овога предлога са законом о кошевима, из тога се впди да провпрује нека лична мржња према г. митроиолиту и према свештеницима. Ово му Је упоређење врло ружно исиало п ако г. Јокснмовић воли често вицем да се послужи Ииам да му одговорим још на оно што каже : „пећу да одобрим предлог г. министров и за то, што се овлашћује председник министарског Савета, да у сноразуму са архијеппскопом београдскпм и митрополитом сриским донесе ову измеиу", Ја му на то одговарам, да ово није жеља и прохтев ни министра ни одбора, иего је ово заповест 190 члана Устава, који у Уставу, овако вели : „Уређење прквених власти и богословских школа источно православие дркве доносп се злконом но договору минпсгра са Архијерејским Саветом (Чује се: иа ето и ту пише са Архијерејским сабором а не са мигрополитом). Можете биги задовољни са овим п ако истииа овде стоји с Архијерејским сабором. Но баш ако ви налазите да треба за ово иродужење само од 1 године, тражити архијерејски сабор, а не поверити гу ствар министру просвеге или митропо.шту, оида донесите такво ваше решење, одбор нема нншта протпв тога, али ја мислим, да треба да остане овлашћење као што је, за то, што п г. министар и ми у извештају казали смо, да се ово ио нуждп чиии само за ову школску годиау, да се пе би богословија са уписом ђака прекидала. То је главни узрок, а сем гога још смо и то казали, да треба овлашћење иримити за то, што нам је "г. минпстар просвете дао реч, да ће на првој идућој Скупштини иоднети предлог за рационално уређење богословије. Ја мислим, да с тиме можемо бити задовољни и да не треба за решење овога предлога чак тражити архијерејски сабор. Нанослетку имате вере у нашег министра, ако иемате вере у митрополита. Љуба Јоксимовић — Ја не знам, да ли ме је г. известплац добро разумео п да ли је разумео, какс сам ја замишљао ту реакцнју. Реакција постоји у овоме предлогу, шго се тражи овлашћење, да се ђацп из трећег разреда са много мањом спремом могу примиш у богословнју. Чим Се тако што тражи, то је реакцпја. Сад пли г. известилад није добро прочитао цредлог или мене није добро разумео. Кад се тражи, као што закон о богословији, да кандидати за богословију сврше гимназију, то није реакција, а кад се траже за примање